Narodno blagostanje
Страна 558 НА
· Невероватна је сличност ових појава с онима који се код нас посматрају и на које смо обраћали пажњу последњих 15 дана, Неоспорно је да је један мали део: тезаурираног капитала код нас пласиран овога лета у државне харлије од вредности. -
Ове недеље имали смо на београдској берзи следеће курсеве: |
18apr. 21авг. 22авг. 23 amr. 24 apr. 7% Инвестиц. зајам _ 1, 25. ---- ~ --__- | === 4% Аграрци _— =. 2950 __-—-- - ____| _6% Беглуци 38.25 38475 3820 38075 37:50 8% Блер О O II 1% Селигман — —, 4. | 49445. == | ===. Рента Ратне штете 248.50 248.50 24450 238.50 237. 5 . Аграрна банка 235—— 232.50 232.50 229— 225. 5
Из ове таблице видимо већ на први поглед, да су и "ове недеље били најинтересантнији папири Р. Штета, 6% Бег-. луци и акције Аграрне банке. Сви ови папири су у току недеље попустили. Могли бисмо казати да је то последица: гвозденог берзанског закона, да после сваке хосе дође беса“
п да свака хоса изазива бесу. Међутим сматрамо, да су овде;
по среди специјални узроци. Изгледа, да је садашња беса последица једног маневра наших хосиста — тог мишљења су и они берзијанци, који нису куповали робу — који су“ покушавали да оборе курс Ратне штете, да би на тај начин дошли до јефтиније робе. Примећено је нарочито обарање · промпт робе, да би се могло да купује термине, што. се види већ и по томе да је на појединим састанцима: постојао велики диспаритет између курсева промпт робе и, термина, који су се скупље плаћали но обично. То сеу оста лом види и из курсне листе.
Курс Ратне штете нафаче је попустио на састала |
од 22. и 23. о. м. али се је затим некако стабилизовао. Ра-_ зумљиво је, да је Штета повукла и остале папире, у првом“ реду акције Аграрне банке а у мањој мери 6% Беглучке 06 везнице. У осталим папирима мање је рађено. | Х Обрт у ефектима је износио ове недеље 3.23 милиона од чега долази 1.903 милиона на Ратну штету (1.66 милиона у промпт роби и 264 хиљада у терминима). Интересантно је, констатовати да је крајем недеље, на састанку од 24.0.м.. код курса од 237.50 обрт у Штети био минималан. У. Беглу- | цима је трговано за: 666 хиљада, у акцијама Аграрне банке за 382 хиљаде, у 7% Инвестиционом зајму за 142 хиљаде, у 4% Аграрцима за 2 хиљаде, 8% Блеру за 21 хиљаду а у 7% Селигману за 84 хиљаде. 6
На париској берзи наши су ефекти нотирали ове. недеље: 16apr. I7aBr. !давг. 21авг. _ 4 из 1805. год. 32700 JO | 2652 5% из 1902. год. 160 160. 163. , 168. 4.5% wa 1906. roj. 150. 140 а о | 4.5% 8 1909. год. 145. 144— 140— 140—. 5% из 1913. год. JM OI II O 4.5% из 1910. год. 140. 197... 1578 157 и 4.5% из 1911. год. [48 _ 140 „JA7/. | 145; У 7% из 1931. год. 20.50 20.50 2075 2050"
О скоку наших папира на париској берзи доноси интересантан коментар француски часопис „Журнал де финанс“ и тумачи га као последицу закључења аранжмана наше државе са портерима тих папира. У томе коментару каже се, да се међу портерима појавило убеђење, да ће са лакоћом моћи добити 10% у валутама, јер је постигнут спо-
разум између наше државе и Француске, да се је један део:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Ба 55
наших потраживања по клирингу са Француском употребљава одмах за исплату купона у валутама. Каже се даље да је наш трговински биланс у последњој години за 130 милиона: динара активан и да ће се из тога најмање 20% употребљавати одмах и спровести финансиском агенту за исплату купона у валутама.
И на њујоршкој берзи су 7% Селигманове облигације у скоку и наши доларски папири нотирали су: –
Блер 7% _ Блер8% · Селигман 7% · 15: августа , 23:69 25:25 2622. августа 22.65 25— 3215
На београдској девизној берзи у овој недељи ниј> било значајнијих промена. "Обрти су износили 4.89 милиона
"према 24 милиона у прошлој недељи. Највећи обрт је забе-
лежен код девизе Беч у приватном клирингу, наиме за 4.18 милиона, по курсу од 8,70, 8,725, 8,650. У грчким боновима трговано је за 69 хиљада по курсу од 38—; поред тога било је обрта у девизи Њујорк за 38 хиљада, Цирих 155 хиљада.
"Париз 183 хиљаде, Лондон 251 хиљаду, Амстердам 12 хиљада.
ZAGREBAČKA BERZA
Devizno tržište. Stuacija na deviznom tržištu prilično |e mirna. Većih kursnih promena nema. I kurs dolara je dosta stalan. |
Promet u šilinzima b:o je živ. Dnevno |e rađeno — izuzev kompenzacija — 20 do 25 hiljada šilinga. Srednji kurs u ponedeljak bio je 8.75, a u sredu pao |e na 8.725.
Nešto jača tražnja Dila ie kod bonova grčke Narodne banke. Rađeni su po 38.50, na kojoj vis ni je ostala tražnja, dok je ponuda 39.—.
Elekino tržište, Već prvi dan ove nedelje na etektnom tržištu došlo je do promene situacije. A to naročito vredi ža štetu. Roba se je pojavila na tržištu u nešto većim kolčinama,
„dok je tražnja bila uzdržljva, pa je kurs oslabio. U ponede4 јак le |oš zaključivana po 247.50, sledeći dan po 244 do 245, a
u sredu je pala na 238—242. Nešto više nego obično rađeno је i u term'nskoj robi. Tako je ulimo oktobar drugi dan nedelje rađen po 245, a ultimo decembar prvi dan po 248, a u sredu
___DO, 242.
7% Investicioni zajam je ostao tražnja 50.—.bez robe. Agrane obveznice bile su stalne na kursu od 27.— novac, 30 roba. Popuštanje kursa zabeležile su i Peglučke obveznice na 38.75 ponuda dok je tražnja ostala 37.—.
Od dolarskih papira pravljeno je nekoliko zaključaka i to: 7% Bler po. 34.— i jedan, zaključak u Seligmanu po 48.50. Akcije Agrarne banke ostale su 226.— novac, 230.— roba. Akcije Narodne banke bez intresovanja.
ROBNO TRŽIŠTE
Pad cena sirovina
Poslednjih dana cene sirovina na na tržištu znatno
su pale. Sve veštačke mere, preduzete za dizanje cena, poka-
zale su se iluzornim. Cene velikog broja sirovina u Americi približile su se kursu od 3 прате tj. kada је poslednji put notirano u zlatnim dolarima. :
Pšenica,
Na svetskom tržištu situacija je katastrofalna. Cene su u padu. Roterdam je sišao na 3.65 hol. for. Na budimpeštanskoj berzi cena pšenice pala-je na 7.80 penga, što je najniži kurs та __ 40 godina.
U nas-je posao neznatan. Naša cena i suviše јела pac
4