Narodno blagostanje

17. ли 1923.

НОВЧАРСТВО

— саћу zlata iz Švajcarske smanjuje se. U prvoj nedelji tek. mes. iznosio. je samo 30 miliona šv. franaka, prema 58 miliona u zadnjoj nedelji meseca maja. Novčanični opticaj smanjen je za to vreme za 36 miliona franaka.

___Reconsteuction Finance Corporation snizila je od 10 tek. mes. kamatu na svoje zajmove za 11/,%. Sadašnja kamata kredita železničkim društvima iznosi 5%, a za sve ostale тајmove 41/._%.

— U Poljskoj je osnovana Akceptna banka sa glavnicom od 12,5 miliona zloti, koju predviđa zakon o konverziji Ктаљkoročnih poljoprivrednih dugova. Glavnica je preuzeta u iznosu od 6,5 miliona zloti od države, 3 miliona od Poljske Narodne banke, Državne privredne 'banke i Državne agrartne banke po 1.5 miliona zloti. Za pretsednika imenovan je pretsednik novča-– nične banke. Zadaci banke propisaće se posebnom odredbom. — Talijanski ministar finansija Jung i guverner "Talijanske Narodne banke Acolini dali su u zadnje vreme nekoliko izjava u pogledu {alijanske valutne politike. Obojica stoje na stanovištu, da je potrebno, da se konzekventno nastavi dosadašnja konzervativna valuina politika i da svi valutni eksperimenti mora da se izbegnu. Ujedno kažu da bi Italiju bilo vrlo teško pridobiti za bilo kakvu međunarodnu devalvaciju, koja se sada zagovara od Amerikanaca i Engleza. Talijanska vlada i Narodna banka vide glavni princip svoje politike u najstrožijem čuvanju interesa talijanskih štediša, koji posle kraha funte i dolara imaju sve više poverenja u liru. U tome doduše pomaže i garancija države kod većine novoemitovanih zaimova,

— U Argentini se radi na donošenju zakona O redukciji kamate od 6% kod založnica Narodne hipotekarhe banke, čiji opticaj iznosi 1382 miliona dolara. Redukcija kamate argumentira se velikim zaostacima kamata, što se tumači kao znak sma-. njenja moći plaćanja od strane (dužnika.

— U Bugarskoj je ti saglasnosti sa zakonom o zaštiti štednih uloga osnovan odbor za kontrolu banaka pod pretsedništvom guvernera Bugarske Narodne banke.

— Према вестима из Цириха отказала је југославија ; клириншки споразум са Швајцарском, који је ступио на снагу 12. маја прошле године.

— У Љубљани је основано друштво улагача.

— југословенска банка д. д. затвара своју филијалу

у Броду.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Претседник Рузвелт пристао је да на име плаћања ! 15. o. M. доспеле рате ратног дуга прими од Енглеске т. 38.' „символичко плаћање“ у износу од 10% од рате. Француска. не плаћа ништа.

— Градовима Загребу, Осеку и Карловцу дозволио је министар финансија паушално плаћање трошарине на струју.

—- Алкохолна пића која потпадају луксузном порезу сматрају се, према решењу министра финансија, сва пића која се царине по тарифи 112, као арак, рум, ликери, коњак | и друга. |

— Naša je država u zadnjih nekoliko godina veliki deo porudžbina u inostranstvu plaćala u blagajničkim zapisima sa rokom od 1, 2, 3 i 5 godina, ikoji su glasili na dinare ili ma stra-_ nu valutu. Transferiranje iznosa za isplatu tih zapisa mije moguće, i oni će se obračunati po kursu devize na beogradskoj

· berzi plus prim.

