Narodno blagostanje
Страна 138
— U prošloj godini u Poljskoj je osnovano. 17 novih akcionarskih društava sa kapitalom od 31.1 mil. zlota.
__— Одлуком министра финансија дозвољен је увоз без царине машина, њихових делова и целих постројења за изградњу фабрика, али само оних који још нису употребљивани, — Prema podacima Društva industrijalaca i veletrgovaca.
“u Ljubljani bilo je u Dravskoj banovini prošloga meseca 18
stečajeva prema 30 u istom mjesecu 1933 god., 28 M prema 47. 41815. = Према најновијој статистици крајем децембра 1633 "у; Чехословачкој је било регистровано 550 картела.
- индустрију. Од свих картела 84% основано је пре 1 септембра 1932. 20% картелских споразума истичу у овој години, 125% у 1935, а 21% су без рока.
— Банска управа у Бањалуци забранила је сечу и
извоз орахових стабала из Бос. Крајине, јер су инострани.
купци понудама високих цена изазвали огромну сечу, а затим оборили цене. Како су код сече оштећени многи приватници, па и државни ерар, то је државно тужиоштво повело истрагу, јер су компромитовани и неки државни служOSIM ;
— Наредбом чехословачког министра пољопривреде текстилна индустрија ће у будуће код свих лиферација јавним телима плаћати 10%, која ће сума бити употребљена за унапређивање гајења лана.
" ПОЉОНРИВРЕДА
— Бугарски министар трговине и индустрије тражио "је од владе сагласност да поднесе "Собрању пројект закона 0 ослобођењу посредних пореза и такса извесних пољопривредних производа, који се извозе.
— Savez poljoprivrednika u Poljskoj, preko svojih poslanika, podneo je Sejmu zakonski projekt, kojum se ovlašćuje vlada da sprovede prinudno karteusanje poljoprivrednika.
— Novi zakon o razduženju poljoprivrednika u Rumuniji izrađen je na ovim principima: obuhvaćeni su dugovi do konca 1931; dugovi gazdinstava do 10 ha. biće reducirani za
· polovinu i plativi u roku 10-15 godina; dugovi gazdinstava preko 10 ha regulisaće se sudskim putem.
ТРГОВИНА | — Министар трговине и индустрије је изјавио да ће се укинути Закон о сеоским дућанима.
— Продавци дувана из Савске бановине тражили су да се донесе правилник о малопродавцима дувана и да им се у новом закону о радњама призна право принудног удруживања.
НОВЧАРСТВО
— Наша Народна банка донела је одлуку да отвори |
нове филијале у Сушаку и Дубровнику. -
- — На збору акционара Народне банке, који Не се одржати 4 марта биће биран цео управни одбор, пошто су поднели оставке и они чланови садашње управе на које није пала коцка,
— Мађарска Народна банка је изменила досадању на„редбу по којој су странци могли располагати са 40% својих „везаних пенга. Њима ће стајати на располагању 100% њиховог конта у пенгама. Ова наредба је измењена у циљу побољшања саобраћаја странаца.
— Поводом предстојећих финансијских промена у Чехословачкој обустваљен је девизни промет на прашкој берзи од 14 ов. м., а чехословачка Народна банка неће више ДОЗвоОљавати нове девизе,
Скоро . половина свих картела (45%) отпада на гвоздену и хемијску
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | __|- = _. „Бро
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ. -
— Буџет града Загреба за 1934 г. износи; приходи 117,6 мил, а расходи 138 мил. дин. Предвиђени дефицит има се покрити градским наметом. Главни приходи су предвиђени овако: трошарина 47,6; приходи од имања 20,5; општински намет 15,2; општинска предузећа 13,7; таксе и порези 9,6; кулук 3,5 мил. дин. Главни расходи су предвиђени овако: принадлежности градских намештеника 30,8; финансијска грана 26,5; грађевинска грана 23; социјална брига 10,6; лична и имовна сигурност 5,6; дотације, помоћи и субвенције 4; општинска привреда 3,9; општинска предувећа 3,7; општа управа 3,7; просвета 3,9; народно здравље 4,1; ванредни расходи 9 мил. дин. Бле је мањи од прошлогодишњег за 4,4 мил, дин.
— Министарсвто грађевина одобрило је Врбаској банској управи 3 мил. дин. за извођење јавних радова.
— Загребачка општина продаје 20 својих станбених зграда, услед њихове пасивности.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Обвек Кенка ха izvoznu trgovinu izrađuje plan o da= vanju izvozničkih kredita i osiguranju Valutnog rizika.
— lipeMa последњим вестима Мађарска је закључила са Немачком нови трговински. уговор, по коме је Мађарска добила повољне контигенте за своје пољопривредне производе. — Према новим изменама: Закона о државној трошарини, повећана је трошарина на каву за 100% са 4 на 8 стотина динара за 10 кгр.; затим, да ће трошарину плаћати
свака сирћетна киселина (без обзира од чега је израђена;
уводи се нова трошарина од 100 дин. на плинско уље и од 200 дин. на сва уља за подмазивање, изузимајући она која
употребљавају водне задруге.
— На Земаљској конференцији извозника и произвођача воћа, одржаној у Београду, донета је резолуција у којој се тражи строга контрола у погледу паковања и отпреме; да се приликом будућих трговинских преговора
" обрати нарочита пажња на повољне ставове за наше воће
и пекмез; да се омогући кредитирање воћне извозне трговине за све крајеве; да се поведе већа акција на сузбијању биљних болести; да се изради план о подизању воћарства и оснује научни воћни институт; да се забрани сеча плодоносних орахових стабала; да се ставе на расположење погодни железнички вагони и т. д.
— Због огрничавања увоза у Мађарску, извоз горивог дрвета из Чехословачке пао је прошле године на 66 према 175 у 1932 и 812 вагона у 1928.
— Под вођством Ота Белера Аустрија he изаслати у Сједињене Америчке Државе групу привредника, која ће проучити могућности повећања међусобног трговачког промета.
— Аустријска штампа доноси да су у Београду отпочели преговори за ревизију аустријско-југословенског уговора од 9 марта 1932. Ревизија се, према бечкој штампи, захтева због велике пасиве трговинског биланса према Југославији (1933 год. 48 мил. шил.), која треба да се отклони смањењем увоза наших свиња у Аустрију и повећањем аустријског извоза индустријских производа у Југославију.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Конференција преставника привредних комора, која је одржана у Београду, у циљу проучавања претстојећих измена и допуна закона о радњама завршила је рад и предложила низ измена и допуна. j — Protiv uređenja radnih odnosa po novim zakonima u
· Americi pojavljuju se sve jači protesti, a naročito protiv šema-
tičkog određiyanja radnog vremena i nadnica. Proizvodni fro-