Narodno blagostanje

Страна 584

ova dva kursa ne mogu upoređivati, jer prvi dobija u stranoj valuti istina, ali samo 10%, od kupona u novcu, a drugi svih 100% u novcu.

U freću grupu imaoca dolaze domaći koji se, kao što znamo, od početka isplaćuju u dinarima. Njihov položaj razlikuje se od obeju prvih grupa. Po rešenju Ministra finansija, oni će takođe biti isplaćivani u papirnim dolarima, ali sa dodatkom službenog prima od 28 i po % sve dok taj iznos ne dostigne stabilizicaoni paritet dinara odnosno 56,77 za dolar. Preko te sume u dinarima niko ne može dobiti od domaćih imalaca više za jedan dolar.

Prema tome kod plaćanja u valuti (10%) dobija se potpuni dolar, koji po slobodnom kursu dolara kod nas pretstavlja 55.62 dinara. Ko optira za dolare, dobija za dolar 56.62 din.

"А domaći dobija 51.06 za dolar (kurs Njujork 39.73 din.), a najviše 56.77. Dakle, imamo tri kursa dolara. Jedni nose rizik depresijacije dolara, drugi dinara.

Dalje imamo da ispravimo naš komentar poziva Državne hipotekarne banke za podnošenje kupona njezinih obligacija mesec dana pre roka. Mi smo pretpostavljali, da se ti kuponi

- treba da šalju na uviđaj iskalnom agentu. Međutim, obrnuta je procedura. Po sporazumu sa prefstavnicima portera naša država je dužna da po njegovom stupanju na snagu stavi fiskalnim agentima na raspoloženje 10%. celokupnog iznosa ska· diranih kupona. Po sebi se razume da taj iznos može biti smanjen za protivrednost kupona, koji su registrirani u zemlji 1 plaćaju se takođe u dinarima. Prema tome, da bi Državna hipotekarna banka mogla da stavi fiskalnom agentu tačan iznos Киpona, koji nisu registrirani u zemlji, već se nalaze na strani, potrebno je da ima u rukama ukupan broj kupona koji se plaĆaju u zemlji. Ona mora te kupone da poništi i po prvobitnom ugovoru sa fiskalnim agentom tako poništene pošlje njemu na “uviđaj kao opravdanje za manje remitovanu sumu u valutama.

Državna hipotekarna banka danas je već u stanju da

zna koliko je kupona plativih u zemlji i prema tome koliki iznos u valutama ima da doznači banci Seligman i Komp. Iznos tih kupona predatih 1 septembra Državnoj hipotekarnoj banci · svakako neće mnogo odstupati od poslednjeg isplaćenog — jer Ministarstvo finansija i ne misli da nacionalizira prilično veliki broj Seligmanovih obligacija protivzakono uvezenih u zemlju. A naši čitaoci će se sećati, da smo mi pre dve godine taksirali iznos nacionaliziranih založnica Seligmanovih na 4,000.000 doЈата. To će biti otprilike 40 do 45%, ukupnog opticija (koji iznosi nešto malo ispod 10,000.000 dolara). Tako će imati da doznači Državna hipotekarna banka svom fiskalnom agentu za Seligmanove založnice u najgorem slučaju ciglo 45.000 dolara (10% od 420.000 dolara).

Uzgred da napomenemo, da domaći imaoci mogu da naplate svoje kupone pre roka (do šest meseci) uz gubitak eskonta od 10% od strane Državne hipotekarne banke.

ai i rama У „Привреднам Прегледу“

од 3. септембра учињен је један предлог о преоријентацији извоза сувих шљива, са којим се не бисмо могли да сложимо. У чланку се каже, да данас извоз шљива износи 2.500 вагона од чега највећи део (око 800 вагона) иде за Немачку. То међутм не троши све Немачка, већ од прилике половину експедира за Белгију, Холандију и Енглеску. Сматрајући да је трговинско-политичко држање Немачке у последње време подложено критици, предлаже он, да се еманципујемо од немачког тржишта и да тражимо „вентил за сумњивих 800 вагона шљива“. Он сматра да би Белгија, Холандија и Енглеска могле да приме тај допунски увоз, а за то је потребно увести подвозне преференцијалне ставове за удаљеније земље, Он поставља извесну аналогију између