— Prema podacima u rumunskom budžetu za 1933/34 iznosi rumunski leteći dug 17 milijardi leja. On proizlazi u iznosu od 7464 miliona iz neplaćenih rashoda po budžetima do 1931, u iznosu od 5378 miliona iz budžeta za 1932, 3764 miliona

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НА СЛУЖБА

Страна 395

Љ

otpada na neisplaćene plate državnim činovmicima i 1167 miliona na državne blagajničke zapise. Za likvidaciju tog duga radi se na osnivanju amortizacione kase, koja će izdavati tako zvane poreske bonove glaseće na donosioca i izdati ih državnim poveriocima. Sa ovim bonovima moći će se plaćati poreski zaostaci, a moći će se lombardovati i kod Rumunske Narodne banke.

— KMako smo već javili Švajcarci su referendumom odbili predlog vlade o sniženju činovničkih plata za 71/,.%- Sad je vlada objavila Svoj novi program za pokriće deficita od 100 miliona šv. franaka u budžetu za 1933 i deficita saveznih železnica u iznosu od oko 40 miliona šv. franaka. Program predviđa ove nove prihode: 1) od povećanja taksa na ћагнје од утедnosti i poreza na tantijeme 18 miliona; 2) opšteg poreza na piće 35 miliona; 3) povećanja cena za monopolisanu rakiju 10 miliona; 4) povećanja trošarine na duvan 16 miliona; 5) од уапrednog jednogodišnjeg poreza па sve prihode iznad 5 hiljada franaka 30 miliona i 6) smanjenja saveznih subvencija raznim granama privrede 30 miliona šv. franaka. Окирпо dakle 139 miliona. Vlada namerava da za donošenje ovih mera traži posebno ovlašćenje od parlamenta, jer ako bi se primenio normalni zakonodavni proces to bi trajalo oko 6 meseci, a to nije moguće čekati. - -

__ Чехословачком парламенту поднет је предлог закона о нарочитим овлашћењима, која би се у погледу економско-политичких и финансиско-политичких мера имале дати влади до краја ове године. Предлог је проузроковао

"прилично велике несугласице међу владиним странкама, јер

неке захтевају, да се овлашћења ограниче само на претседника владе, а друге да се даду и појединим ресорним министрима. Осим тога захтева се, да се ограниче на садашњу коалициону владу.

_— Američka državna blagajna emituje ovih dana 500 miliona dolara državnih obligacija sa rokom od 5 godina i kamatom od 2,875% al pari i 400 miliona dolara blagajničkih za-

i pisa sa rokom od O meseci uz kamatu od 3/4%. Ovi papiri

sadrže klauzuMi o oslobođenju od plaćanja poreza, ali što je sasvim razumljivo ne sadrže zlatnu klauzulu. :

— Hina je dobila u Sjedinjenim američkim državama Кгеdit od 40 miliona dolara, koji će se upotrebiti za kupovinu раmuka i pšenice na amerčkom tržištu.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— 10. јуна потписан је у Паризу, како „Обзор“ јавља, додатак француско-југословенском трговинском уговору.

— Između Bugarske i Grčke zaključen je kompenzacioni ugovor u iznosu od 100 miliona leva. Grčka će u okviru OVOS ugovora uvesti iz Bugarske: ovčjeg sira, kačkavalja, butera, SOveda i sitne stoke i 500 komada krava muzara, dok će Bugarska uvesti: maslina, maslinovog ulja, pamučnog prediva, terpentina, južnog voća, raznih kemikalija itd. Ovaj posao imao bi se izvršiti u roku od 6 meseci.

— У Јапану је почео бојкот индијског памука због повећања царина у Индији на увоз јапанске робе.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Beogradu je održan zbor građevinarskih radnika. Svoje potrebe izložili su u rezoluciji, u kojoj zahtevaju: Neodložno i hitno uvođenje osmočasovnog radnog dana u građevinarstvu. Zabranu svakog prekovremenog rada i rada nedeljom. Zakonom obezbeđenu minimalnu nadnicu za sve radnike. Oživljavanje javnih radova putem produktivnog rešavanja besposlice u građevnoj delatnosti. Rasturanje kartela i trustova ргоizvođača građevnog materijala, koji su najveća smetnja za gra-