Narodno blagostanje

Страна 72.

због тога, што су његови противници успели да претставе да његове рђаве стране нису резултат његовог начина извођења већ погрешности саме идеје. Ко зна да се нећемо вратити том закону!

Г. д-р Влада Марковић у својим нанписима у „Правди“ о овом истом питању слаже се с нама, у погледу социјалног схватања закона о заштити земљорадника. Он вели, да та мера треба да се изведе на бази заштите земљорадника и поверилаца. Ми бисмо радије рекли заштитом дужника и поштедом поверилаца. Проблем као такав није садржавао сукоб између сељака и других привредних редова; сукоб између њих и њихових поверилаца створен је законом, Ми смо сматрали, да је и политички много боље и национално-економски целисходније, да се терет заштите земљорадника не баца на повериоце већ на цео народ. |

Ако се новим законом треба и у будуће да пружи сељаку као дужнику заштита, а то је као што смо отоич видели историјски неизбежно, онда се и данас законодавац налази у погледу преваљивања терета тог закона пред истом алтернативом: повериоци или цела земља.

У томе погледу можемо много да научимо из историје житног закона. У његовој првобитној форми жртву око подизања цене жита, требао је да поднесе цео народ. При изради самога закона то је начело служило као база, али се потпуно занемарило обезбеђење његовог остварења. У дискусијама у Министарству трговине и индустрије указивано је од стране приватника, који о томе мање треба да воде рачуна но службени органи, ако се не разради одмах у почетку питање о обезбеђењу потребних сретстава за извођење тог закона, да његово остварење може бити компромитовано. Вероватно због тога што се сматрало тада, да ће једна минимална сума бити потребна за из-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 46

вођење тог закона и што су доцније услед изненадног пада цена, много веће суме биле потребне, ударило се у странпутице. Као што смо ми то још лањске године израчунали житни закон нас кошта 340 милиона динара. Та је сума покривена : готовином из државне касе и пореским боновима у износу од 207 милиона динара; разликом на цени жита (преко млинова) 118 милиона; млинским паушалом 18 милиона итд.

Сав је трошак дакле поднела наша народна привреда. Међутим кад је требало у почетку разрезати то на народ казано је, да он то не може да плати. Народ је платио и више (јер су неки млинови утајили велике износе).

Пореска снага једнога народа је једна збир-_

на категорија, којој се не приступа са свију страна

' са истом лакоћом. Са извесних страна она је не-

приступачна, са других врло приступачна. У којој се мери може да искористи пореска снага једнога народа зависи од пореског морала и од пореске технике. Социологија каже, да је порески морал у толико слабији у колико је веће пореско оптерећење. Данашњи француски министар буџета г. Пијетри написао је лањске године књигу, која је била сензација. У њој тврди он да француски порески обвезници скривају од државе 8 милијарди франака, све због недостатне пореске технике. А теорија пореске технике каже, да је сваки стари порез добар, а сваки нов рђав. Много година треба док пореска власт успе, да продре у све кутове лабиринта пореске снаге народа.

Сваљивање терета сељачких дугова на цео.

народ није економско већ техничко питање. А ова се много лакше решавају но економска. Главно је да не треба допустити да екномски проблем постане политичким или социјалним, кад то није по својој суштини.

вазе

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

-___________ = U prošlom broju smo obećali Nov režim naših obligacija „objašnjenja pojednih odredaba

na strani ugovora sa francuskim poveriRGB RSA aspera ocima.

Pre svega i amortizacija zajmova je obustavljena od 14 oktobra 1932 do oktobra 1935 — izuzev zajma Društva Crvenog Krsta, čije se izvlačenje zgoditaka neometeno produžava. Od:!aganjem izvlačenja ne produžava se rok firajanja zajmova, već će iznosi potrebni za amortizaciju biti polagani kod Narodne banke u Beogradu.

Plaćanje u inostranstvu vrši se jedanput godišnje (iako su kuponi polugodišnji) i to 14 oktobra svake godine, zaključno sa 1935 godinom. Imalac kupona dobija pre svega 90% u funding obligacijama. Ove se izdaju na iznose od 250, 500 1 1000 Ттаnaka. Usled toga što se jedanput plaća godišnje, imalac ima pravo na kamatu 5% od njegovog dospeća do prvog idućeg 14 oktobra. Prema tome imalac dobija u gotovom novcu 10% obligacije — zateznu kamatu na kupone. Kako se iznosi podneseni za naplatu neće poklapati, normalno, s iznosom pojedinh obligacija, to se istovremeno štampaju takozvani razlomični certifikati, u iznosima 2 i po, 5 i 50 franaka koje dobivaju imaoci za iznose ispod 250 franaka pošto je fo najmanja obligacija. Ti certifikati ne nose kamatu, već se zamenjuju za funding ob-

ligacije prilikom svake konsolidacije i to najdalie u roku od pet godina od kad su izdani. Prema fome u gotovom novcu SčČ dobivaju 10% obligacija — zaftezna kamata na kupon - iznos niži od najmanjeg certifikata.

Vrlo je važno da opcija u jednom roku ne vezuje imaoca niukokoliko za drugi rok, tako, da jedanput može da optira plaćanje u finding obligacijama, a drugi put u dinarima.

Funding obligacije glase na zlatne franke. Мозе 5%. Kupon se plaća 14 aprila i 14 oktobra svake godine. Amortizacija počinje 14 oktobra 1932 god. i traje 25 godina. Vrši se šestomesečno po jednoj tablici, koja se ima da izradi, i to kupovanjem na berzi i izvlačenjem. Izvlačenje se vrši u Beogradu dva meseca pre roka, koji je 14 april i 14 oktobar. Otkup vrše banke, koje su faskalni agenti po tim zajmovima. Uštede koje se postignu otkupom na berzi upotrebiće se za pojačanje amortizacije. Kuponi zastarevaju za pet godina. Funding obligacije uživaju sve garancije, koje uživaju i odnosni zajmovi. Jugoslo-

· уепзка мада рта na sebe porez (taksu) na funding obliga-

cije, certifikate i na 10% plaćenih u gotovom. Ti su papiri u Jugoslaviji oslobođeni svake poreze. Jugoslovenska vlada prima sve troškove i proviziju za emisiju funding obligacija. Isto tako i za objave u listovima. Ona se dalje obavezuje da traži kotiranje funding obligacija svuda ako se trguje i originalnim obli-