Narodno blagostanje

Страна 100

Бр. 1

исто за циљ, и ако то тако не изгледа: оглашавањем продавница за самосталне трговачке радње оне би биле бачене на милост и немилост трговачких удружења, а то значи, да би пре камила прошла кроз иглене уши, но што би индустријско подузеће успело, да отме из чељусти безобзирне професионалне организације одобрење за отварање помоћног локала. А постојећа би се искрвавила плаћајући доприносе.

Данас је толико обична појава да организације појединих привредних грана и група иду тако безочно за својим интересом, да велики део јавности и не сматра друкче њихов задатак — што наравно не значи да се сваки такав рачун може без ичега даље да инкасира. И општи интерес има при сваком таквом захтеву да заузме положај преко својих органа, а нарочито преко државе која је његов носилап. Држимо да из горе изложеног излази јасно да је јуриш на продавнице индустријских подузећа противан духу и слову Закона о радњама, економском појму трговачке радње и гледању пословног света на тај проблем.

На крају да истакнемо још једну врло важну околност, која се противи том захтеву. То је начело, на коме је заснован Закон о радњама.

Главна идеја Закона о радњама је постављање објективних и субјективних услова за обављање радња. Према разлици тих услова закон дели и радње на: занатске, индустријске, трговачке итд., као им на оне којима :2 потребна дозвола и оне које то добијају прописаном процедуром, аутоматски. Закон о радњама је дакле регулисао однос између легалних и нелегалних радња, односно између легал-

них и нелегалних обављача истих. Ако бисмо хтели.

да изразимо социјалном терминологијом основно начело Закона о радњама, онда бисмо могли рећи, да он регулише конкуренцију у недрима појелиних група радња и између легалних и нелегалних. Закон о радњама се чувао да ма и нагмање закодачи у домен сукоба интереса између појединих привредних грана. Он се чувао да се стави у службу једне привредне гране, против друге. Наша држава другојаче није могла ни да поступи, а да не дође у сукоб с основима свог уређења. Држава је оличење општег интереса; она се не сме да стави на страну посебног интереса. Сталешка држава је била заснована на неједнакости права појединих група и класа и због тог је тако страшно завршила. У пркос овим ноторним политичким и социјалним истинама извесни привредни редови сербез агитују за дискриминацију интереса појединих привредних група. Они траже да Закон о радњама напусти своје становиште једнаког одстојања од свију привредних група и да се стави у службу једне групе против друге, да помаже, у овом случају веома рђаво, схватање интереса трговине против индустрије.

TV Рат, Шрловине у модерној привреди.

Од како се појавио први економски мислилац, појавило се и гледиште да је трговина излишна или штетна или паразитна, Почев од Платона, који је био врло рђаво расположен према трговини, ла све до данас развијало се и ширило то по трговину неповољно гледиште. Модерна политичка економија стоји између оба крајња глелишта. Она сматра да је начелно трговина потребна, да је она била и да је

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

један од највећих пионира материјалне културе. Али она сматра даље, да су основа сваке економије потреба и њено покриће, разумевајући под потребсм потрошњу, а под сретствима покрића производњу. Прво је природно својство живога бића, а друго је природни услов за његов опстанак. Основни циљ економске делатности је што боље задовољење потреба. Под изразом „што боље" наравно разуме се и што јефтиније. Апстрактно, најбоље се задовољевају потребе без икаквог посредника; а практично, услед поделе рада и размене, често је без посредника задо-

_ вољење потреба не само горе но чак и немогућно.

Према томе за разлику од потрошње и производње, које чине основ економског живота и које су апсолутне, трговина је релативна. Начелно не може се никад рећи дали је боље са трговином или без ње, то је увек конкретно питање.

Дакле, начелно, довођење у што ближу везу произвођача и потрошача сматра се за једно од битних постулата економске политике. Отуда у свима државама задругарство ужива безусловну помоћ државе.

Скоро ће бити сто година, одкако је задругарство објавило рат трговини. У борби између материјалних интереса обично се иде у крајност. У тој борби пала је реч, да трговина поскупљује. То је постало парола у борби против трговине. У ствари трговина увек поскупљује, али негде апсолутно, а негде релатизно, Тамо где поскупљује апсолутно, тј. где се потреба може задовољити јефтиније, трговина нема права на заштиту. Али на једном дугачком фронту она поскупљујући појефтињава задовољење потребе. Једна ствар, коју је трговина донела са великог одстојања, не може да кошта на месту опредељења, колико је коштала у месту производње, већ више. Без те интервенције трговине задовољење потребе тим добром било би или скупље или непотпуно или немогуће.

Од како је избила светска привредна депресија, све се више удара на тоговину.Читава брда од књига, брошура и чланака објављено је, у којима се указује на огромне разлике цена робе код произвођача и код потрошача, услед интервенције трговине. Сва се диференција ставља на терет трговине. Јуриш на трговину је тако јак, да је чаки Друштво народа морало да се посвети питању трошкова у трговини, преко свог Бироа за рационализацију. И Међународна трговачка комора, у друштву са тим Бироом проучава питање дистрибупи:е добара — у чему се састоји функција трговине. Питање је било претресано на конгресу у Вашингтону и у Бечу. По налогу Лруштва народа предузета је била врло опсежна анкета, ради анализе трошкова дистрибуције, да би се видело, из чега се они састоје и колико од тога претставља удео трговине, а колико удео других привредних грана, као транспорта, осигурања, банака итд. Један од најбољих познавалаца трговине, доскора професор у Берлину, Јулиус Хирш, који сада предаје на једном нордитском универзитету, био је шаржиран том анкетом. Он је објавио врло интересантне податке о том питању. Сви су ти организми стали на гледиште, да данашњи систем дистрибуције — при чему се у главном мисли на методе рала трговине — није добар и да се мора приступити рационализацији. Само се тако може и обарати теза, која узима све више маха. да је трговина крива што се изгубила равнотежа између потрошње и произ-