Narodno blagostanje
Страна 710 ово =
dive i posledice privrednih akata zasnovanih na, ovim principima stavile na teret opštnosti. To je motivisano zloupotrebom
državnog autoriteta, jer su se u upravi nalazili neki bivši mi-.
nistri, i bančina reklama među iseljenicima služila se nekom
preporukom Ministarstva trgovine i indusirije. Ovaj motiv ne
može izdržafi kritiku. Državni autoritet nema veze sa privatnom delatnošću biv. ministara, a onaj koji je izdao pomenutu preporuku {rebao je da odgovara. Poštujući pomenute principe država nije mogla da preuzima: na svoj teret iseljeničke gubitke kod naših novčanih zavoda, kao ni ma čije druge. Otstupanje od tog načela može biti diktirano nacionalno-ekonomskim i socijalno-političkim razlozma.
: Pre nekoliko dana održana je skupština Saveza iseljeničkih organizacija, na kojoj su majstori s plavoga Jadrana vrlo vešto ponovo izneli na dnevni red iseljeničko pitanje, tražeći pored ostaloga da država plati iseljeničke uloge kod propalin novčanih zavoda od 1923—28 gp., potkrepljujući to nezaposlenošću i teškim životom iseljenika, od kojih mnogi žive od pro.sjačenja i spavaju po rupama.
Mi ne verujemo u mogućnost ostvarenja pomenutih zahteva, ali ne smatramo ni iznete argumente ubedljivim. Nezaposlenost i bedan život nije samo kod naših iseljnika, pošto su oni deo velike armije nezaposlenih radnika u Americi, gde do skoro nije postojala državna pomoć, ali je privatna pomoć pojedinaca i mnogobrojnih ustanova vrlo izdašna, 510 je još” pojačano puritanizmom ftamošnjeg sveta. I sami naši iseljenici, među kojima ima veći broj vrlo bogatih, imaju svojih bogatih potpornih organizacija, Čiji je imetak u Sjedinjenim severoameričkim državama iznosio krajem 1931 g. oko 20 miliona dolara. (Vidi „Narodno Blagostanje” od 28 januara o. g. u članku g. Novakovića „O našem iseljeništvu”). To je suma koja pretstavlja veću vrednost nego sva imovina i sredstva naših humanih i drugih ustanova, koje se staraju oko zbrinjavanja sirotinje. I ako smo uvereni da je danas veliki broj naših iseljenika. bez posla i živi teško, ipak je njihov položaj povoljniji od onog nezaposlenih i siromašnih u zemlji, gde veliki broj sirotinje i nezaposlenih živi bedno, gladuje i stanuje po rupama i u mnogo većoj meri nego kod iseljenika.
G. Novaković iznosi, da je po proceni stručnjaka od priliva iseljeničkog novca posle rata. plasirano svega oko 10% u novčane zavode, a io je oko 25 miliona dolara, dok su gubici iseljenika kod stranih banaka 050 veći. Ulagači, koji žive и zemlji, jače su pogođeni.
Preduzmanje izuzetnih mera u korist iseljenika, ne može se. pravdati ni nacionalnim, ni socijalno-političkim razlozima. Kod svih država, pa i kod nas za opšte stanje i položaj, važniji su oni koji žive u zemlji nego iseljenici. Prvi plaćaju porez, i u punoj meri snose sve državne obaveze i od njihovog socijalno-ekonomskog položaja zavisi i položaj države. Drugi su po nacionalnom obeležju isto, ali oni ne moraju i ne snose sve terete i obaveze državne a u ekonomskom pogledu imaju mnogo manji značaj.
Otkada je u velikom broju zemalja izvršen preokret od deflacione politike na politiku proširenja kredita, u Čehoslovačkoj je taj pravac našao mnogo. pristalica, Pre svega, među poljoprivrednicima. Ovi su mnogo trpeli od niskih cena, a pošto je domaća proizvodhja porasla u tolikoj meri, da je pokrila đomaću potrebu, nije moglo da bude izgleda za podizanje cena protekcionističkim merama. Agrarci su zahtevali finansiranje zaliha, žetve, što je delimično izvedeno, i opšte proširenje kredita u cilju podizanja cena svih produkata. l izvozna industrija pridružila se za kraće vreme ovim zahtevima. Ona je računala da bi posledica proširenja kredita bila depresijacija valute, čime bi došlo do izvozne premije, ·
Nova akcija za sniženje cena u Čehoslovačkoj
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Бр. 45
Ali su ipak pobedili deflacionisti. Inilacionistička propaganda agraraca je popustila, pošto je njihov viđeni pretstavnik Malipetr izjavio da nije zadaća države da inilacijom plaća dugove poljoprivrednih gazd:nstava. Izvozničkim krugovima je izjavila vlada, da njima više koriste sniženi troškovi proizvodnje nego depresirana valuta. Tako je ponovo postao oficijelan program čehoslovačke vlade akcija za sniženje cena. Pre svega, ona se obara na kartelske cene, koje su najmanje pale za vreme trajanja krize. Dekret-zakonom vlada je sebi osigurala pravo regulisanja. kartelskih cena.
