Narodno blagostanje
interesa između industrije i poljoprivrede. U članku se, između ostaloga, veli: Čitav niz privrednih političara u poslednje vreme izražava mišljenje da od izjednačenja interesa između industrije
:.~_ i poljoprivrede zavisi plansko vođenje trgovinske ı politike. Indus-- trijalci se žale da je. uticaj agraraca na ekonomsku politiku doveo ___u pitanje najvažnije interese. celokupne privrede. Do pre kratkog. --- vremena agrarna politika nastojala je na ostvarenju ашагце и ·
pogledu: predmeta ishrane. To je imalo za posledicu ograniča-
== мапје. uvoza agrarnih - proizvoda i kompenzacionih mogućnosti . -- industrijskog izvoza. Istočno-evropske agrarne zemlje izgubile su pšenicu kao kompenzacioni artikal i zbog toga je uvoz čeho- .
slovačkih proizvoda u ovim zemljama opao daleko više, nego li
____Što.je uslovljavala kriza. Zbog toga je izgleda preovladalo uve-
- о тепје да Čehoslovačka odustane od autarhije pšenice da bi ova
ponova mogla poslužiti sretstyom kompenzacionih poslova. U vezi stim je i odluka žitnog Sindi TŠ da uveze iz Rumunije 3000 · - vagona pšenice.
Privredni politčari. najvažnijih о ја : traže sve energičnije, u poslednje vreme,.od vlade da pristupi
niveliranju interesa između agrara i mdustrije i utvrdi liniju če-
hosiovačke trgovinske politike. Autarkija se najenergičnije od=" bija, jer Čehoslovačka ne može da živi bez izvoza. Obrt čeho-
slovačke spoljne trgovine sa 40.5 u 1929 spao je na 15.5 milijardi kr. u 1932. Izvoz je, prema godinama dobre konjunkture, opao za 86%. Pretsednik praške Ек komore u agrarnim sindikatima vidi prepreku za vođenje irgovinske politike.
НОВЧАРСТВО
— Prilikom bankarske ankete u Nemačkoj istaknuto je, između ostaloga, da je broj privatnih bankara opao sa 1800 u · 1913 na 1350 sredinom ove godine. Kao uzrok opadanja privatnog bankarstva navodi se sve veća koncentrisanja bankarskih poslova u javnoj ruci.
— Savetodavni odbor federalnih rezervnih banaka izjasnio se profivu Ruzveltove valutne politike sa napomenom, da se povećanje cena može postići isključivo pomoću uvećanja prometa i proširenja mogućnosti uposlenja. Valutna nestabilnost pretstavlja opasnost zbog koje beže kapitali iz zemlje. Ova
- opozicija nije ostala bez praktičnog dejstva. Federalne rezervne.
banke odbile su dosadanju pomoć vladi oko ofkupa državnih zapisa.
:— U Državnoj Hipotekarnoj banci postavljeni su: za člana _ upravnog odbora g. Mileta Prodanović, trg. iz Prenjana; za članove kontrolnog odbora g. Mita Klicin, publicista iz Novog Sada i g. Dušan Milijević, pomoćnik upravnika drž. monopola u penz. Razrešen je dužnosti člana kontrolnog odbora g. Milan Aleksandrić.
— Engleska Lebr partija istupila je jednim memorandumom protivu londonskih velikih banaka. Bankama se pre svega za·, mera što ne daju kredite sitnim privrednicima, a u koliko to i čine ovi su vflo skupi. Zatim se prigovara svemoći banaka, koje : 'gospodare svima ostalim privrednim granama.
—" "3 децембра одржаће се у сали Трговачког Удру"жења у Београду конференција претставника свих новчаних завода у земљи. |
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
; = Министар трговине и индустрије, донео је правилник о обавезном осигурању ученика: занатских и трговачких школа, када се налазе на раду у. радизнилма и лабораторијама, пе - Удружење интелектуалних радника, или тачно pe“
чено једна група приватних намештеника, тражило је на. конференцији одржаној у Београду 19 о. м. да се на целу.
