Narodno blagostanje
1. фебруар 1933, НАРОДНО
Kolektivna studija članova redakcije
БЛАГОСТАЊЕ ____ Страна 99
BUDUČNOST SVINJAPSTVA
— Analiza tržišnih faktora za
Ovih dana novine su javile da je holandska vlada kupila 100.000 prasadi, i da će kupiti još veliki broj debelih svinja. Prvobitno je htela da ih spali, ali kako sit se u zemlji podigli protesti protiv toga odlučila je da in proda siromašnim građanima uz vrlo niske cene.
Koliko je nama poznato ovo je prv. pokušaj геуаlorizacije stoke. Do sada je to rađeno samo kod kafe, pšenice, pamuka i u poslednje vreme kod duvana. U toliko |e ova mera holandske vlade karakterističnija za stanje na svetskom tržištu stoke. Za nas, kao izvoznicu stočarskih proizvoda ovo pitanje je vrlo važno, i zato ćemo ukratko da analiziramo kakve su razvojne tendencije na tržištu stoke, specijalno svinja.
Proizvodnja svinja je vrlo elastična i zato Drzo re. agira na promene cena stočne hrane. Svako seljačko gazdinstvo može lako povećati svoju proizvodnju sv-nja, u prvom redu jer za to nisu potrebni veliki kapitali, i zatim jer se lako množe. Najnovija proučavanja u glavnijim evropskim zemljama pokazuju da se kod proizvodnje svinja svake dve godine ponavljaju konjunkturni ciklusi. Polet dolazi usled visokih cena svinja. Ove vode u hiperprodukciju a ova u pad cena i time se završava dvoOgodišnji ciklus.
Jugoslavija je izvozna zemlja, prema tome ona malo može da utče na cene. Ali, s druze sfrane, cene ma spolinim tržištima nemaju gotovo nikakav uticaj na kretanje naše proizvodnje svinja. Ovo je u glavnom funkcija koniunkture stočne hrane, koja se kod nas za svinje iscrpljuje tako reći s kukuruzom.
Jugoslavija je, pored Rusije i Rumunije, najveći producent kukuruza u Evropi. Prvo zbog toga, jer je kukuruz do kraja prošloga veka upotrebljavan Као glavno sreistvo za ljudsku ishranu, a drugo, jer se zbog zabrane hranjenja stoke žirom u Srbiji prešlo na kukuruz kao svinjsku hranu. Cene kukuruza, kao i pšenice, zavisile su od konjunkturnih promena, ali ne u smislu ciklusnih konjunkturnih valjova nego debelih i mršavih godina. Konjunktura se ne razvija ciklično, t. |. u jednakim periodima, nego neravnomerno. Ali, kao Što smo rekli, deluje neposredno na proizvodnju svinja; zato је za ovu vrlo korisno da je tako elastična. Čim su sigurni izgledi za dobru berbu kukuruza, proizvodnja se povećava. To će biti verovatno slučaj i u 1932/33 godini, jer je cena kukuruza sada dostigla najniži nivo za poslednjih 100 godina.
Hipotetično, naši seljaci morali su od prošle je seni jako povećati proizvodnju svinja. Jer i kod sadaŠšnjih nešto viših cena od 66 dinara, još uvek je rentaDilni|e upotrebljavati kukruz kao stočnu hranu nego ga prodavati. Uprkos tome, što je ove godine tražnja kukuruza za ishranu veća zbog slabe žetve pšenice, ipak |e ovogodišnji višak tolik:, da može zadovoljiti i potrebe” ove povećane tražnje. Prema tome ove godine imaćemo veliki izvozni višak svinja mesto kukuruza. Zato je važno da vidimo kakve šanse ima naš izvoz svinja.
#
Svetska proizvodnja svinja bila je stacionarna od 1913 do 1029 godine. U 48 zemalja iznosio je broj svi-
· or jentacije poliskog izvoza, izgledi na skom tržištu bili bi još gori.
svinje i svinjske proizvode —
nja 1913· godine 134.8 miliona, a 1929 137.8 miliona, što pretstavlja povećanje za samo 2.2%. Prirodno je, da je i kod ove osnovne stacionarne linije dolazilo u pojedinim zemljama do velikih kolebanja u proizvodnji. Ali, od 1929 godine počinje rapidni porasi ргоizvodnje svinja u čitavom svetu.
Razvoj proizvodnje svinja od 1929—1931 godine pokazuje sledeća tablica:
1929 1930 1931
u hiljadama komada ~.
Nemačka 19.944 23.442 23.183 Engleska 2.101 2.670 3.168 Danska 3.616 4.872 5.444 Poliska 4.829 6.074 7.314 Holandija — 2.018 2.400 . Mađarska 2.582 2.362 2115 jugoslavija 2.675 2.924 ·ı Rumunija 2.412 2.929 „Ензја 20.533 12.183 Капада 4.382 4.000 Sjedinjene Države 57.410 53.301 54.374
Razlog je kriza žitarica. Polovinom 1929 pale su iako njihove cene, što je moralo u svima zemljama. gde su žitarice služile kao stočna hrana, kao što smo već rekli, stimulirati proizvodnju svinja. Usled krize pale su cene i drugim vrstama stočne hrane, kao krompiru i šećernoj repi, Čiji se otpatci upotrebljuju kao stočna hrana; to je potstaklo proizvodnju naročito u Nemačkoj, koja nije mogla, usled protekcion.stičkih mera iskoristiti pad cena žitarica na svetskom tržištu. Samo je u Sjedinjenim Državama za to vreme pala proizvodnja svinja, |er su vrlo rđava berba kukuruza u 1930 godini i vladine intervenc.onističke mere za pšenicu zadržale povećanje proizvodnje. Ali već u 1932 godini broj svinja se je popeo na 59.511.000.
Za nas nje svejedno u kojima je zemljama došlo do najjačeg porasta proizvodnje. Pošto mi prodajemo u glavnom žive svinje, a vrlo malo svinjskog mesa, za nas su važne zemlje u najbližem susetstvu, dok su za severne zemlje važne sve države, jer one izvoze Više slaninu nego svinje. Njihov glavni kupac je Engleska, koja je ogromni potrošač slanine. (Ukupni uvoz u Englesku iznosio je 1931 god. 5.6 mil. kvintala). 1 nije preterano reći, da bogatstvo Danske potiče otuda, što je uspela još pre mnogo godina da postane glavni liferant slanine za Englesku. (Ona je uvezla u Englesku 3.7 mil. kvintala, što iznos: 66% ukupnog engleskog uvoza). Kada su nastale teškoće na srednjoevropskom tržištu žavih svinja, Poliska, pored Rusije i Nemačke, najveći evropski producent svinja, pristupila je preOrijentaciji svoga izvoza i počela je da izvozi slaninu me-
sto živih svinja i to s velikim uspehom. Izvoz slanine u Englesku porastao je od 60 hiljada kvintala u 1928 па
547 hiljada u 1931 godini. Da nije došlo do ove presrednjoevrop- Kao kupci za naše svinje dolaze u obzir Austrija,
Čehoslovačka i Italija, kao što pokazuje sledeća tablica