Narodno blagostanje
|
АОЛ AJ O IE
Страна 563
2 септембар 1935. __--_
У. Вајче
| _REGIONALNI SPORAZUMI
— Топдовека konterencija je ostavila u amanet regionalni sporazum kao izlaziz ekonomskog nacionalizma i sredstvo protiv opasnosti aularhije, —
Posle fijaska Londonske konferencije postala je u celome svetu moda, da se izlaz iz krize smatra za moguć jedino nacionalno-ekonomskim merama, a ne тедипаrodnim. Istina niko neće autarhiju, kažu odgovorni, ali {e autarhija Tatalnost, ne može se izbeći. Ali kako. je autarhija za najveći broj država u Evropi isto što i ekonomska katastrofa, to su organizatori Londonske konferencije proglasili regionalni sporazum kao sredstvo: protiv autarhije. To se naročito preporučilo зеуегпо-еугорskim i srednjo-evropskim državama, za koje bi autarhija bila opasna.
Regionalni sporazumi nisu pronalazak ·Londonske konferencije; na protiv, oni su mnogo starijeg datuma; {oš mnogo pre krize spoline irgovine i svetske privredne depresije. Njega nalazimo u Sen-Žermenskom ugovoru o miru kao sretstvo, da se spreči eventualna katastrofa država naslednica usled rasparčavanja Austro-ugarske. Ponova ulazi on u modu 1929 god. U ekspozeu stručnjaka Društva naroda od januara 1929 god. nalazimo detiniciju regionalnih ugovora, naime, oni nisu tako intimno zbliženje, kao što je carinska unija, ali međusobne koncesije idu mnogo dalje od onih u običajenom pograničnom prome{fii. Niegovo biće sastoji se u izvesnoj parcijalnoj derogaciji klauzule najvećeg povlašćenja. Primena regionalnih sporazuma nije oglašena. za neograničenu od strane Đruštva naroda, na protiv, ona |e reZervisana za države koje vezuju spone istorijske, nacionalne i geografske.
Od 1929 god. pojam regionalnog sporazuma |e evVoOlairao i širio se. Tako na primer na kongresu Медипаrodne trgovačke komore u Beču u maju t. g. traženo |e, da se pod regionalnim sporazumom razumeju i carinski savezi, s ograničenjem, da pod tim uslovom svaka treća država ima prava da mu pristupi, akceptirajući sve obaveze; i dalie da one države koje mu ne pristupe TIormalno imajii pravo na olakšice koje su države regionalnim ugovorom povezane dale jedna drugoj, ako ih same daju.
Branioci regionalnih sporazuma smatraju ga kao sretstvo 3a povraćaj. liberalnim oblicima međunarodne trgovine, Naročito austriski trgovinski političar dr. Ridl ističe, da se regionalnim sporazumom omogućava državama postepeno napuštanje protekcionizma. U početku one spuštaju carine u umerenoj meri i to samo prema susednim državama. Naročito od kako je ubačena parola evropske Unije pristalice regionalnih sporazuma postale su agilnije tvrdeći da se postepenim širenjem kruga država, koje se među sobom vezuju regionalnim sporazumima doći do evropske carinske unije.
Po našem mišljenju to је gledište iz osnova po-
grešno. Glavna karakteristika današnje trgovinske 'po-
litike je merkantilističko suzbijanje uvoza i favoriziranje
izvoza. Pod protekcionizmom razvile su se mnogobrojne
privredne grane 1i svima zemljama, koje bez njega ne
mogu da postoje. Prema tome centralno. trgovinsko-po-
___litičko pitanje svuda |e održavanje ili žrtvovanje većeg : : 5 ; Е [
ili manjeg dela Tavoriziranih privrednih grana. Sasvim je svejedno za čiji se račun imaju učiniti koncesije, da li za |ednog saugovorača po običnom trgovinskom ligovoru ili jednog, koji hoće da uđe u prelerencijalni odnos ili velikog broja država koje žele da uđu ı međusobni carinski savez. Uvek se radi o jednom istom, kao što rekosmo, naime da li se žele ili mogu da učine koncesije na uvozu ili ne. Danas kao što znamo, sve države žrtvuju izvoz uvozu. Prema tome, one će se isto tako držati kod pitanja regionalnih sporazuma, — ako on ne treba da bude samo jedna prazna Iorma. Sa nacionalne tačke gledišta sa svim je svejedno, kome se žrtvuju pojedine privredne grane, pitanje je, da li će se žrtvovati ili ne. A danas. je svuda odgovor ne. :
Za dokaz izvodljivosti regionalnih sporazuma 0bično se pokazuje na uspeh Otavskih ugovora. Međutim to nije nikakav dokaz. Mi smo već svojedobno istakli, da su Otavski ugovori o preterencijalima izvedeni na taj način što su prvo povećane carine na sve one artikle, na kojima su učinjene recipročne koncesije, tako da je kod najvećeg broja preferencijalnih artikala zaštita ostala isto tako visoka kao i pre Otavske konferencije. Šta više u Engleskoj se poslednjih dana pojavljuje sve jača struja za reviziju Otavskih ugovora radi pojačanja zaštite engleske poljoprivrede. To gledište zastupa i najveći liberal u Evropi Lojd Džordž. Otavski ugovori su doneli koristi zainteresovanim, ali pri tome treba imati u vidu, da nigde nisu dva regionalna ugovora zasnovama па istim uslovima. Ali što |e glavno protiv teze, da regionalni ugovori vode u liberalizam među državama, 10 је, da Otavski ugovori svetsko-privredno znače |edan паzadak. Volumen svetske trgovine smanjuje se u korist odnosa između preferencijalnih saugovorača. I u koliko se taj odnos više razvija, u toliko će saugovarači manje biti volini da čine koncesije trećima. Drugi dokaz neizvodljivosti regionalnih sporazuma je sudbina Uši konvencije, koja је sačinjena strogo po receptu stručnjaka Društva naroda i koja je ovih dana izdahnula.
_ Kao što čitaoci vide, argumenti u korist regionalnih sporazuma toliko su neozbiljni, da smo mi uvereni da ni organizatori Londonske konferencije misu u njih VerOvali. Regionalni sporazum je sretstvo za izlazak iz situacije, kad međunarodne privredne konferencije ne mogu dalje. Tom su cilju oni poslužili, kad je Društvo naroda pretrpelo fijasko sa radom na evropskoj carinskoj uniji. Isto je tako bilo u Londonu. Trebalo je sakriti od široke javnosti totalan neuspeh trgovinsko-političkog dela pro> grama konferencije. A taj deo programa je ibio vrlo važan, pošto je Ruzvelt u proleće ove godine smatrao baš carinske barijere kao glavni uzrok svetske privredne depresije. Odgovorni faktori Londonske konferencije nisu smeli da prime odgovornost za konstataciju, da nema izlaza iz privredne depresije, pošto se u trgovinskoj роlitici nije postigao nikakav sporazum. Regionalni sporazumi su imali u Londonu taktički veliki značaj. Pre:
svega da sakriju neuspeh trgovinsko-političkog dela 4