Narodno blagostanje
Страна 122 _____ НАРОДНО Б
10 marta o. g. ne bude postignut sporazum u ceni od 1 din. po litru mleka, akc:oni odbor sma da poduzme dalje korake, kako bi se pitanje prodaje mleka uredilo što povoljnije, naročito uklanjajući mnogobrojne posrednike između proizvođača i potrošača.
— Za kartelisanje svih grana poljoprivrede podneo je zakonski predlog poljski poslanik Rudzinski. Savez zemljorad~ nika je usao protiv toga predloga, a naročito protiv ovlaštenja koja se u njemu. daju vladi.
— Ovogodišnja proizvodnja maslinovog ulja u Primorskoj banovini premašće prošlogodišnju najmanje za 20 vagona prema nezvamičnim podacima.
— Zemaljska konferencija izvoznika i proizvođača. voća održaće se 18 o. m. u Beogradu.
— U Drinskoj banovini nagio se širi štitasta vaš na Šljivacima, koja im je pre nekoliko godina nanela ogromne štete, a u nekim krajevima skoro ih uništila.
— U Sarajevu će se od 18 do 21 o. m. održati živinarska izložba. |
ИНДУСТРИЈА
— Bugarska danas ima 142 fabrike za izradu gvozdene ~
i metalne robe čija godišnja proizvodnja pretstavlja vrednost 500 mil. leva.
— Izvoz izrađenih proizvoda iz Austrije je u 1933 god. iznosio u količini 3,01 mil. mc., a u vrednosti 552,5 mil. šilinga. Prema 1932 god. količina je porasla za 269.000 mc. ili 9,7%, ali je vrednost opala za 2,49 mil. šil. ili 0.46. Izvoz je najviše porastao u Palestinu za 140%, a zatim u Rumuniju za 72%, a najviše opao u Sov. Rusiju za 50% i Čehoslovačku za 26%.
— Banska uprava Dunavske banovine podići će kamenolom kod sela Rakovca u Fruškoj gori sa kapacitetom od 250 hilj. kubnih metara drobljenog kamena, a koštaće око 16 mil! dinara.
— U Bosanskom Brodu će se podići nova fabrika čarapa, — prema „Jug. lojdu”.
— U Beogradu je osnovano novo akcionarsko društvo: ·
„Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski” nicom od 2 mil. dinara.
— Последње две године велики број пољских је. вреја, који су имали текстилне фабрике у околини Лођа, пренели су своја предузећа у Палестину.
— Број стругара у Турској попео се крајем 1933 на 43, док их је 1923 било 7. Вредност годишње производње сеченог дрвета износи 4,100.000 тур. фунти.
sa glav-
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Italija je u prošloj budžetskoj godini iz budžetskih
sretstava. izdala 2.065.7 mil. lira na javne radove i to: 651.8
mil. lira za „građenje puteva, 220.5 za vodogradnje, 241.0 za”
građenje pristaništa, 279.3 za građenje mostova i zgrada; 459.0
za poljoprivredne melioracije, 216.2 za železnice; 254.5 mil. lira
za higijenske i druge radove.
— Povodom prisustva pretstavnika inostranih poverilaca”
u Bukurešiu, rumunska vlada objavila je memorandum o platnoj sposobnosti zemlje. U memorandumu se pre svega ističe da je
metalno i devizno pokriće, zbog finansijske i privredne krize, znatno smanjeno: sa 15.931 mil. leja koncem 1929.na 10.153.
mil. leja 1933. Zatim se ukazuje na veliki pad cena i na oseino. smanjenje kupovne snage naroda. Privredno stanje još se više
pogoršalo bekstvom. inostranih i domaćih kapitala. Разјупоз!
trgovinskog bilansa onemogućila je vršenje obaveza translera. Uravnotežavanje platnog bilansa moralo se vršiti pomoću novih zajmova i kratkoročnih kredita. Za ublaženje ovih teškoća vlada je upotrebila dva sretshva: odlaganje plaćanja u inostranstvu i ograničenje uvoza. Poslednje je uticalo na sužavanje mogućnosti rumunskog izvoza i štetno. je delovalo na proizvodnu sposobnost-
zemlje što je još više pojačalo finansijske teškoće, U: memo=-
IJ OF 0
randumu se đolazi dol zaključka, da se jedino rešenje može naći u smanjenju inostranih dugova rumunske države.
