Narodno blagostanje
"Страна 678
привреди није и онако била на бог зна каквом нивоу. У истој размери опала је куповна снага пољопривреде и за потрошна добра. Несумњиво, да је опадање куповне моћи главног потрошача утицало на смањење производње и цена бар у оном делу индустрије, који производи претежно за село. Али, ипак, извесне чињенице говоре да пад дохотка индустрије као целина није био тако велики као у пољопривреди. Пре свега, индустрија је успела да донекле снизи производне трошкове. Читавом низу сировина цене су знатно пале. Затим, пад цена животних намирница и већа понуда радне снаге утицали су на снижење надница. Као што "смо већ видели, картелисање у индустрији, које је омогућило одржање старих или чак и повећање цена, утицало је повољно на приход индустрије. Најбоље је у погледу дохотка прошла она група, која је пре конкурисала на домаћем тржишту са страном индустријом, а сада услед трговачко-политичких мера снабдева у главном сама. То је случај код текстилне, која је задњих месеца подигла неколико нових фабрика у Словенији, металургијске, обућарске и т. д. :
Стање наше индустрије можемо донекле оценити и по инвестиционој делатности, а ову према увозу машина, справа и апарата, који је овако изгледао:
тона хиљада динара 1929 31736 575.208 1980 28962 . 465.974 |. 1931 18727 296.381 1932 8488 138.155 1083 I. 2686 37.797
Горњи преглед нам показује да се инвестициона делатност смањује од 1930. Од 1981 увоз машина катастрофално пада. У 1932 претставља скоро само четвртину увоза из 1929. У овој години изгледа да неће прећи осмину увоза из 1929. То значи да је заустављен не само процес нових инвестиција, већ добрим делом и процес обнове ста„рих, као и онај репараторских радова. Са погоршањем техничке подлоге наше народне производ-
ње морали су да расту и производни трошкови,
те је тиме један део њиховог пада био компензи_ран падом цена сировина и надница. У сваком случају, према самом индексу, индустрија је успела
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
) 1
да се одржи у прилично добром положају у односу према пољопривреди.
Првој констатацији, да је наш национални доходак услед пада цена и производње смањен, следи друга, наиме, да је услед различитог пада цена сједне и надница с друге стране, дошло до радикалне промене у подели садашњег националног дохотка. То се најбоље изражава у потрошњи. Поделимо ли целокупно наше становништво на сељачко и градско видимо, да је градско, због пада цена животних намирница, било у стању да одржи куповну снагу за остале производе. То се види из следећег прегледа увоза производа типичних за градски стандард живота:
Колонијална роба
Паринач Јужнојвоће | сурогати
тона хиљ, дин. тона хиљ,дин, тона хиљ,дин.
1929 95.469 117.870 15.602 71.490 11.477 267.181 1930 93.490 87.147 18.949 80.240 10.553 160.518 1931 93214 67.787 16.853 52.818 10.312 111.956 1982 99.059 56.847 13.616 40.049 8.258 96.264 19533 1. 11.274 24304 8.853 19.139. 3.715 45.148 Према томе, промене у подели националног дохотка, у отсуству директних података, могу се
овако изразити: највеће апсолутно и релативно, опадање имамо код пољопривреде и радничке класе, а знатно мање код индустрије, односно градске привреде и градског становништва. Село, дакле, носи много већи део терета садашње привредне депресије него град, а то значи, да је блатостање 80% нашег становништва од почетка 1932 па на овамо још више опало.
Међутим, доходак поред подмирења потреба има и своју другу социјално-економску функцију. Један део служи за формирање новог капитала. Редовно је, да се формирање новог капитала врши
у сразмери са националним дохотком, ма да и Ty
има изузетака. Прво, порески притисак код нас није смањен у сразмери у којој је задњих година пала пореска снага и због тога се порез плаћа или из дела дохотка, који би служио за формирање новог капитала или из супстанције. Друго, дух штедње у нашем народу претрпео је јак ударац у прошлој години услед кризе банака, а то има такође рђавих последица за формирање капитала.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ _
Када смо „пре две недеље анализирали италијански
предлог о решењу. питања "подунавских земаља; (бр. 41) || детаљи још нису били познати. У међувремену, међутим, објављен је највећи део детаља. Према томе, најважније тачке предлога су следеће: 1) проширење преференцијала на све важније пољопривредне производе; 2) систем билатералних уговора; 3) изравнање трговинских биланса и 4) обострани преференцијали, дакле и преференцијали за индустријске производе подунавских зе"маља, а за оне, које не припадају подунавском склопу, само „у колико имају пасиван трговински биланс са дунавским „земљама; : 7 0 pl 55 2 i
Pro domo sua
ТАЧИ SOLJA:
На опасност која лежи у примени система билетарних уговора указао је наш уредник у чланку „Од Тардјеа до Мусолинија" (бр. 41). То може да има за последицу једнострано
_ повлашћивање мађарског извоза на аустријским и италијан"ским тржиштима. Затим је упозорио на чињеницу да је Ита-
лија до сада у јавности увек одбацивала преференцијале. Сада је познато да је Италија, два дана пре објаве меморан-
дума, закључила нови уговор с Аргентином. А баш привредни
односи са Аргентином били су ти, који су гонили Италију да у јавности не иступи отворено за преференцијал. Пошто је
"сада склопила уговор Италија се више не боји противљења Аргентине. | | | | :
Из треће и четврте тачке произилази, као што смо ка-
„зали, даје циљ италијанског меморандума привредни спас