земљу прошири Закон о пензионом осигурању прив. наме- штеника за Словеначку и-Далмацију, као и да се рок за сти-
0 II
цима од трошрине убрано 1929 г. 121,1 мил. дин.;
"цање права на страначку ренту снизи са 40 на 30 година, да се проценат плаћања приноса максимира до 12%. — Austrijska vlada odlučila je da otkupi 2500 metc. sira radi prodaje po znatno jevtinijoj ceni пегарозјетт · тадтета. — Radničke organizacije u Beogradu obratile su se Mi-
- nistarstvu trgovine i industrije. sa zahtevom, da se smeni сео
Sud dobrih ljudi u Beogradu pošto se ispostavilo da je nekolicina njegovih članova uzurpirala prava pa radnici čekaju. na presude po godinu i više “dana.
| КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
= луг. Лојд", доноси да је према званичним пода1930 год. 151, 7 мил. дин.; 1931 год. 85,8 мил. д.: и 19327. 39,3 мил, дин.
— „Хрватска стража". доноси да је Загреб у 9 првих
месеци 9. г. потрошио 10, 96 мил. кубика водоводне воде.
-__ Према општинској статистици у Скопљу je. за. последњих 13 година подигнуто 1600 нових грађевина. Њихова
вредност. износи преко 208 мил. дин. Највећи број зграда „је подигнуто 1927 год. 232, а и у 1933 год., поред. „оштре
привредне кризе је подигнуто 108 зграда. Оне су. подигнуте великим делом приватним капиталом самих Скопљанаца, а помогла их је и Хипотекарна банка...
" ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Kod upisa austrijskog lutrijskog zajma u iznosu 265.67 mil. šil. učestvovali su: poljoprivredni hipotekarni instituti i kre= ditne zadruge sa 1.76%, banke 3.8%, osiguravajuća društva 8.68%, poštanska i druge štedionice 26.54%, privatna lica i preduzeća 59.22%. .
— Prilikom upisa lutrijskog zajma u Austriji likvidirane su predratne rente u iznosu 35 mil. ši. Ostatak fenti biće likvidiran na bazi 1 šiling za 10.000 kr.
— Belgija će emitovati u Parizu zajam od '600 mil. i sa kamatom 51/,% i emisionim kursem 91%, . Zajam је oslobođen belgijskih i francuskih poreza. Pošto са. ска vlada podneti francuske poreze to će kamata sa iroškovima emisije izпен око 7зј,ф. Zajam će služiti za otplatu belgijskih državnih bonova u iznosu 500 mil. fr. sa jednogodi šnjim rokom.
— Slabljenje španske pezete dovodi se u vezu Sa: “nasto-
| janjem finansijskih krugova za sniženje kursa, pošto bi dalje
održavanje stabilnosti moglo dovesti u pitanje španski izVOZ,
_ koji zbog depresijacije funte i dolara trpi velike štete.
— Rumunsko Ministarstvo finansija izdalo je bonove u vrednosti 100 mil. leja, koji će biti upotrebljeni za isplatu jednog dela državnog letećeg duga tekstilnoi industriji.
ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА
_ гефпот novembra zabeležen je ponova priliv kapitala u Švajcarsku. |
— Savez efektnih berza u Cirihu odlučio je da nove obligacije prepušta zvaničnom notiranju samo u toliko u koliko ove ispunjavaju uslove prospekta u pogledu kamatne stope.
ЗАДРУГАРСТВО
— У Броду је основана буна неко o продуктивна: задруга.
— Трговачко-штедна н кредитна задруга: је у Винковцима.
"САОБРАЋАЈ
— „Oesterreichishe Volkswirt" доноси. податке. из којих се види да је данашња криза у Источној Европи у области саобраћаја утицала на повратак важности“ коња. Број“ моторних кола опада, а'расте употреба коњских кола. У -Пољ-
„основана
- ској је, на: пример, број моторних кола“-са. 28.000 у 1932 · опао на 25.300 у. овој години. Слична се: појава. примеђује