Narodno blagostanje

Страна 460

завео Austrijski Kreditanštalt objavio je prvi put od kraha svoj bilans. Osnovni motiv kod njegovog pravljenja je bio da dade potpunu sijku stanja. Otuda je bilans u dva pravca interesantan: Prvo u pogledu totalnih gubitaka i žrtava države i drugo, s obzirom na smanjenje volumena

poslova.

Novi bilans Kreditanštalta

=

Pri pokrivanju gubitaka radilo se po ugledu na saniranje banaka u Nemačkoj. Radikalno su otpisani svi gubitci i dubiozna potraživanja. Tako se otp:salo kod debitora 602 mil. šilinga, kod efekata 123 mil., a kod sudelovanja u industriji 71 mil., a kod realiteta 12; svega 813 mil. šilinga. Pribroje li se tome gubitci 1931/32 u v'sini od 14 mil. i gubitak iz 1930 od 59 miliona dobivamo ukupan gubitak od oko 1 milijarde Šilinga. To je više nego što je ma Која velika banka izgubila u poslednje doba.

Troškove smanjenja snos li su, kako smo mi to kod pojedinih etapa saniranja javili, s jedne strane akcionari smanjenem glavnice od 177 na 1 milion šilinga i s druge sfrane drгама je stavila na raspoloženje potrebna sreistva u koliko nisu bili pokriveni smanjenjem ојаутсе.

Država je podnela sledeće žrtve: 100 miliona šilinga za pokriće jednog dela gubitaka iz 1930 godine; 571 mil. preuzimanjem finansijskih menica iz portfeija Narodne banke; 212 mil. za obligacije na zlatne šilinge sa 41/ 0% kamate za isplatu inozemnih poverilaca. Tome treba dodati gubitak od 14 mil. austrijske Narodne banke u Londonu i Njujorku koje sume se morala odreći na zahtev inozemnih poverilaca. Svega je, dakle, Kreditanštalt progutao skoro milijardu šlinga državnih sretfstava, a država je dobila za svoje žrtve samo 70 miliona šilinga akcija od nove glavnice koja iznosi 142 miliona.

Posao se još jače smanjio nego što iznose otpisi. Bilansna suma smanjila se od 1,9 milijardi krajem 1930, na 635 mil. koncem 1932 godine, dakle za dve trećine. Debitori su spali od 1.392 mil. na 449 milliona; kreditori od 1.350 mil. na 328. Na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

ročito jako su pali štedni ulošci, naime od 316 koncem decembra 1930, na 35 mil. šilinga krajem 1932.

I posle saniranja pasive izgleda Kreditanštalt nije osiguran od daljih gubitaka. Izveštaj uprave saopštava da nepovoljan položaj industrijskih preduzeća zahteva, da se ovim zaračunaju manje kamate i provizija, tako da će tokom godine prihodi od kamata podbaciti. I sam izveštaj očekuje tokom godine novi, manji gubitak.

== ли н БРЕТУЕИЉАШИСИ ИТ ЛЕПЕТа ЕТРАЋ

Publicistička taktika radničkih organizacija

Pre četrnaest dana priredili su funkcioneri radničkih sindikata zbor u Beogradu na kome je bilo raspravljano uglavnom pitanje niskih radničkih nadnica u našoj zemiji i pitanje gaženja zakona o zaštiti radnika u pogledu trajanja radnog dana. Svakome je poznato da na pr. građevinski radnici i u sred Beograda rade u građevnoj sezoni po 11—12 časova dnevno. U nekim drugim mestima i više. Što se tiće radnika drugih grana slično je.

rave

Međutim u publ:kaciji Međunarodnog ureda za rad u Ženevi „Mevue internationale du fravail' za mesec juni tek. god. objavljene su statistike o visini nadnica i trajanju radnog dana та razne kategor:.je radnika u raznim zemljama među kojima se nalazi i naša država. Tamo se navodi kod građevinskih radnika u Beogradu nedeljno 51, a u Novom Sadu 48 časova, što ni u koliko ne odgovara pravom stanju stvari. Kao nadnice građevinskih radnika navodi se za Beograd 6, a za Novi Sad 5 dinara od časa, što takođe ne odgovara. Ali doduše ako se navedeno radno vreme i navedene časovne nadnice pomnože, onda ipak dobijamo otprilike nedeljnu zaradu građevinskog radnika, koja odgovara stvarnosti, naime oko 300 dinara, odnosno 50 dinara na dan. Samo što u stvari to nije otšteta za 48 — odnosno 51 časovnu radnu nedelju, nego za 68—72 časovnu.

Nas vrlo iznenađuje i ne znamo iz kojih razloga naše radničke organizacije daju Međunarodnom uredu za rad, a preko njega i čitavom inostranstvu netačne podatke u pogledu trajanja radnog vremena i visine nadnice kod nas.

пева

НОВЧАРСТВО

— Nemačke štedionice smanjile su kamatnu stopu za hipotekarne i ostale dugoročne zajmove na 51|.%, a za lične kredite na 61|,%. U ovoj stopi uračunati su svi sporedni troškovi i pristojbe.

— По чл. 18 девизног правилника од 7. октобра 1931. год. утврђено је да се за све оне послове, са валутама и девизама, који нису предвиђени правилником мора тражити претходно одобрење Народне банке. Осим тога решењем Министра финансија бр. 145.305/17 од 31. децембра 1931. г. забрањено је вршити замену једне девизе или валуте за другу од стране овлашћених банака, Ових дана је извршев преглед код свију београдских великих банака.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Pregovori između Grčke i njenih stranih poverilaca o regulsanju službe stranih zajmova došli su na mrtvu tačku. Poverioci traže plaćanje od 40% u devizama, a grčka je vlada javila svojim delegatima da u slučaju da poverioci budu insistirali na svom zahtevu prekinu pregovore. Za sada se još ne

zna koje će držanje zauzeti poverioci posle ovog energičnogi |бама Закона о радњама нису дужни да са својим наме-

stava Grčke.

(ТАЈНА СЛУЖБА

— Према извештају бугарског Министарства финанПија завршена је финансијска година 1932./33. буџетским |дефицитом од 1 милијарде 937 мил, 618.204 лева. Прошлого„дишњи дефицит износио је 1.814.204.211.

Највећи део овогодишњег дефицита отпада на неисплаћене чиновничке плате, наднице, пензије и обавезе за државне набавке. Висина ових заостатака означена је у извештају са ! милијардом 522 мил. 973 хиљаде лева.

— Министарство финансија упозорило је финансијске дирекције на одредбе закона о радњама, које обавезују послодавце да са својим намештеницима склапају уговоре о служби, који морају бити прописно таксирани. Оне треба да изврше преко својих подређених органа преглед свих предузећа завода, трговачких радња и т. д. У противном поред редовне вршиће се и наплата тродупле казнене таксе.

На овај распис поднело је претставку Удружење војвођанских банака. Оно истиче пре свега чињеницу, да закон о радњама не обавезује послодавце на склапање писмених уговора о служби са својим намештеницима.

На основу тога Удружење војвођанских банака сасвим исправно закључује: 1) да послодавци према одред-