— Budžet Ćuprije za 1934 god. iznosi 2,1 mil. din. i manji - je od prošlogodišnjeg za 500 hilj. din.
— Zagrebačka opština је поулт Рен лаб snizila građevinske takse ispod zakonski predviđenog maksimuma i one iznose: na vrednosti do 250 hilj. din. 1 pro mil; do 1 mil. din. 3 pro mil; do 5 mil. | | | mil i preko- 5 mil. din 5
~ pro mil.”
— Bansko veće Dravske banovine пе је џуодепје banovinske trošarine na vino 1 din. poilitru; 0,75 din. na vinski позе i > (din. po hektarskom stepenu ma РЦ ~ 5 Proračin Корпушсе za 1934 god. iznosi 3.864 hilj.
din. i manji je od prošlogodišnjeg za 350 hilj. dinara.
_НОВЧАРСТВО
— Prema statistici bugarskih Trgovačkih komora strani
_ kapital investiran u privredi bio je 1929 god. 2126 mil. leva kod
104 akcionarska društva, a 1933 god. 2285 mil. leva kod 120 društava. Investicije stranog kapitala u industriji povećale su se
u naznačenom periodu sa 1533 na 1615 mil. leva; u trgovini sa
165 na 218 mil. leva; u saobraćaju sa 5.6 na 24.9 mil. leva. Po poreklu belgijski zauzima prvo mesto (milijardu leva), fran= cuski drugo (500 ml. leva), a zatim dolaze čehoslovački i švajcarski sa oko 350 mil. leva.
— U privatnom kliringu i u menjačnicama u Austriji je do sadašnjih nereda bila velika ponuđa inostranih platežnih sretstava. Ona se pripisuje povećanom izvozu, delimično kupovanju u Ššilinzima inostranih turista i inostranim igračima u Semeringu.
Međutim te ponude nisu imale uticaj na kurseve.
— На седници индустријских корпорација одржаној у Београду , донети су закључци да се ради на оснивању Индустријске банке у нашој земљи, која би предузела не само постојеће обавезе наше индустрије него и да поч вољно утиче на будући њен развитак. Закључци су достављени надлежнима.
САОБРАЋАЈ
— Rešenjem Ministra кретао А od 15 maja o. 5: па željezničkoj pruzi Osek=Gaboš--Vinkovci uvešće se dy: motornih kola. <
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Kao odgovor na novu francusku politiku kontingentiranja ·Holandija je uvela kontingente za čitav niz proizvoda kojima je zainteresovan francuski izvoz.
- — 12 o. m. ratifikovan je dopunski trgovinski sporazum između naše zemlje i Belgije od februara prošle godine.
—- Успостављање дипломатских односа Мађарске са
Совјетском Русијом и вођење трговинских преговора иза-
звали су скок акција индустријских предузећа на пештан-
_ској берзи. Нарочито су скочиле акције машинске и гво-
здене индустрије. — Између Швајцарске и Пољске склопљен је трговински уговор, којим је Пољска обезбедила увозни кон-
тингент дрва од 24.950 тона.
— Преговори између претставника 12 фабрика за прераду. | опиума. и Т урско-југословенског продајног бироа у _ Стамбулу за куповину већих количина опиума прекинути су.
— „Политика" доноси да је између. Главног задружног савеза у Београду, који учествује са 40% у целокупном контингенту стоке намењене за извоз и преставника чехословачких _задружних установа постигнут споразум о извозу свиња, који се састоји у томе, да се цео извозни контингент Главног савеза, који је до сада ишао преко ве"ћег- броја комисионера: концентрише код чехословачких за-
дружних установа; Утврђено је да се сем провизије, ра-