Narodno blagostanje

24. јуни 1933, ским знањем. Недостатци су двојаког порекла. С једне стране наставници нису на висини постављеног задатка и то, не њиховом кривицом, јер један учитељ мора да предаје цео програм, састављен из најразнороднијих предмета, домен и; сувише широк за једног човека. Осим тога учитељи немају | стручног знања и зато шегртске школе губе карактер стручних и падају на ниво продужних основних школа. Ти недостатци дали би се отклонити одржавањем специјалних феријалних курсева за учитеље основних школа. Наставници на курсевима за учитеље били би занатлије. На тај би начин | учитељи стекли знања потребна предавачу занатских школа.

Други недостатак је незгодно време у коме се врши. настава. Часови се одржавају после дневног рада. Ученици | су душевно и телесно уморни. У таквој атмосфери је учи- | тељу тешко да ради. Зато часове треба држати пре дневног | рада. Сем тога што се часови одржавају у невреме, занема- ;

рени су педагошки и хигијенски принципи, Проблем шегрт- |! ских школа је акутан. Реформисати га треба тако, да школе, |

уз практични рад у радионицама оспособе ученике за позив занатлијског мајстора, и дигне ниво стручног образовања |

занатског подмлатка на ниво на којем се налази у западно- !

европским државама.

= Џ Етапсизкој зе уепшка рјап о ргечатапји ц državnu režiju filmskog koncerna Gaumont, koji ima atelje za proizvodnju filmova i vrlo mnogo bioskopa u čitavoj zemlji. Ovaj koncern duguje masi Banque Nationale de Credit, čiju likvidaciju potpomaže država 240 miliona franaka, te bi preuzimanje koncerna sa strane države s finansiskog gledišta išlo dosta lako. Nije čudo da i francuska vlada nastoji da dođe u posed jednog filmskog koncerna, jer je film danas jedno od najglavnijih propagandističkih sretstava. To se najbolje vidi u Italiji ı Nemačkoj gde je država u filmskoj industriji vrlo jako angažovana.

— U Njujorku se radi na osnivanju jedne banke sa ојауnicom od 5 miliona dolara za finansiranje trgovačkih poslova sa Južnom Amerikom. Ona bi ujedno imala da potpomaže mobiliziranje američkih zamrzlih potraživanja. Reftico je obećala #nansisku pomoć.

— Peti kongres međunarodne Unije advokata održaće se 12 septembra u Dubrovniku.

— Slovenački trgovci doneli sti na skupštini održanoj 18 juna, niz rezolucija u kojima traže, između ostalog obrazovanje privrednog veća, traže, da зе što pre provede revizija zakona o neposrednim porezima i da se otplaćivanje zaostalih poreskih dugova može da vrši u ratama. U daljnim rezolucijama tupozoravaju na teškoće u vezi sa novčanom Rrizom, zahtevaju uiuki-

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 JUNA 1933

U stanju Narodne banke od 15 juna pada u oči — Као najvažnija promena — smanjenje opticaja za 73.6 miliona ma 4385.8 milona dinara. Kao što je it poslednje wreme иоб:саjeno, da izazivaju promene obaveza po viđenju i promene u ODticaju novčanica, tako je i ove nedelie uglavnome 7609 роуеćanja obaveza po viđenju, opticaj novčanica smanjen za 73.6 miliona. Vidimo, da su obaveze po viđenju porasle za 484 miliona na 984.48 miliona i to: državno potraživanie za 729 hiljada na 4.89 miliona, žiro-obaveze za 27.5 miliona na 291.32 miliona a razni računi za 20.14 mišona na 688.27 miliona. Porasle sit i obaveze sa rokom, za 6.3 miliona na 1295.5 miliona. Interesantno je povećanje pozicije „razna pasiva” za 156.26 mi·liona na sada već ogromnu cifru od 401.6 miliona; za ovu pro-

НАРО; mio Ba EBO PB

Страна 413.

i danje zakona o zaštiti zemlioradnika, smanjenje prevoznih Таi rifa, sniženje cena soli i t. d.

| — KMosjgres jugoslovenskih lekara održaće se u Crikvenici 31 i 4 septembra. :

— Građani varoši Zavidović poslali su molbu nadležnoj vlasti u kojoj su. zahteva:i da se varoš Zavidović svrsta u red sela, u pogledu raznih poreskih i {rošarinskin plaćanja. Usled krize stanovništvo je opalo za tri četvrtine i broji danas 2 hiljade ljudi.

Мојђ,

za sada, nije udovoljeno. | _- Građevna delatnost |e qa Zagrebu pala do nivoa koji ! bi se mogao nazvati normalan. Prošle godine je izdano u svemu 285 стадеушћ догуоја; и 1931 — 485.

— Prema statistici Centralnog odbora invalidske organizacije zaposleno je 1647 invalida u celoj državi, u državnoj, i samoupravnoj i opštinskoj službi.

— У Београду је основана кредитна задруга авија| тичара.

— U dragoj nedelji tek. meseca odliv zlata kod Švajcarske Narodne banke iznosi 54 miliona šv. капака, Тако да i sada zlatna rezerva iznosi 1970 miliona franaka. 15 aprila ona je iznosila 2533 miliona šv. franaka. Za 2 meseca smanjila se dakle za 563. miliona iranaka одпозпо 22,22%.

— Државна Хипотекарна банка одобрила је кредит сарајевској градској општини за подизање царинарнице.

—- Према најновијим статистичким подацима бугарског министарства финансија, пао је народни доходак од 30 милијарди лева у 1929. г. на 16 милијарди у 1932. год.

— Конгрес Главног савеза занатлијског удружења одржан је 18. јуна у Суботици. На конгресу су донесене три резолуције и то прва у погледу гоњења бесправног рада, пруга о смањивању беспослице и побољшању привредних прилика у занатству, а трећа против картела.

__ Скупштина и конгрес Удружења југословенских агронома одржаће се 25. и 26. јуна у Сарајеву.

— Друга земаљска конференција извозника и произвођача воћа одржаће се 25. јуна у Београду. i — У Банату се води борба против скакаваца. Акција :е проводи по унапред спремљеном плану и најмодернијим сретствима.

— Ministar trgovine i industrije propisao ie Uredbu o osnivanju Zanafske komore u Splitu. Kao područje rada Za| natske komore utvrđuje se dosadašnje područie Trgovinsko|industriske i zanatske komore u Splitu.

LJ /

УНКТУРА

menu nemamo drugog objašnjenja do činjenice, da je državna blagajna položila Narodnoj banci ovaj iznos kao iprotuvtednost raznih rata naših spoljnih dugova — ako to nije stučajno jedna prolazna pozicija preko koje se obračunava iskovan srebrni novac, koji je Natodna banka baš ove nedelje primila per saldo та 147.3 miliona dinara na 366.9 miliona.

Semi ovoga, promene t aktivi su neznatne. Podloga ie Zbog smanjenja deviznog stoka za 2.17 miliona (na 106.17 milicna) smanjena na ukupno 1903.4 та опа, 94 čega je 1796.8 ан Нова zlato. Menični krediti su i ove nedelje reducirani za 6.6 miliona na 1975.9 miliona, a kako su lombardni zajmovi ostali neprogenieni na 325.25 miliona, to iznose tiktipni zajmovi 2301.2 miliona dinara.. Devize koje ne laze u podloga povećane sti za 2.1 milion na 39.6 miliona.