Narodno blagostanje

17 јуни 1933,

паушал у износу од 135 милиона динара. Од тога 78 милиона динара на име надоплате на пшеницу Призаду до 31 марта 1932 године; 42 милиона на име разлике у цени на залихе на дан 10 септембра 1931 године и 15 милиона динара на име млинског паушала за април, мај и јуни 1932 године. Да би се покрио остатак губитка на житном режиму повећан је од 16 августа односно 1 септембра 1932 став скупног пореза за трговачко брашно на 4 односно 6%, а за најамну мељаву на 6 односно 8 динара од 100 килограма.

Интересантна је велика разлика између оптерећења пшеничног и кукурузног хлеба. Кукуруз плаћа 2%-тни порез на пословни промет, а кукурузно брашно још 2,4% на име скупног пореза. Но кукуруз се не меље у знатнијим количинама за промет. Сељак га купује у зрну и меље код куће или у млину за кукуруз на ујам, а ова је мељава ослобођена од скупног пореза. Тако је кукурузни хлеб оптерећен само са 2 од сто од цене кукуруза. Напротив код пшенице износи порез на пословни промет 2 од сто, скупни порез на брашно 6 од сто а на прерађевине 3 од сто, тако да упоредивши суму тих дација са ценом добијамо оптерећење

пшеничног хлеба од 14 од сто, а тестенине на пр. од 17 од!

сто. У овој огромној разлици пореског оптерећења лежи, као што је утврдило и Министарство пољопривреде главни разлог опадања потрошње пшенице. А да то пооштрава пшенични проблем код нас јасно је, али се ипак ова разлика у оптерећењу кукурузног хлеба мора одобрити и то опет са; социјално-политичког разлога, јер је кукуруз главна храна! сиромашног дела становништва, а осим тога кад OM ce M кукурузно брашно оптеретило исто као и пшенично не би финансиски ефекат био знатан, јер се троши много мање кукурузног него пшеничног брашна.

Међутим приход од пореза на брашно није дао оне резултате које је државна благајна очекивала. Г. д-р Емил Палић објашњава то следећим рачуном

Варошани и непрбизвођачи пшенице уопште троше у родним годинама око 6 милиона квинтала шиенице. Од тога се добије 4,44 милиона квинтала брашна, чија је продајна вредност по просечној цени од 260 динара од 100 килограма 1,1544 милиона динара. 2 од сто скупног пореза од тог износа дало би: 22,088.000 дин. 1,56 милиона квинтала мекиња по 70 динара од 100 килограма у вредности од 1 милион 92 хиљаде динара, од којег износа 1 од сто пореза чини 1,092.000_ дин.

Од 1. априла до 31. августа 1931. скупни порез нај| ујамно млевење био је, како смо горе рекли, 3 динара од 100 килограма издате мељаве. За то време било је самлевено 3 милиона квинтала, а издато 86 од сто мељаве односно 2,58 милиона квинтала. Скупни порез требао је да изнесе 7,140.000 дин.

Од 1. септембра 1931. до 31. марта 1932. општи прометни порез био је 1 од сто од ујма; на самлевену количину од 4,2 милиона квинтала, 12 од сто просечног ујма износи 504 хиљаде квинтала, а 1 од сто чини 5040 квинтала no цени од 165 динара што износи 831,600 дин.

Општи прометни и скупни порез требали су дакле да донесу државној благајни 31 милион 75! хиљаду динара, «= донели су једва око 15 милиона динара.

У другом периоду тј. од !. априла 1932. до 31. марта 1933. године требало је наплатити од млинова на име скупног и општег прометног пореза 74 милиона 510 хиљада динара. Услед слабе жетве и сувише високог оптерећења брашна и прерађевина од њега, трговачка потрошња опала је "бар за 15 до 20 од сто тј. на 5 милиона квинтала пшенице.

