Narodno blagostanje

д децембар 1933. — Brazilijasska vlada je sve zemljoradničke dugove “bankarske i hipotekarne — zaključene do konca juna O. 2. геdučirala za 50% njihove nominalne vrednosti. Za otpisani deo · poverioci dobijaju državne bonove sa 6% kamate i 30-godišnjim rokom amortizacije. | | | — Kopferencija prestavn:ka novčanih zavoda iz cele zemlje, održana je 3 ov. m. u Beogradu. Na njoj je traženo da se naša odbrana od privredne krize ima zasnivati na samopomoći čija organizacija ima obuhvatiti sve privredne grane i kreditne odnose. Kompleks svih fih problema se ma skupno rešavali. Iz odbrane se ima preći u napad za omogućavanje rada. Treba organizovati planski rad, a generalštab ža izvođenje plana ima biti Privredno veće. Za novčane zavode koji su zapali u poteškoće lakomislenim radom funkcionera banaka, odgovaraju i

materijalno i krivično pravi krivci. Na taj način se ulagaču može ·

povratiti izgubljeno poverenje bez koga se ne može zamisliti opstanak bankarstva.

— Konferencija posednika Blerovih obveznica državnog zajma u zlatu iz 1922 god., održana 25-nov. o. g. u Zagrebu izabrala je odbor, koji će organizovati sve posednike tih akcija u državi, te će se u najskorije vreme sazvafi šira: konferencija svih posednika ifih obveznica.

— Рефико је у месецу новембру одобрио 309 мил. долара нових кредита. 90 мил. долара су добиле банке, а од тога је 41 мил. употребљено за њихову реорганизацију. Откад је образован, од фебруара 1932, Рефико је до сада исплатио кредита за 3544 мил. долара а враћено му је 987 мил. дол.

— О реформи банкарства у Швајцарској се не знају још све појединости. Закон, који се спрема обухватиће све банке и штедионице. Осигурана ће бити контрола исправности биланса. Контрола банака ће бити поверена нарочитом одбору, који ће пазити и на извоз капитала. За све иностра| кредите преко 10 мил. фр. постојаће право вета Народне

анке.

— Повенана је каматна стопа француских благајнич-

ких записа за :/,%, одлуком француске владе, због одлива злата са париског новчног тржишта.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Комитет за сузбијање незапослености у Египту одлучио је да предложи влади законски предлог о замени машинског ручним радом у производњи цигарета. Иста ова мера примењује се од августа месеца у Немачкој.

— Предлог буџета Окружног уреда за осигурање радника у Бања Луци за 1934 г. износи 2,690 хиљада дин., од чега 400 хиљ. дин. за одржавање уредске болнице. Суфицит У овој години износи 400 хиљ. дин. Број осигураних радника порастао је у последњем тромесечју о. г. за 4000 према

истом периоду прошле године, углавном због обнове неко- –

лико нових предузећа.

— Код јавних радова у Америци је према изјави Министра унутрашњих дела Инеса упослено у међувремену од 5.-X до 25.-Х1. о. г. три милиона људи. |

— У Паризу је свих дана основано једно велико акционарско друштво за финансирање јавних радова у које су ушли преставници разних предузећа и трговачких комора и две банке Отоп Тпацаше! де Стеди и 5ос. Зресјаје Репапсјеге.

Оно ће помагати општине и друге установе на основу закона од 11 јула o. г.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Од прошле године крушевачки привредници воде борбу противу увођења општинске трошарине, којом је општински суд хтео да замени прирез, Суд је ипак, успео

5 iiBO/if0 ВЛАГОСТАЊЕ

"Страна 795

да прошле године уведе делимично трошарину. А сада је решио да новим буџетом уведе потпуну трошарину у место приреза. Поводом овога крушевачки привредници повели су понова акцију.

— Нови буџет београдске општине сиве и овога пута

_израђен са задоцњењем и то, како јавља „Политика" од 25

пр. мес, из разлога „подбацивања буџетских прихода у 1933, које је довело озбиљно у питање буџетску равнотежу". Питање је, на име, да ли ће се за износ смањених прихода редуцирати расходи или се морају наћи нови финансијски извори. Како буџетско оптерећење NO становнику износи 1400 дин., то је мало вероватноће да се могу паћи нови финансијски извори. Стога Суд намерава да приступи редукцији расхода, који се, с обзиром на приходе у овој години, морају смањити за 60 мил. дин. Нови буџет не сме да изнесе више од 270 мил, дин. према 362 МИЛ. дин. овогодишњег буџета.

— Кланични одбор Загребачке општине донео је OJ муку, да се месо, лошијег квалитета, намењено за. израду кобасица, обележава у месарским радњама етикетом „за кобасице“, како би се заштитили потрошачи од продаје лошег меса. |

— Буџет загребачке општине за 1934 г. износи 250 мил. дин. а без градских привредних предузећа 142 мил. дин, Дефицит износи 16 мил. дин. „Социјални прирез" биће унет у буџет као приход.

— Прорачун Бања Луке за 1934 г. износи 8,986 хиљ. дин, Снижене су све позиције. |

— Бечка општина тражи зајам од 75 мил. шилинга за нове инвестиције. За реализовање тога пројекта ступила је у додир са иностраним финансиским групама, али јој је потребна и дозвола владе, која је једанпут већ била ускраћена.

ЗАДРУГАРСТВО

— У Сиску је основана и трећа обртничка и кредитча задруга.

— Vanredna skupština. Saveza hrvatskih seljačkih zadruga sazvana je za 12 ov. m. u Zagrebu, jer je savez pasivan i imobilan. Pitanje sanacije je vrlo komplicirano ler se gubici Saveza cene na 20 milijona dinara.

— Za osnivanje Saveza obrtnih zadruga sazvana je za nedelju 10 ov. m. skupština u Zagrebu. Akciju vodi Savez hrvatskih obrtnika koji je u zadnje vreme osnovao nekoliko desetina obrtničkih zadruga.

— Задругу за привредни филм, основали су Завод за унапређење спољне трговине у заједници са другим У Тан вама. Оне ће израђивати привредне журнале,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Белгија намерава да у наредној години закључи нови зајам од једне милијарде франака, који би служио покрићу расхода ванредног буџета.

— Аргентина је приступила конверзији хипотекарних заложница у износу 1350 мил. пезоса. Имаоци заложница који се драговољно. пријаве за конверзију, добијају премију од 1% номиналне вредности.

— Mustrija krajem godine 0 službu po ргедratnim i ratnim zajmovima.

— 0 валутној политици америчке владе шире се најразноврсније вести, али се оне брзо и демантују. Професор

" Молиј пређашњи саветник претседника Рузвелта је изјавио,

да ће Америка кроз неколико дана прећи на политику ,контролисане инфлације" са истовременим чувањем висине курса долара у иностранству. Сем тога је проф. Молиј изјавио, да је једина могућност за решење валутне кризе прелаз најважнијих нација златном 00 |