Кога нема, без њега се може

а И НА UO LT U. ОИ

___БАРОДНОо_БЛАГОСТАЊЕ_

Бр. 31

овог његовог предлога и царинског рата између Србије и Аустро-Угарске из 1906. год. 5

Царински рат између Србије и Аустро-Угарске 1906. год. није изазвала Србија Он је дошао као последица извесних захтева од стране Аустро-Угарске, које је тадања влада сматрала за неприхватљиве. Али све и да би царински рат био последица свесне политике србијанске владе, ни у ком случају не би могла бити аналогија између њега и проблема извоза шљива у Немачку. 90% србијанског извоза ишло је у Аустро-Угарску и то је доводило србијанске владе у извесан завистан политички положај од АустроУгарске, који је она обилно злоупотребљавала. Сасвим је други положај Југославије и Немачке. Овде не може бити реч о каквој еманципацији, већ би пре могло бити говора о једној услузи коју бисмо учинили немачкој влади, која води крајњи аграрни протекционизам. По питању држања Немачке у погледу извоза шљива, ми смо већ писали. Цитирали смо у прошлом броју један део уводног чланка из „Политике“, који потврђује потпуно исправку немачког посланства, по коме је немачка влана нас благовремено упозорила на претстојећи отказ француског уговора у коме је била везана царина за шљиве и пекмез. Ми сад треба да се трудимо да добијемо што повољнији став за извоз у Немачку. Држава не сме да се одрече ни најмање могућности за боље уновчење домаћих производа на страни, већ на против да свом силом

отима и најмање концесије.

Што се пак тиче могућности извоза немачке квоте шљива у Белгију, Холандију и Енглеску ми нисмо у стању да је ценимо. Холандија је сама велики извозник воћа. Можда постоји објективна могућност под условом да још јефтиње дајемо робу него што је дајемо данас. По ту цену повећавати извоз је неекономски и трговачки бесмислено. Треба да продамо јефтиње сву ону количину коју сад продајемо скупље Белгји, Холандији и Енглеској, Јер не може се замислити да једну партију продајемо скупље, а друго јефтиње. Цене су пољопривредних производа, а специјално шљива, толико ниско пале, да би збиља био злочин из сопствене иницијативе обарати те цене и даље. Ако не може друкче да буде пашће и оне саме.

Али тај захтев да у виду преференцијалних подвозних ставова, односно у виду једне жртве на подвозу од стране државе, постигнемо могућност допунског извоза у удаљене земље не слаже се никако са горњим тврђењем да Немачка половину извезене робе извози за исте земље. Јер ако би то било тачно онда би то пре свега било врло рђаво сведочанство за наше трговце који и данас још после стогодишњег обављања извоза шљива, требају немачко посредовање за један део робе, која иде у земље у које је и они продају. И друго, ако су одиста наши трговци до сада били неспособни да то изведу, онда их треба само на то упозорити, а не давати преференцијалне подвозне ставове, јер кад имају Немци рачуна уз скупљи подвоз и царинске трошкове у Немачкој да реекспортирају у Холандију онда можемо и ми то урадити уз исти подвозни став. = | današnjem broju a u članku „Još jednom o svetskom žitnom kartelu” kritikovali smo razloge g. N. sa kojih je on u svom: članku objavljenom u „Politici” od 4 septembra došao do pesimističkih zaključaka u pogledu Londonskog žitnog ugovora. Po pravilima dobre metode mi smo: u članku dodirivali izvesne feze, sa kojima se ne možemo da složimo. Jednu od njih, koja je principijelna i vrlo važna, ne možemo da ostavimo bez kritike.

G. N. ne samo da smatra da je Londonski pakt varka, blef, — jer to ime zaslužuje svaki sporazum za koji se unapred zna da neće biti izveden, — već da se na taj način ne može u opšte

Kad se ne znaju osnovne stvari

a nE ram