Narodno blagostanje

Страна 388

oduzmu dugovi u stranoj valuti. A kad ibi se to učinilo, onda bi se došlo do saznanja da među podunavskim zemljama ima i takvih, čiie centralne banke imaju zlatnu rezervu ravnu nuli. Sa potrebnom dopunom gornje tablice, videlo bi se i to, da je odliv zlata u: procentima stanja od 1929 g. bio mnogo veći no što pokazuje gornja tablica. |

Toliko odnosno primedbe o veličini odliva zlata. A što se tiče prekora da su podunavske zemlje pogrešile prema sebi i prema međunarodnosti uvođenjem деviznih ograničenia i da bi mnogo bolje prošli, da su poзбир! Као Engleska, držim da je on skroz neosnovan. Između Engleske s |edne· strane i podunavskih država s druge postoji jedna ogromna razlika, koja jc baš u ovom pitanju rešavajuća: Engleska je najveći poveritac aa svetu. Podunavske zemlje duguju tt relativno velikim iznosima inostranstvi.

У Кипосотаа ја

Međunarodna trgovačka Ккотога je stala na gledište da ništa nije toliko škodilo međunarodnoj, trgovini kao lirmg i kompenzacija. То se gledište da udopuniti samo u toliko da su ta dva trgovinsko-politička pronalaska najviše škodila samim podunavskim državama. ;

Rekoh malo čas da su podunavske zemlje, када su VI de!e da ograničenie izvoza nacionalnog kapitala ne spasava stabilnost valute, pristupile davljienju uvoza. Ali ta stvar nije bila tako prosta. Nema opasnijez oruđa od zabrane uvoza, jer oma izaziva represalije. Žbog toga su se podunavske države dugo ustezale da pristupe neposredno toj meri, već su pomoću deviznih ograničenja u malom obimu i krišom davile uvoz. Malazeći se pred dilemom: daljeg odliva zlata ili opadania izvoza zbog zabrane uvoza, jedna od podunavskih država došla je na mesrećnu kombinaciju robnog klitjaga. Osmovna ideja ove ustanove |e: da se uvoz plaća izvozom. "To je |edna vrsta tranipe između država; ali bez otvorene rampe, ostavljajući i dalje slobodu privatne inicijatfive u razmeni dobara preko granice. Primoravajući na kliring svoje partnere, koji su imali aktivne trgovinske bilanse s njom, odnosna podunavska država je mislila, da će na taj način moći da izvede uravnofeženje SVOZ {rgovinskog bilansa (koji je bio znatno pasivan) svakako poyećanjem izvoza, а u krajnjem slučaju smanjenjem uvoza. То bi, po njenom mišljenju, trebalo da ima za rezultat poboljšanje njenog bilansa plaćanja. Ali se dotična podunavska država prevarila. Primoravajući prvog svog suseda na kliring, ona nije mi sanjala da će u najkraćem vremenu biti zapetljana u čitavu mrežu kliringa. Ona je izgubila iz vida, da njezin pasivni |r'g0Ovinski bilans nije pasivan.sa svima državama, i da će ргета tome one države, prema kojima oma ima aktivan trgovinski bilans, da pfibegnu istoj meri. Rezultat tog fatalnog koraka bio ie jedno strahovito pogoršanje međunarodne trgovinć u podunavskim zemljama. Prikrivajući pravi značaj klitinga, t. |. niegov karakter trampe, i ostavljajući slobodnu inicijativu u medđusobnoi trgovini, posle kratkog vremena su nastupila salda po računima kliringa, koja su, nemogući da se izravnaju, imala za posledicu potpunu paralizu međusobne trgovine. Klising ie dejstvovao пе onako, kako se očekivalo t. |. da samo izravna trgovinski bilans, | već pre srozavajući međusobni promet. Treba dodali i to da je bilo centralnih banaka u podunavskim državama, koje su toliko pogrešno shvatile značaj kliringa, da su ga uvodile i onde, gde ie bila očigledna šteta po doličnu državu. Kliring je izgledao neko vreme cenlralnim bankama izvesnih podunavskih država, kojima ie nedostajalo naconalno-ekonomsko iposmatranje stvari, Као savršeno srefstvo za monopolisanje deviza i za onemogućavanje krijumčarenja istih. Samo se tako može objasniti, da su izvesne : centralne banke u podunavskim državama namoravale na kliring , i one partnere, koji su bili duboko pasivni u trgovinskom pro-" metu за njihoyom otadžbinom,

па Рато).

