Narodno blagostanje
il новембар 1933.
tekcionističke mere zemalja koje uvoze iz Turske, ova nije mogla da ide drugim putem. Ravnomeran razvoj turske industrije nije se mogao vršiti bez državne intervencije. Kao mi, tako je i Turska prešla prvo na one industrijske grane gde je autarkija najpre moguća. To će reći one grane, koje ne zahtevaju mnogo kapitala i čije je fabrikovanje tehnički jednostavno. Put biće sve teži u koliko industrijalizacija napreduje i što se uvozne
zemlje poljoprivrednih produkata više ograničavaju protiv uvoza.
Tek tada će merkantilna politika Turske izdržati veliku probu.
========= Oynynek cy nocrojeha предузећа настојала да спрече оснивање нових, или картелима, или утицајем на владу, која субвенцијама, порегеком и тарифском политиком може да повлашћује постојећа, а оснивање нових отежава. Сем постојећих предузећа, оснивању нових противи се и велики део јавног мнења. Неке земље увеле су нумерус клаусус за нова предузећа. Такав закон има Мађарска за текстилну индустрију. Америка је, за бранила на неко време, нове инвестиције у истој. Аустријска влада осигурала је себи право специјалнии законом, да у свако доба може да забрани оснивање нових предузећа, ако то постојећа индустрија захтева. Недавно је Главни савез аустријске индустрије одобрио предлог индустрије стакла, за забрану оснивања нових предузећа у стакларској струци. Сличних примера има и у осталим земљама.
Нова подузећа и коњунктура
Увођење нумерус клаузуса често се оштро критикује.
у економским стручним часописима. Признаје се да постоји превелик капацитет у многим индустријским гранама, али упркос тога, сматра се да је оснимвање нових предузећа потребно, пошто претстављају неопходно потребан потстрек за нови полет. Ова теза налази подршке у искуствима стеченим из досадашњих криза. Често је пута наглашено, специјално је то изложио истраживач коњунктуре Спитов, на који се начин врши прелаз из депресије у полет. Први услов је да се продукциони трошкови прилагоде продајним ценама, које су због кризе јако пале, тако да опет настаје рентабилитет за предузетника. То само није довољно. Неповерење у будући привредни развој у кризи, а - нарочито данас је тако велико, да се велики део предузетника не одлучује на проширење производње, и ако су услови зато најповољнији. Искуства у Америци указују да и најповољнији кредитни услови не буде довољно иницијативе предузетницима. Отуда је, сем снижења трошкова производње, потребан још један импулс. Спитов је доказао да је овај У ранијим кризама увек долазио од малог броја предузетника, "који су започели новом производњом или проширењем постојећих, јер му се отварају изгледи на добитак усавршеном техником или освајањем нових тржишта. Забране ли се нова предузећа, гуше се оне снаге које су најпотребније за преброђење кризе. | __Признајемо, да је ово схватање врло тачно за прошле кризе. Али данас не задовољава. Важи само под предпоставком, да се привредни процес врши периодичном променом полета и депресије и то тако, да се привредни процес у новом полету одигравна на широј бази, него у предходној. У том се случају може очекивати да привреда из периода полета —- поново урасте у производни капацитет, који је _био превелик за кризу. Због тога би погрешно било отстрањење потстрека, који настаје оснивањем нових предузећа. По нашем мишљењу не може се углавити данашња криза у уску коњунктурну шему периодичке измене полета и депресије, код чега, као споредно морамо да приметимо, да
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
\
· услед кризе,
Страна 729
све већи број теоретичара одбија коњунктурелну шему и за прошлост, јер претставља сувише широку апстракцију.
Без сваке сумње, данашња криза резултат је јаких структурелних промена, као великог померања производње повећањем продукције техничким напретцима, дакле промене за које нема места у старим коњунктурнотеоријским шемама, И сама криза проузроковала је радикалне структурелне промене. Најважнија је, да је светско тржиште 'разорено и да су се поједине народне привреде затвориле у своје границе. Јасно је, да ће онда оживљење привреде поћи са других полазних тачака. Пошто се светско тржиште негира, логично је, да се прво поједине гране производње морају да прилагоде домаћим тржиштима. Данас се више не може очекивати, да ће привреда у новом полету опет урасти у производни капитал ранијих извозних индустрија. По правилу, у ову спада текстилна индустрија у индустријским земљама, за које је, пре свих, уведен нумерус клаусус. Овај спада, у нужне мере за постизавање равнотеже у оквиру појединих народних привреда.
acer ~
COO j Nacionalsocijalisti Saniranje reklame u Nemačkoj
imaju pred očima jedan novi privredni Sistem, koji pretstavlja oblik planske privrede. To će reći da se celokupni privredni proces odvija po unapred spremijenom planu. To je dodirna tačka svih planskih privreda, a razlikuju se samo u toliko, do kojih detalja ide uređenje. Najradikalnija je komunistička, koja reguliše ne samo produkciju i kredit, nego i potrebu i raspodelu dobara. Nac'onalsocijalisti, naprotiv, hoće da zadrže neke kapitalističke elemente. Pre svega privatnu inicijativu, pošto smatraju, da sa ovom mogu da ostvare veću rentabilnost celokupne privrede. Priznajući privatnu inicijativu, moraju eo ipso, priznati i konkurenciju. Jer se privatna inicijativa može potpuno da razvije samo konkurencijom. Tu nastaje velika teškoća. Dosadašnja privreda
не O |
· slobodne konkurencije često je stvarala stanja, koja su upravo,
nacional-socijalisti najjače napadali. Zato su oni postavili zahteve da se forme konkurencije ublaže. Prema današnjem shvatanju po kome je interes zajednice nad interesima pojedinaca, zahtevaju da pojedinac ima više obzira na ostale konkurente. Postojeći su zakoni zato nedovoljni, pošto dozvoljavaju bezobzirnu konkurenciju, čija je granica samo povreda kaznenog zakonika. Promena ovih prilika je smisao novog nemačkog zakona o reklami.
Ovo je pitanje rešeno osnivanjem nove državne institucije t. zv. reklamnog veća. Njegov se zadatak sastoji u tome da ukloni nedostatke u reklami, i da se brine da ona odgovara istini, i da se cene za reklame „koje će se naknadno odrediti održavaju. Veće će odrediti granice za slobodnu konkurenciju, putem reklame. Mogu se zabraniti pojedini načini reklamisanja, prema kojima pojedinci prigrabljuju prednosti na štetu zajednice. Svi koji vrše reklamu za druge, kao novine, nakladni zavodi, reklamna preduzeća itd. trebaju koncesija. A sva postojeća smatraju se kao đa su koncesionirana. Dozvole mogu da se oduzmu, ako se povrede propisi reklamnog veća. Sva reklamna preduzeća plaćaju 20%-tni porez od taksa za reklame. Ovaj se može da prebac: na preduzeća za koja vrše reklamu. Sopstvena reklama. oslobođena je poreze.
Izgleda, da su privredni krugovi u Nemačkoj ovaj zakon pozdravili. Nadaju se đa će, uprkos velikih taksa, troškovi reklame pasti pošto se ova ograničava i jer su uvedene tarite. Prihodi koji će biti dosta veliki, upotrebiće se za reklamu u inostranstvu .