Narodno blagostanje

а фебруар 1934,

Јуни: 190.4 180.6 94.7 Јули 182.5 175.2 95.7 Август 2015 195.7 96.2 Септембар 173.9 166.0 103.8 Октобар 166.2 146.1 113.9

Производња је расла све до августа, када почиње рапидно да опада. У октобру према августу пала је за 17.6%. Исту тенденцију кретања показује и уновчавање. Пад у октобру према августу износи 25.4%, дакле знатно више него JM што је производња опала. Насупрот овоме, залихе су у перманентном порасту још од јуна месеца. У октобру према јуну оне се повећале за 20.2%. Између производње с једне и уновчавања и залиха с друге стране створена је велика разлика. Из овога би се дало закључити, што је и приликом анкете подвучено, да су досадањом политиком Нире не само достигнуте, већ и пређене границе могућности даљег скраћивања радног времена и повећања надница. Због тога се у извесним индустријским гранама појављује тежња за увлачење нових машина, које уштеђују радну снагу. У другим, пак, гранама чине се покушаји замене скупље јевтинијом радном снагом. Све, пак, индустријске гране настоје да вишак трошкова, извазван применом нове економске политике, преко повећања цена пребаце на потрошаче.

Да би отклонила ове опасности, које доводе у питање њен први коњунктурно-политички задатак, Нира је приступила употпуњавању и дограђивању свог контролног апарата. Крајем прошле године основана је једна посебна контролна установа (МаНопа! Етегсепзу Сошпси) с отсецима за сваку област. понаособ, а са задатком да контролише спровођење радова, нарочито са гледитта потрошача. Исто тако Националном радничком бироу (Масопа! Габог Воага) стављено је у дужност да у будуће расправља све сукобе настале између радника и послодаваца због примене кода. Реорганизација Нире, нарочито у погледу јачања и проширења контроле, треба да обезбеди успех постављеним зада„цима. _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна '89

Da bi pomogla proizvođačima žita: bugarska vlada uvela je monopol trgovine pšenicom i ra-– ži i dekre'irala cene, koje iznose: za pšenicu 390 leva ili oko 190.— din., a za raž 250 ili oko 120.— din. za 100 kgr. Dekretirane cene su znafno veće od dosadašnjih slobodnih cena. Ove cene plaćaće proizvođačima “Direkcija za promet i

Monopol frgovine pšenicom i raži u Bugarskoj

ша пре та ЕтнНЕ252)

· izvoz žitarica, koja će prodavati mlinovima i trgovcima u zem-

lji. U istoj srazmeri dekretirane cene pšenice povećane su cene brašnu i hlebu. -

Da se povećanjem cene ne bi kor:stili vlasnici zaliha zakon je propisao, da se odmahp rijave sve količine i plati razljka do visine dekretirane cene. Isto tako, dok se ne sprovede organizacija kontrole, obustavljen je promet pšenicom i raži.

Monopol trgovine pšenicom stvar je, koju su pokušale da izvedu mnoge države među kojima spada i naša. Uglavnom postoje dva metoda za podržavanje cene žita u izvoznoj zemlji. Prvi se sastoji u plaćanju izvozne premije, a drugi u tome da država ofkupljuje sve ponuđene količine po dekretiranoj ceni. Ovaj drugi režim mnogo je jednostavniji. U koliko. pak on nije funkcionisao kako treba to je bilo samo zbog nedostatka finansijskih sretstava i komplikovanja njegove organizacije. U izvoznoj zemlji, šta više, nije potr:bno uvođenje monopola za podrŽavanje cene. Dovoljno je da se kupuju po utvrđenim cenama sve ponuđene količine. Mi ne znamo detalje organizacije monopola u Bugarskoj. Ali ako se ne komplikuje njegova отраштаcija i ako se bude raspolagalo sa dovoljno sretstava onda on može da uspe. Pitanje je u tome, kako će se pokriti razlika u ceni kod izvoza. Kod našeg monopola, u njegovom drugom stadijumu, ovu razliku ftrebala je da pokrije zarada države na diferenciji cene između pšenice i brašna i na tome se monopol skrhao. Ako Bugarska nije spremila iz drugih izvora sredstva, ne tražeći od monopola da ioj ista stvori, onda još može da uspe. Samo, prema finansijskoj situaciji Bugarske, mi ne vidimo odakle bi ta sretstva mogla: stvoriti.

авва

__ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Амерички сенат усвојио је закон о државној гаранцији пољопривредног хипотекарног кредита у износу од две милијарде долара. Од ове мере се очекује оживљење тржишта за аграрни хипотекарни кредит.

— Енглеско Министарство пољопривреде приступило је организацији унутрашњег тржишта јаја у духу Аргпсиниге Marketing Act-a. Kao прва мера ове организације следоваће ограничење увоза у време од фебруара до јула месеца. За извођење организације основан је посебни Уред, који ће одредити цене у трговини на велико и на мало и контролисати тржиште јаја.

— Августа месеца: 1935 одржаће се у Лозани четврти међународни конгрес виноградара. Истовремено биће одржан и медицински конгрес са задатком да утврди биолошку вред"ност вина и грожђа.

— Министар шума и рудника одобрио је кредит од 450 хиљ. дин за набавку 3 милиона шумских садница, које ће се употребити за пошумљавање голети у Босни.

– — Споразумом између Турске, Бугарске и Грчке основан је заједнички Уред за дуван са задатком: да утиче на "производњу да се развија према потребама иностраних тр"жишта, да врши пропаганду за: оријенталске дуване и стара се за чување њиховог доброг гласа, да испитује могућности

квалитативног унапређивања дуванских производа, да прати развој прилика на иностраним тржиштима, изналази и обрађује нова тржишта, предузима сходне мере за повећање потрошње, настоји на изграђивању јединственог законодавства о дуванској привреди, да се стара да се потрошња и производња складно развијају. Седиште Уреда је Стамбул.

= Г. С. Вртар, виши финансијски саветник, износи да је у Савској бановини било бесправно засађених струкова дувана: 1933 год. 2.025 хиљ; 1932 год. 918 хиљ. и 1931 год. 506 хиљ.

—_У Новом Саду је основан синдикат произвођача шећерне репе.

— Површина засејана житарицама у Француској износи (цифре у загради односе се на претходну годину) У 1000 ха: озиме пшенице 5168 (5206), ражи 672 (725), озимог јечма 200 (167), озимог овса 818 (873). Укупна површина под озимим усевима, према претходној години, смањена је за 2%, а највише под ражи (10%).

— Рирш, посланик у француском парламенту, поднео је законски предлог, који предвиђа емисију зајма од једне милијарде франака за сврхе финансирања жетве пшенице 1933 из које је преостало 20 мил. метц.

— Због филоксере и других болести које наносе много штете херцеговачким виноградима, пољопривредници