_ aktivne zemlje da se u mnogo većem iznosu

)

БАЛАНС А

Бр. 25

VI Priyatnaji klifinz

Коби! Кила је jedna od najvećih zabluda iprotekcionizma. Niegovi tvorci nisu ni slutili niegoyo dejstvo, kako se u praksi pokazalo. On |e nož sa dvema oštricama u naibukya!nijem smislu. Klirne mije ni jednu zemlju zadovoljio. „On ne može da postoji ni godinu dana, a da ne napravi Duštoš. Otuda vidimo da ga napuštaju, u njegovoj prvobitnoj iormi, sve one države koje imaju duže iskustvo s njim. Najveće neprijatnosti imali su baš oni koji su ga uveli u život. Prvi razlog ne= zadovoljstva s kliringom је psihološke prirode. U тетата, koje su pod režimoni ddiringa imale aktivan frgovinski bilans došlo

{e razočarenje kod izvoznika. Zamrznuti saldo preistavljao ie u ~

stvari njihov obrtni kapital. Prirodno da su oi, po nevolji јромепосе, svakodnevno pritiskali na domaću novčaničnu banku да što pre oslobodi njihove 'kapitale, kako zna, a и Кгајпјет slučaju da ih lombardira, jer se radi o njihovom obrtnom kapitalu. Novčanične banke, naviknute na komofan rad, teško su podnosile pritisak izvoznika.

Drugi razlog kompromitovanja bio је valutnae prirode. Bitan uslov za kliing je unapred utvrđen i stalan kurs kompen= zacije. Čim odnos valuta u robnom klirmgu počne da se menja, interesenti počinju da beže od klitinga i da pribegavaju krijum-

, čarenju.

Које да 61 зе ofresle navale izvoznika, a koje da bi se izvukle iz velike odgovornosti usled fluktuacije Rurseva, novčanične banke su okrenule protiv robnogr kliringa. Verovatno da bi one uspele da ga potpuno ukinu, da je valutna ipolitika mogla da se vrali slobodi trgovine devizama ili bar vezanom deviznom režimu -_ usled nemogućnosti kontrole prometa bez kliringa. Zbog toga se pristupilo jednoi polumeri, ft. zv. privatnom kliringu, koji ostavlia privatnicima da se зротагштеуаји о Котpenzacionom kursu, ali zadržava za novčaničme banke kontrolu sviju poslova kao i kontrolu obračunskih kurseva.

Privatni kliring ima isti nedostatak ikao i centralni, i ovde je veliki rizik od saida, koji se ne može da likvidira. A kad god se nagomila malo veći saldo, redovno država, Čiji su IZVOZNnICI ti potraživanju, obustavlja dalji IZVOZ. "To u ostalom rade i sami izvoznici, jer niko ne raspolaže tako velikim kapitalom, da једап deo istoga može da ostavi zamrznut po 'kliringu, a s drugim da radi. U ostalom na kraju bi se sav obrtni kapital izvoza Zamtzao.

Interesantno je do kakvih je nemogućnih situacija doveo robni kliring. Države s aktivnim trgovinskim 'bilansom i zamtznutim potraživanjem po kliringu, pritisnute od sirane svojih izvoznika „morale su tražiti načina da ta potraživanja otkrave. To je moglo biti samo putem dopunskog uvoza iz zemlje dužnice. Dopnnski uvoz u periodi Кгајпјег protekcionizma! Državna uprava se malazila kao tampon između izvoznika s jedne i privrednih grana s druge slrane, koje su tražile. zaštitu. One su woscilitale nedelino, pa i dnevno, između puštanja i sprečavanja uvoza iz odnosne zemlje. "Time 'je potvrđena klasična гес iednog ekonomskog stručnjaka ma jednoj sednici u Ženevi, dobačena jednoj zemlji, koja vodi krajnji agrarni protekcionizam: „vi me biste primili veću količinu naših agrarnih proizvoda, sve da vam ih poklonimo.” -

ledan dalji modalitet privatnog \kliinga je odobravanje izvoznicima da svoja potraživanja mogu prodavati ma domaćoj berzi. Taj klirmg stvara iluziju slobode trgovine devizama. Kod svakog kliringa је bitno da se ne može više izvesli no Što se uvozi i obrnufo. | kod ovog modalileta klitinga održava 5е laj princip, jer izvoznik može prodati devize samo onome кон ima pravo na uvoz iz iste zemlje. Sledstveno i kod ovoga klitinga је neizbežan zamrznuti saldo, samo sa tim otežanjeni, prema \prVobitnom centralnom, Što ie kod poslednjeg novčanična banka u. svako doba znala iznos i dugovania i potraživanja, док je usled učešća velikog broja banaka izgubljena evidencija O tome, kako stoji uvoz prema izvozu. Usled toga је još veća opasnost ža zamrznu potraži-

7

~ |