Од 3,7 милиона квинтала брашна продано је од 1. априла |

до 31. августа 1932. године вероватно 0,7 милиона квинтала по просечној цени од 210 динара од 100 килограма у вредности од 147 милиона динара; 2 од сто чини 2,940.000 дин. Остатак брашна од 3 милиона квинтала продан је од 1. сеп-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 391

тембра 1932. до 31. марта 1933. по просечној цени од 250 динара у вредности од 750 милиона динара, што уз 6 од сто пореза чини 45,000.000 дин. 1,3 милиона квинтала мекиња по просечној цени од 55 динара представља вредност од 71,5 милиона динара; 2 од сто чини 1,430.000 дин. |

На име ујамног млевења земљорадницима у времену од 1. априла до 31. августа 1932. у износу од 1,75 милиона квинтала пшенице односно 1,5 милиона квинтала брашна по 3 динара 4,500.000 дин.

У времену од 1. септембра до 10. новембра 1932. самлевено је за рачун неземљорадника 3 милиона квинтала, односно 2,58 милиона квинтала брашна; скупни порез по 8 дин. од 100 килограма чини 20,640.000 дин. Укупно 74,510 динара.

Међутим није се могло ни у првом ни у другом периоду да наплати ни половина предвиђеног износа, јер прво млинови који су удаљени од места пореских органа и они који нису водили књиге, нису уопште плаћали скупни порез а друго што су изиграване одредбе закона. Ово је било нак јаче при ујамном млевењу пшенице неземљорадницима 7]. пекарима и трговцима брашном, који су плаћали само 8 динара пореза на 100 килограма, а на ово се брашно уопуште није плаћао 6%-тни скупни порез, тако да је оптере„ћење код овога било за 33 до 50 од сто мање. Ово неједнако | опорезивање имало је за последицу повећање ујамног млеувења. Ова је одредба пре месец дана укинута. Млинови који су плаћали пре надоплату од 60—90 динара од 100 кило| грама пшенице Призаду, а сад плаћају 18 до 20 динара | на име 6 од стотног скупног пореза на 100 килограма, били су у врло лошем положају према конкурентима који су избегавали ово плаћање. Прерада трговачких милнова пала је год 5. јула 1931. до 31. марта 1932. на 2 милиона квинтала. док је у нормалним годинама износила 4,5 милиона квинтала.

Предлог млинске индустрије иде у првом реду за смањењем пореза на брашно, а у другом реду за нарочитим олакшањем наплате овог пореза паушалирањем преко пореске заједнице млинске индустрије. И један и други предлог морају се свакако обележити као прихватљиви и у интересу млинске индустрије, која онемогућује несолидну конкуренцију оних млинова који су до сада утајивали порез и у интересу државне благајне, јер ће му горња заједница гарантирати релативно сталан приход. Државна благајна овде DODAO избегава трошкове око наплате пореза, који су [код овог пореза због великог броја млинова, њихове раштр| оста и тешке контроле огромни, ако се порез наплаћује код појединог предузећа.

На крају додајемо још обрачун Д-ра Палића о пореском оптерећењу пшенице односно хлеба од брашна који мељу трговачки млинови и које наравно сносе само непроизвођачи пшенице, док су произвођачи како смо горе видели он њега потпуно ослобођени. За 100 килограма брашна. потребно је 133 килограма пшенице. Порез на пословни промет на пшенице износи 2 од сто; 138 кг. по 2 дин је 266 дин. по 2 од сто — Дин. 5,32. 6%-тни скупни порез на 100 кг. брашна по 3 дин. — 300 Дин. — Дин. 18— 3%-тни додатак на скупни порез на хлеб; 100 кг. брашна = 133 кг. хлеба по 3,50 дин. — 465,50 дин. — Дин. 13,96. Укупно 37,28 Дин.

Дакле на 266 дин. као цену за 133 пшенице општи пословни и скупни порез износи Динара 37,28 односно 14% од продајне цене.

Код тестенина је још горе:

138 кг. пшенице — 276.— Дин.; 2% Дин. 5,52. 105 кг. брашна — 367,50 Дин.; 6% Дин. 22,05. 100. кг. тестенине — 650— Дин.; 3% Дин. 19,50

Дин. 47,07.

Дакле на 276 динара као цену за 138 кг. пшенице општи пословни и скупни порез износи 47,07 динара односно 17 од сто од цене пшенице.