Narodno blagostanje
Страна 492
гарантује капитал и камату за оне кредите, које је Румунска Народна банка дала пољопривреди, а ти износе неколико милијарди, 5
Ц. Авереско, гувернер Румунске Народне банке у једном чланку о раздужењу сељака у Вшенп period que
НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ
| Бр. 31
за новчаничну банку, јер да је држава преузела гаранцију за дате кредите пољопрпивреди. Ми међутим мислимо да је у ствари код Румунске Народне банке ипак наступило
погоршање портфеља, јер су државни записи гори од се-
за месец јуни, који издаје Зосте«е Вејсе 4ФЕдез е! ФЕхрап- | љачких меница.
а:
| ОБАВЕШТАЈ
НОВЧАРСТВО
— У Лондону је закључен између Индије, Кине, Шпаније, Сједињених Североамеричких Држава, Канаде, Мексика, Перуа и Аустралије споразум о сребру. Три прве земље, које имају највеће резерве сребра обвезале су се да ће у следеће четири године смањити бацање сребра на тржиште, Тако ће у идуће четири године Индија, пустити на тржиште наредни 140 милиона унција, а Шпанија 20 милиона, док Кина уопште неће пуштати сребро на тржиште. Осталих 5 земаља обвезале су се да ће у 4 идуће године абсорбовати сребра у износу од 140 милиона, а остатак од 20 милиона купиће владе заинтересованих земаља.
— Атепска Кенсо је добЏа одођтепје да тоге „дауан kredite i štedionicama koje se nalaze ı stečaju. Ujedno je odobreno da može povisiti bankama pod stečajem celokupni kredif od 200 na 300 miliona dolara.
— Према последњој одредби Министра финансија смеју путници, путујући у Албанију, Бугарску, Грчку, Италију, Мађарску, Румунију и Чехословачку да понесу до 3.000, а за остале земље до 5.000 дин.
— У циљу подизања воље за куповање државних хартија од вредности, специјално Ратне штете, Поштанска штедионица је решила да те обвезнице продаје на отплату.
— У Бугарској је донет закон о мораторијуму егзекуције за сељачке дугове до краја децембра тек, год. као допуна серији закона о заштити земљорадника.
— Око 30 познатих америчких економиста траже у
једком прогласу стабилизацију девизних курсева и проширење америчке спољне трговине, нарочито признавањем (Сов- | јетске Русије.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ | — U poznatom francuskom finansiskom časopisu „Journal des Finances” od 21 jula tek. god. p še profesor Žez u jednom temperamentnom članku „O budućnosti francuskog franka” između ostalog i ovo: „U stvari sudbina franka nije u parlamentu sigurna. Postoji moćna stranka inilacionista, koja odobrava po„ки pretsednika Ruzvelta i traži od francuske vlade da i ona pođe njegovim stopama; ona je pristaiica manipulisanog važenja i u njemu vidi najefikasnije srefstvo za borbu protiv privredne krize. Budućnost franka ostaje dakle neizvesna. Tehnički on je vrlo čvrst, ali ne i politički. On u glavnom zavisi od ufjcaja koji će u buduće imati francuski socijalisti u Narodnoj skupštini. Strašivi i sputani senat ne pretstavlja nikakav siguran bedem za franak. Malo bezobzirnija vlada lako bi slomila njegov otpor. Svi oni Francuzi, koji su uvereni da bi depresijacija franka značila nacionalnu katastrofu ·sa nepredviđenim ekonomskim, političkim i socijalnim posledicama moraju da stupe u najodlučniju borbu protiv socijalističkih valutnih solizama. Socijalisti su jedina i najveća opasnost za franak. Još jednom: tehnčki
касе Ме нијениаанивнииишанианицининининнивинини им и интимни нити ни св -==
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д, ПРЕЂЕ
:: кнез Мижајлова 50.
Пап лаан ината аи шасајнаиин ва ваја ниннјијнијниинијинјани ји с аеее нео па =
НА СЛУЖБА
može franak da profivstane svakoj opasnosti, opasnost je politička i dolazi od socijalista i nekih radikala, koji im slede”.
„Sasvim je smešno da političari tretiraju monetarne ргоbleme. To su čista ekonomska i finansiska pitanja, koja se rešavaju po princ:pima nauke, a ne po nadahnuću Duha Svetoga il strastima političara”,
— Pregovori između grčke i prestavnika njenih poveri= laca o regulisanju službe njenih inostranih zajmova prekinuti su zbog toga što su poverioci tražili veća plaćanja u devizama, naime najmanje 30%, nego što smatraju u svom izveštaju stručnjaci Društva Naroda da Grčka može platiti, naime oko 20%. Ipak su grčki pregovarači bili pristali da plate u prvoj godini 22,5% a u drugoj 27,5% u devizama, ali poverioci nisu pristali. Pregovori su prekinuti na neodređeno vreme.
— Мађарска је укинула доларску клаузулу и из тога настају за њу велике користи, јер највећи део њених иностраних, не само америчких зајмова гласи на доларе. У свему се ради о зајмовима у износу од 258 милиона долара. Наравно да из овога настају велике користи за Мађарску као што би, следствено излагањима нашег уредника у прошлом броју у чланку „Пад долара доноси велике користи нашој држави“, таква мера била од велике користи и за нашу државу.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— U Bugarskoj je donesen vrlo strog zakon o kontroli izvoza grožđa, svežeg voća i povrća. Kontrolu provodi središnja i sreske komisije. Izvoznici su dužni da se kod središnje komi-
. sije registriraju i polože kauciju od 50 hiljada leva. Sreske ko-
misije odrediće termine počefka berbe kod pojedinih vrsta ovih proizvoda. ~
— Holandska vlada dobila je ovlašćenje od parlamenta da prema zemljama, koje se ne nalaze ı ugovorno regulisanim trgovinskim odnosima sa Holandijom, može primeniti razna borbena sretstva: povećanje carina, kontingentiranje pa čak i potpunu zabranu uvoza.
ТРРОВИНА
— Američka Refico dala je uz pristanak američke vlade Sovjetskoj Rusiji šestogodišnji kredit od 4 miliona dolara za kupovinu 80 hiljada bala pamuka. Sad se proučava plan o дауаnju jednog kredita od oko 50 m:l. dolara za kupovinu 1 miliona. bala. pamuka. Vlada je prijateljski raspoložena prema ovome planu.
— У Чилеу је основано ново друштво које је добило монопол трговине и извоза шалитре и које има да постави организацију трговине и извоза овога артикла на сасвим нове основе.
= Ових дана почео је стизати на тржиште нови мед. Цена на велико је 11 дин. по килограму. Због лошег времена принос је ове године подбацио за 20%.
ппинимпивеивививнинвинининнининниннивнишими ни ке ни ние ии на
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА
БЕОГРАД ЗАГРЕЊ
Њериславићева 7, :
sion наглашава, да нови закон не значи никакву опасност
новина ара еванвриЕЕ
||| 5 | | ||