Narodno blagostanje

27, мај 1933,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 347

утрошено 2.93 мил. динара, према 2.37 у 1932. год. На лечење је упућено 751 члан, мање за 120 чланова у 1931. год.

Лекарску службу у Београду и унутрашњости вршио је 131 лекар, од тога 39 специјалиста. У самом Београду где је упослено 50 лекара извршено је у год. 1932. 128.170 "првих прегледа према 166.656. прегледа у 1931 год. Значи у год. 1932. прегледано је 35.486 лица мање.

Плате и хонорари на лекаре износили су 3.116 мил. у 1932. према 3.91 милиона динара у 1931. години, Разлог пада тих издатака је редукција лекарских принадлежности за око 10 процената. .

На трошкове администрације, коју је обављао непознат број административних чиновника — о том наиме у извештају нема ни помена — издато је у 1932. год. 6.82 мил. према 7.14 мил. у 1931. год. Ови издаци и ако су ефективно 5a 300.000 динара мањи у прошлој години сразмерно приходима у тој години они су процентуално остали исти, јер у 1932. чине 14,92 од сто, а у 1931. год. 14.95 од сто укупних прихода.

Поред ових издатака, који терете грану осигурања за случај болести, важно би било поменути и оне за случај несреће. Тек кад би о том било довољно података у

самом извештају. Што је главно недостају издаци на име потпора у 1932. год. је ли то тајна или је последица неправилно схваћене дужности публицитета 2 x

Интересантно и за уредску администрацију врло осетљиво питање је наплата прописаних доприноса. Како се она кретала показују следеће табеле за три године:

Год. Пропис приноса Наплата приноса: МИЛ. ДИН. Мил. дин. у % 1930. 38.12 35.60 93.08 1931. 44.52 40.99 90.77 1932. 43.43 37.35 84.57

По мишљењу управе резултат наплате тих година је релативно доста добар.

Међутим с обзиром на крупну суму заостатака око 48,85 мил. динара из прошлих година, морала се поред наплате приноса за текуће године у целости вршити и безпоштедна екзекутивна наплата тих заостатака. Она би достајала за покриће дефицита од 30 мил. динара. У место тога Уред је завео другу праксу. По неколико милиона тих заостатака уноси се у рачун губитака. Само прошле године преко 5 мил, динара. Кад ће успети да отпише та дуговања 2

аза

ОБАВЕ

НОВЧАРСТВО

— Zaključena je fuzija Banque d' Escompte Suisse sa Banque de Dćpots et de Credits u Ženevi. Akcionari Banque de Depots“"dobivaju za svaku svoju akciju 2 B akcije od 1 Šv. Ir. Вапаце Ф Езсорте i једни 4%-inu obligaciju od 25 franaka sa, rokom od 5 godina. |

— Banovinske štedionice poduzeće zajedničke korake na nadležnom mestu protiv likvidiranja pomenutih štedionica, koje bi po nacrtu zakona O samoupravnim štedionicama imalo da nastupi godinu dana posle stupanja pomenutog zakona ma snagu.

— Filijala Ljubljanske kreditne banke u Metkoviću likvidirala je.

— У другој недељи овог месеца одлив злата код Швајцарске Народне банке износи 145 милиона шв. франака. То је рекордан износ. Од 15. априла до 15. маја одлив злата износи 350 милиона шв. франака односно 14 од сто читаве резерве. Задњих дана тражња је мања, Одлив је у вези прво са потребом интервенције за подупирање курса франка, који је због одлива страног капитала из Швајцарске био нешто ослабио и друго због великог тезаурирања злата у земља.

— Градска штедионица у Скопљу започела је рад 19, ов. мес.

— У Београду ће се одржати шира конференција свих новчаних завода у држави 25. и 26. ов. мес.

— Америчка представничка кућа примила је законски предлог сенатора Гласа о државној гаранцији за улошке на штедњу почев од !. јуна 1934. год. ;

— Министар финансија казнио је због повреде прописа Правилника о регулисању промета девизам и валутама већи број мењача и трговаца из разних, крајева са 10 до 80 хиљада динара. - .

— У Канади је због велике обилности на тржишту новца смањена камата на улошке од 3 на 2 и по од сто. Интересантно је, да укамаћење улога по 3 од сто, изузевши период. од 1915—1919., постоје већ 35 година. | ___ U Pančevu se pojavile dobro falsifikovane srebrne 20dinarke, | _

СЛУЖЉА.

— Трговачка и индустријска комора у Бањој Луци

5 "донела је резолуцију у којој тражи, између осталог и смањење каматне стопе Народне банке.

| __ Ових дана вођени су у Вашингтону разговори из| међу Рузвелта и Вудина и професора Спрага, саветника Енглеске банке. О разговорима није издат никакав извештај, али се мисли да се радило о ратним дуговима и валутном "питању и придаје му се врло велики значај.

| — У задње две недеље отворено је поново у Америци "186 банака, које су после кризе биле остале затворене.

— Француска железничка друштва емитују заједнички 5%-тни зајам по курсу од 84,75%. Зајам ће служити за консолидацију краткорочних обавеза. Износ зајма није | одређен, него ће зависити од успеха уписа. Интересантно је да је каматњак 5% и емисиони курс 84,75%. То најбоље показује како се јако погоршао француски државни кредит услед буџетске кризе и уздрманог поверења, јер и овај зајам ужива државну гаранцију. Настаје питање под којим "бе условима моћи Француска да пласира своје зајмове у идућим месецима. А рачуна се, да ће морати да апелира на тржиште капитала за око 15 милијарди франака до краја ове године.

=— У Њујорку је одржана конференција произвођача сребра из Сједињених североамеричких држава, Канаде и Мексика. Донесен је закључак да се од Међународне монетарне и економске конференције тражи ремонетизација сребра.

— У другој недељи ов. месеца одлив злата код Холандске банке износе 20 милиона форинти. Од 15. априла до 15. маја смањена је златна резерва од 980 на 838 милиона форинти т. ј. 14 од сто, дакле исто као и у Швајцарској.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

_— Kod čehoslovačkog 5%-tnog zajma za javne radove . upisano je već Oko 1200 miliona čeških kruna. To je velik uspeh i pokazuje jakost čehoslovačkog tržišta kapitala. Upisi spojeni · sa zahtevom za poreska olakšanja manja su песо 510 је осе| kivano i iznose samo 200 miliona kruna, Upis zajma produžen je