Akcija za sniženje cena može da bude dvojaka. Prvo, da se produkcioni troškovi snize na nivo, koji će odgovarati prodajnim cenama, pošto su ove za vreme krize jače pale od proizvodnih troškova. Na taj bi način rentabilnost porasla, i stvorili bi se uslovi za nov polet. Najzgodnije sretstvo je sniženje nadnica, podvoznih tarifa i kamata. Ali u praksi nastaju tu najveće poteškoće. Nadnice su u Čehoslovačkoj tako niske, 'da se dalje sniženje ne može zamisliti bez socijalnih nemira. S obzirom na delicitarni budžet, ne mogu se porezi, a Zbog deficita železnica ne može se ni cena podvoza sniziti. Akcija za sniženje kamatne stope provedena je već ranije, ali je zapela. U. ostalom, Čehoslovačka sada ne misli na sniženje nadnica, kamata i podvozne tarife, nego. na sniženje cena nekih artikala, kao gvožđa, uglja, cementa, šećera itd. Ali onda će se rentabilnost popraviti samo u onim preduzećima za koja ugalj, cement, šećer,
· gvožđe i f. d. pretstavljaju deo proizvodnih troškova.
Drugo, akcija za sniženje cena može da ima za cili, a to upravo i hoće da postigne Čehoslovačka, opšte sniženje celokupnog nivoa svih prodajnih cena, u cilju unapređenja izvoza. U tom slučaju je moguće da će doći do popravljanja rentabili-
" teta, u Koliko snižene cene povećavaju izvoz i sledstveno i
produkciju. Jer produkcioni troškovi padaju za pojedina dobra sa povećanjem proizvodnje. Ali, za sniženje prodajnih cena pojavljuju se naročite teškoće, kao rezultat specijalne strukture čehoslovačke izvozne industrije. Metalurgijska, rudarska i še-
- ćerna industrija odbijale su do sada svako sniženje cena, sa mo-
tivacijom, da izvoze samo uz gubitak, koji se kompenzira: visokim cenama па domaćem tržištu. Ako vlada hoće da snizi cene na domaćem tržištu, izvoz neće porasti, nego će, na protiv, opasti. Samo kod cementne industrije imala je akcija čehoslovačke vlade uspeha, zbog toga što se je kartel raspao unutrašnjim nesporazumima. Tu su cene pale za 30%.
Izgleda, da je akcija čehoslovačke vlade unapred osuđena na neuspeh. Uspeli pak da snizi niz cena, ostaje otvoreno da li će uspeti povećati izvoz i oživeti privredu. Iskustvo ostalih zemalja sa deflacionom politikom pokazuje, na što smo češće upozorili, da politika deflacije danas pretstavlja circulus vitiosus, čija je posledica stalno smanjenje obima privrede. Mi ovom prilikom potsećamo na fijasko deflacione politike nemačkog kancelara dr. Brininga.
17 oktobra 1. g. izdao je američki ministar poljoprivrede Valas Zakon o ograničenju zasejane površine pod pšenicom i ograničenja gajenja svinja, koji je pripreman od stupanja Ruzvelta na vladu. Nije preterana tvrdnja da je to do sada najznačajniji potez Ruzveltov. O principijelnom značaju ovog zakona govorili smo češće. Ovde čemo izneti neke detalje, koji su interesantni naročito s obzirom na velike troškove koji su nužni za njegovo ostvarenje.
Dve najvažnije tačke zakona su: Prvo, svaki farmer mora smanjiti površinu zasejanu pšenicom od zadnje ri
Američki zakon čenju sejanja pšenice i proizvodnje svinja
o Ograni-
· godine za 20%, a proizvodnju i prodaju svinja za 25%. Drugo,
zavod za ostvarenje ovoga plana sarađivaće sa sirotinjskim
· ustanovama. Poslednje biće ovlašćene da svaki višak kupe i
razdele siromasima.
+