Narodno blagostanje

Страна 484 _ НАРОДНО

1980 год. бити за извоз пшенице и брашна 50.000 вагона. (Види Извештај УШ Конгреса, страна 252, извештај 1 секције Контреса Ba храну). Према државној статистици наше спољне трговине констатујемо, да је у томе периоду времена, извезено и то: пшенице: 494.280 тона И брашна: 14.065 тона што чини тачно: 50.834,5 вагона. Предвиђање 66 Конгреса, дакле, опет математички тачно испунило, па. је чак остварен и вишак од 834,5 вагона, Конгрес одржан у Београду 13 и 14 септембро, 1981 год. проценио је, да. ће у периоду времена, од ! септембра 1981 до 31 августа 1982 године бити да извоз пшенице м брашна 45.000 ватона. (Види извешта: 1Х Конгреса, страна 358, извештај 1 секције

Конгреса за храну). Извезено је, међутим, према лр-

жавној сталистици спољне тртовине и то; пшенице : 985.852 тоне и брашна: 4.872 тоне – Што чини укупно: 29.072,4 вагона, т. ј. извезено је 15.927,6 вагона мање него што је Конгрес проценио. Видели смо из горњега да су се за 1929/80 и 1930'31 год. Конгресова предвиђања апсолутно математички тачно испунила. Од куда то, да се за 1981 382 годину његово предвиђање не оствари: По

мишљењу само предвиђање Конгреса било је тачно п овота пута, — јер је оно увек базирало у својо“ су-

штини на, постигнутим резултатима жетве, који су за ту годину у септембру већ познати. Конгрес је

пропењивао вишак који ће остати од жетве за извоз.

(по одбитку количина потребних за исхрану и сетву). Али што се ско није и испунило, односно за расуђивање о томе питању, нека ми буде дозвољено да, скренем пажњу на, следеће:

На дан 2 'ула 1981 године обнародован је у „Олужбеним новинама“ (бр. 147 додатак) Закон о извозу и увозу пшенице, ражи и пшеничног брашна, који је тога лана ступио на снагу. По 5 1. тога Законика, као што је познато: „увов и извоз свигу врста шшенице, ражи и пшеничних брашна искључиво је право лржаве“. Држава је то своје право вршила преко Призада, који је интервенисао и у пени и водио извоз пшенице, како је за најцелисходније нашао и умео.

Према, томе, кала је Конгрес 1981 толине предвидео да, ће за, извоз пшенице и брашна, бити 45.000 вагсна, он је проденио — као п увек ло тала — само стварни витпах, који ће ол жетве 1981 год. остати за извоз. Што. пак, предвтђена количина, за, 1981'32 год. није заиста и извезена, не може се то стављати на терет ни Конгресима, ни људима, који су се на њима скупљали и радили, у жељи да испуне што боље задаће, које су себи поставили. Одговор на то имао би да да. онај, који је извоз имао у својим рукама, Ти људи Конгреса пак. док су били у могућности, своја предвиђања учињена, на контресима У потледу извоза, шпенипе и остваривали су. Од тога су и држата и произвођачи видели стварне користи. Кала им је рад монсполом иввоза пшенице онемогућен, они су могли да учине само половину своје дужности: да констатују могућности извоза пшенице — препуштајући ономе коги је дошао на њи-

хово место, да те могућности и оствари. Њихов за-

меник то није учинио. Нека он за, свој део овога посла, и одговара, а фактима, цифрама, доказао сам да

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

предвиђања, поменутих Конгреса нису била „ни лакомислена ни неурачунљива прорицања“ „надахнута, оветим духом“ — нето сушта, реалност.

Цифре и податци које сам изнео мислим да, су довољни да. свакога у то убеде.

· Када смо прочитали горњу критику прошла пас је језа. Не ради се овде о апстрактним стварима, о субјективним мишљењима, већ о једној врсти најпозитивније стварности, о брокама. Г. Станојевић „ставља, на супрот статистичким податцима о извозу „шшенице и брашна, које смо ми објавили, податке |који знатно отступају од наших. Не можемо дакле "обоје имати право. Прочитавши на. брзу руку први пут горњи напис ми смо били толико имтресионирани сигурношћу са којом је г. Станојевић опонирао своје бројке с нашима, да смо поверовали да. ге грешка, на нашој страни, Помишљали смо већ да се

Ш Наш одговор г. Станојевићу | |

· обратимо читаоцима са следећим објашњењем.

Уређивање „Народног Благостања“ није лака, сотвајр. Оно је везано са пуно напора. Уреднику је недеља и сувише кратка. Уредништво ради под притиском рокова, који се не могу одлатати. OGOT тота смо каткада приморави да, радимо брже но што је то допуштено по научној методи. „Народно Благостање“ битно се разликује од свију сличних часописа у свету по томе што се оно искључиво пише у кући. Прилози са стране готово не броје. Нас је у уредништву доста на броју, али ипак ови морамо да радимо са великом брзином. Отуда је лако мотућно да нам се с времена, на време поткраде по која лака. или тешка грешка. | Али кад смо понова загледали у материјал, „утврдили смо да грешка не лежи на натој страни. | Подаци о кампањи 1930'31. Ми смо тврдили, да је у овој кампањи извезено свега 12.500 вагона. U. Станојевић пак тврди да је извезено 21.887 ва тона, и, с обзиром на ову равлику вели он: „мени је непознато одакле је г. д-р Бајкић црпео податке и о предвиђањима конгреса 1980 г. и о постигнутим резултатима — али су ово непобитна, штампана и објављена факта“.

Цифру од 12.500 вагона као извоз у кампањи 1950'31 нисмо ми измислили, ми смо је први пут објавили пре две године, у анализи биланса Призада. Од снда, смо је задржали у памћењу — нарав но у округлој цифтри од 12.500. Поводом горњег написа. т. Станојевића ми смо потражили и нашли у извештају Призада о раду за пословну 1980/81 г. стр. 10 следећу реченицу: ..У прошлој кампањи извезено је свега, 12.896 вагона". Исту бројку понавља. Призад у своме извешта'у о пшеничном пословању од 5 јула 1981 г. а на стр. 11. Ето, олакле смо узели горње податке. То би за нас било довољно као извињење. Ма колико да је основно правило добре методе, да се увек употребљавају подаци из прве руке, ипак се не може уреднику једног недељног часописа замерити, ако се који пута послужи и полалттма из друте руке. Овога пута податком који се понавља, 'То би, дакле, било довољно за наше извињење, али не и као доказ да ми имамо право. Али оно што је најкомичније у целој ствари, то је да смо се ми служили приликом писања последњег "чланка. не подацима из Призада већ оном истом

службеном статистиком, којом се служи г. Отано-

|| | ij |