Narodno blagostanje
__Страна 102
_ г.. 13,2; 1933 г. 21.1. Пораст потрошње у 1933 год. за осам мил. литара приписује се обилатом роду сточне хране.
_ OH је врло карактеристичан __довима у погледу повећања снабдевања млеком. У колико -- се то питање буде знало и хтело повољно решити у ко-
- рист произвођача и потрошача ићи ће се и даље напред. Загребачки случај је врло карактеристичан и поучан за ре-.
__ шење тога проблема. Главни продавци млека у Загребу су млекарска пре-
дувећа, која набављају млеко од сељака из удаљенијих кра-Тејева. Она покривају 60% потрошње, нешто преко 14 мил.
"дитара годишње. Иза њих долазе сељаци прекупци, који ку-
= овују млеко по околним срезовима, колима га догоне у За-
"рреб и препродају директно потрошачима. Они покривају 227.250% потрошње, оносно. 5 и по мил. литара годишње. Застим на самом градском подручју има 1170 крава музара,
које: дају 10% годишње потрошње или 2,2 мил литара, и -- најзад, сељаци из најближе околине, - евојим муштеријама пешке и подмирују 4% годишње по= трошње, односно 840 хиљ. литара. Овако разноврстан на-
= чин снабдевања млеком изискивао је уношење извесног i
== реда. Сами продавци млека водили су међусобну конку-"рентску борбу, млекаре у првом реду противу прекупаца и сељака искоришћујући своју хигијенскију предност и тра- жећи увађање легитимација, опорезивање, забрану продаје по бакалницама и пијаци, равнашање у куће итд. По тој свтари општина је организовала нарочиту анкету у којој су суделовали сви стручњаци и претставници продаваца, осим сељака произвођача. Анкета је дошла до закључка да је _ најповољнији начин решења снабдевања града млеком осни_ вање централне млекаре са монополистичким карактером. _.. Тај предлог је предат општинској управи на даљи по· ступак.
Док је предлог чекао на решење појавио се талас незадовољства код сељака произвођача из удаљенијих кра-
јева због тога, што им загребачке млекаре за лиферовано ·
"млеко плаћају прениске цене, 50—70 пара по литру, а у Загребу то исто млеко продају по 1.50 до 2 дин. Акција · сељака је почела на тај начин што су по селима органи„тзовали зборове на којима је учествовало по неколико сто- тина људи. Број зборова све се више повећавао те је сама _ акција почела добијати много шири карактер. Сељаци траже ~ да им се за литар млека плаћа 1 динар, али у исто време протестују што и они нису позвани на анкету у Загреб да бране своје интересе. На свим зборовима оснивају организационе одборе са задатком да образују млекарске задруге, које ће преко својих сабиралишта достављати · млеко будућој централној млекари за коју се и они залажу. = До решења тога питања они су обуставили слање млека, односно ступили у штрајк. Зборови су сазвани и за наредне дане у овом месецу. Акција сељака се налази у раз-војуи њен исход још се не зна.
Продајне цене загребачких млекара у односу ирема | куповним ценама од сељака су заиста зеленашке. У том "погледу захтеви сељака су сасвим оправдани и не иду на " штету потрошача. Исто тако је и оснивање сеоских мле" карских задруга најпрактичнији и најподеснији пут од про-
извођача до потрошача. Проблем централне млекаре, који смо и ми заговарали, постаје у Загребу понова актуелан, као прелазна станица и регулатор хигијенских и свих осталих односа између произвођача и потрошача. Задругарски организован произвођач је за те односе једини нормалан и здрав начин решења проблема за обе стране, Њега треба
свим сретствима подупрети, али у првом реду побудити.
наше општинске управе на убрзано решење проблема. Можда ћи их из учмалости пробудити сељаци, кад већ то-~
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
знак за прилике у гра-.
који доносе млеко“
| Бр. 1
"дике опомене јавности, анкете и стручњаци то нису били
у стању учинити.
У последње време води се жива пропаганда пчеларства. Ми смо јавили да се основало преко 10 нових пчеларских _ задруга. Покреће се и нови часопис; води се оштра борба у пчеларским друштвима; штампа све више пише о пчеларству. Инж. И. Побегајло пише у „Политици“, да се пчеларством у нашој земљи бави око 100 хиљада људи; да имамо око 750 хиљада кошница, да је број пчеларских газдинстава два до три пута већи него пре рата; да се цене меду у неким местима приближавају ценама хлеба. Наш мед услед природних погодности једва може имати такмаца на светским тржиштима, а нарочито због лековитости од извесних биљака, али сада иностранство за наш мед ништа не зна. Судећи по ценама може се рећи да су страна тржишта засићена медом; да се разним мерама државе старају да обезбеде развитак свога пчеларства; и да почињући извоз нашег меда морамо да издржимо велику конкуренцију земаља, које су: већ освојиле тржиште; да су без извоза постављене уске границе рентабилности нашега пчеларства, „Време“ од 4. јануара 0. г. пише да се код нас производи меда за 130 мил. дин. годишње, и према просечном рачунању за последњих 10 година, излази да пчеларење код нас даје 50—80 од сто на уложени капиran. Г. Др. Сима Грозданић у „Пољопривредном |. ласнику“, пише да по клими, флори и географском положају наша земља у погледу развића пчеларства стоји на првом месту у Европи и да бисмо могли имати и три пута већи број кошница, а да се не осети хиперпродукција; затим да рационални пчелар са 100 кошница може живети легпше него један чиновник са 2 хиљ. дин. месечне плате, јер се од 100 кошница може добити просечно годишње око 30 хиљ. дин., односно 300 дин. по кошници, итд.
Наше пчеларство
вани ниЕ Нин ВЛеН пазанинн алати
Поводом ове акције, а пошто у овим и сличним излагањима поред тачних запажања има и пуно нетачности, про“ тивуречности, непознавања и претеривања, изнећемо кратак приказ стања нашега пчеларства.
Пчеларство је једна од спореднијих пољопривредних грана, којом се код нас баве поред земљорадника и многи други (чиновници, пензионери, занатлије итд.). · Слична је појава, каб и код живинарства. Постеји у неким погоднијим крајевима и известан број чисто пчеларских газдинстава, махом модерних пчелара. У ранијим временима пчеларство је било много јаче развијено, ради добијања алкохолног пића, медовине, коју су скоро сасвим у градској потрошњи потиснули вино и пиво. Пчелари — неземљорадници, од којих већина аматери, махом се баве рационалним пчеларством, употребљавајући научне тековине и сами радећи на унапређењу његовом. Несумњиво њихов рад имао је повољно дејство на земљорадничко пчеларство, али је оно у многим крајевима остало још у најпримитивнијем облику са вршкарама и паљењем ројева приликом добијања меда У већини крајева наше земље постоје врло повољни природни услови за пчеларство. Према званичној статистици, број кошница је после рата стално растао (са 535 хиљ.-у- 1921 Г. на 640 хиљ. у 1931 г. и 750 хиљ. у 1933 г.). Најјачи је
· пораст у Словенији и Босни. Скоро сав пораст односи се
на кошнице са покретним саћем тј. на. напредније пчеларство, којим се претежно баве неземљорадници. У Словенији се гаји за извоз позната раса пчела звана „карника". Иначе се пчеле гаје за добијање меда и воска. Немамо података из којих би могли видети колика је њихова производња, али она из године у годину варира, што зависи