Narodno blagostanje

17. јуни 1933,

Страна 399

ватно је, како наш свет чврсто држи папире, које једном купи. А без комитената нема великих промена. Берзијанац ради за диференцију, па како смо ми капиталом ситни, то се и наш берзијанац задовољава ситном зарадом. А то пресеца сваку тенденцију за промену.

(Ове недеље забележени су следећи курсеви на београдској берзи : -

9. 12. 13: 14. 15. 7% Инвест. зајам. _— 4450 „475. 24620. 2450 6% Беглуци 32.70 3275 32.625) 3315. 3375 8% Блер =. | 4196 7т% Блер 58 __ O 3250 __ 7% Селигман 48— — — — = 2:),% Ратна штета 196.75 ___- 100.95 100:50 198.50 Народна банка — 3820— _ — 3820.ArpapHa банка — 222.50 223. 224 — 225—

Обрти у ефектима износе ове недеље 1.19 милиона према 786 хиљада у прошлој недељи (четири берзанска састанка). У Ратној штети трговано је за 633 хиљада, од чега 504 хиљада у промпт и 39 хиљада у терминима. 7% Инвестициони зајам имао је нешто веће обрте него уобичајено, наиме 134 хиљада. 6% Беглуци трговани су за 89 хиљада, 7% Блер 37 хиљада, 8% Блер 20 хиљада а 7% Селигман за 79 хиљаде. Акције Народне банке имале су обрт од 139 хиљаде а оне Аграрне банке за 66 хиљада.

На њујоршкој берзи наши папири даље скачу. Тако су нотирали :

на дан 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 11 априла 13.50 16.25 15.50 9 маја 16.50 17.75 22.50 23 Maja 16.50 18.65 19:80 29 маја {7.50 | MI 206 O) 6 јуна 1987 2ЛИ | 2313 јуна 21.75 235 23. —

На париској берзи су наши парири имали такође нешто повољније курсеве изузевши 4.5% зајам Управе фондова из 1910 године, који је имао лабавије курсеве:

6: VIL LOML. 8; VI. О: MIL 120 VI. 4% из 1895 год. 20. 2535 _____OBOB, || 25.50 5% из 1902 пода | P IPB. O 07 1308 126. 192 4.5% из 1906 год. 1128 | 118» [190 120 — _ 45%) из 1009. nom. (| 112 (112 1072 ЛОЗА [11 5% из 1913 год. 2525 25%" 2460 „25 25:41502 из (910 nom, MIG _ _ IIG 115 (125 113 45% из 1911 год. 116— 116— = — 12276% из 1931 год. 1755 | |G | 1825. 1840. 18—

На београдском девизном тржишту је обрт у овој недељи износио 4.16 милиона према 3.49 милиона у прошлој недељи. Од тога обрт у приватном клирингу са Бечом износи 3.47 милиона, а курс шилинга је варирао између 8.825 и 8.775. Грчки бонови имали су незнатан обрт од 57 хиљада а курс је био 44—— и 44.25 динара за 100 драхми. У другим девизама трговано је: Њујорк за 151 хиљада, Цирих 134 хиљаде, Лондон 137 хиљада, Берлин 132 хиљаде и т. д.

У Цириху динар је остао стабилан Ha 7.— швајцарских франака за 100 динара. На приватном девизном и валутном тржишту ове недеље није било промена. Долар се нуди по 65.— према 66.50 у почетку недеље, а у Цириху се 15. о. м. курс долара мало поправио, од 4.29 на 4.32. Званичан прим наше Народне банке остао је непромењен на 28.50% за све девизе без разлике,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Nema nikakovih novih momenata. Kod banaka ista situacija. Novi krediti ili se uopšte ne daju ili u пајтапјој тел.

Đevizno tržište. Na privatnom tržištu nema većih Dromena. Samo dolar popušta. Prvo radi toga jer |e internacionalno slabiji, a drugo što je ponuda stalo jača od potražnje. Oni koji imaju dolare žure зе da ih prodadu. A oni koji ih i trebaju veoma su rezervirani, jer računaju na još niže kurseve. Izgleda da Berlin nuđa nešto više vezanih dinara. To se donekle i oseća i na ponudama koje dolaze sa strane.

Efekti. Promet i dalje minimalan. Investicioni zajam novac 44 a roba 45. Agrarci novac 25 Begluci novac 32,50 a roba 34.

Blair 8% zaključen po 34, Sedampostotni novac 32,50 a roba 33,50. Seligman novac 47 a roba 51.

Rafna šteta kasa zakliučena po 198. Roba 200. Narodna Banka novac 3,750, Agrarna banka zaključena po 221 dinara. Šećerana Osijek roba 145. Impex novac 50 a !sis roba 30. Та bovlje roba 175.

Austrijski kliring srednji tečaj 8,82 Grčki bonovi novac 40 a roba 42. РОБНО ТРЖИШТЕ Пшениџца. У току прошле недеље скочиле су цене пшенице у

Америци. Чикаго је нотирао почетком ове недеље 77,25 цента по бушелу, према 74 почетком јуна. Повољно је деловао на цене зајам Рефико — Кини за куповање пшенице и памука у Америци.

Вести о стању усева у свету су повољне. Канадска се жетва цени око 445 мил. бушела према 429 прошле, а 321 пре две године. У Сједињеним америчким државама износиће жетва, према процени 627 мил. бушела, прошле године 664.

И и Француској очекују добру жетву тако да увоз у опште не долази у обзир, тим пре што још има резерве из прошле године у висини од 6—8 мил. квинтала.

Пишеница у Новом Саду нотира 15 јуна: бачка околина Новог Сада 207,50—210, бачка околина Сомбора 207,50210. Сталне неповољне атмосферске прилике све се више узимају у обзир као фактор при процени будуће жетве. Довољна количина влаге врло је повољна у периоду рашћења, али је шкодљива у време сазревања. Према досадашњим вестима стање пшенице код нас је повољно. Ако је услед кише у неким крајевима пшеница мало и полегла, то неће имати лоше последице.

Кукуруз.

Цене кукуруза у Чикагу чврсте. Почетком недеље биле су 45 три осмине цента по бушелу.

Цене за мађарски кукуруз су попустиле, пошто се очекује повољна жетва. Будимпешта 100 кг. 7.80 пенга.

На домаћим пијацама кукуруз је изложен врло слабим променама. У Новом Саду нотирао је 14 0. М. 63—65 бачки, околина Сомбора 67—69.

Стање кукурузних усева је због хладног времена и сталних киша доста лоше. Кукуруз је заостао у расту, али лако би се опоравио да наступи лепо време (али један део

је коначно пропао).

Свиње.

После решења спора са Аустријом извоз је поново оживео, Цене су чвршће. За дебеле србијанске свиње 7.50, прима бачке до 8 дин. по килограму. Цене у Бечу за србијанске дебеле свиње 1,40, а за бачке 1,50—1,52 шилинга по кг.

Извоз у Чехословачку од првог маја мирује. Преговори о укидању синдикалне таксе, која онемогућује увоз у Чехословачку нису имали успеха, тако да за нас та важна пијаца остаје неискоришћена. 5