Narodno blagostanje
=
-24. фебруар 1934. __
В. Бајкић
АРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 133
КАПИТАЛИСТИЧКО И СЕЉАЧКО МАРВОГОЈСТВО
— Прилог питању одбране од нових царинских ставова на рогату марву у Италији —
" Г. сенатор Др. Франгеш нас је почаствовао горњим чланком о једном од најактуелнијих проблема наше аграрне политике, ономе о извозу рогате марве после најновијег додатка трговинском уговору с Италијом. Професор Франгеш неће нам замерити што ћемо ми, по дужности, у продужењу "да изнесемо у чему се с њиме нисмо могли да сложимо.
Пре свега жалимо да г. Министар Франгеш није ни једном речи узео у обзир наш чланак по истом питању у броју 4, знајући да је он један од читалаца „Народног Благостања' од његовог почетка. Г. професор квалифицира последњи додатак трговинском уговору с Италијом, покусом, сматрајући да ће се према искуству које се буде направило, уредити коначно царинска тарифа. Ми тако не разумемо најновији уговорни инструмент. Нигде у њему нема клаузуле, која би давала право на ревизију у нашу корист — ако би покус испао и сувише неповољно по нас. Може се тражити ревизија од наше стране, али на то немамо права. То није била уопште идеја Италије. И тиме додирујемо једну од важних тачака, у којима се не можемо сложити са г. Министром Франгешом. Он вели: „да је нагло опадање увоза говеди из Италији суседних држава (Француске и Швицарске) за нас у толико утешнија појава, што из ње можемо изводити спремност Италије да од нас даље прима увоз стоке, јер смо ми сада коначно једини нелосредни сусед Италије, који располаже сувишцима производа стоке. Земље које би долазиле у обзир за опскрбе Италије: Мађарска и Румуњска, морају извозити стоку преко наше територије, а свакако имаду далеко дуљи и скупљи транспортни пут, већи кало, већи ризико побољења и губитака. Треба само да искористимо наш географско-економски положај и да ту околност потенцирамо смишљеним начином извоза."
Опадање извоза стоке у Италију не може се разумети ни у ком случају као намера, да се олакша наш извоз тамо, већ само као последица ,сточне борбе" (сличне житној борби) коју води Италија за аутаркију у снабдевању стоке и сточним производима. Да је наше гледиште исправно најбољи је доказ баш последњи уговорни додатак, јер у тренутку кад смо требали да искористимо ту по нас повољну околност, Италија је подигла царинске ставове на чимборашку висину.
Управо Италија води у погледу спољне трговине сточним производима двоструку политику: с једне стране политику аутаркије, а с друге стране фаворизирања увоза из Мађарске. И баш због тога жалимо што г. Министар Франгеш није ни једном речи додирнуо ову тачку нашег ранијег чланка. Ми смо тврдили и тврдимо и данас, да из"међу Италије, Аустрије и Мађарске постоји дели-
мичан царински савез. Те три државе имају међу“ собне тајне олакшице, у које спада велика олакшица, коју ужива мађарска стока при увозу у италију. паш географски положај није толико повољан као што то претставља г. Министар Франгеш. Наша је земља пространа и код нас има стоке за извоз и у Шумадији и другим крајевима, који леже даље него мађарски крајеви, у којима се гаји рогата марва. Румунија је само нешто даља, али Це њена стока јефтинија. Међутим све- и да имамо географску предност, она би далеко била од тога да паралише трговинске и саобраћајне концесије, које је добила Мађарска. Кад се проучавају еко-
номски проблеми, онда се мора гледати стварности ·
у очи. Оптимистичко расположење г. Министра Франгеша у погледу будућег нашег извоза стоке у Италију ми сматрамо за неосновано. Стварност каже да Италија жели да свој дефицит у стоци и сточним производима подмири првенствено из Мађарске.
Г. Министар Франгеш се слаже с нама, да су
нови царински ставови огромни, и да се они могу
да преброде само путем извоза квалитетне стоке, јер, као што с правом вели он, један исти царински став много се лакше подноси од робе бољег квалитета. У погледу ове тезе ми се с њим потпуно слажемо. Али се у толико мање можемо да сложимо у питању могућности и рентабилитета преоријентације нашег сточарства од онога лошијег на онај бољег квалитета. Узгред да напоменемо, да је цена од 6—8 Динара килограм у место 3—4 (наравно жива мера) на нашем тржишту једна фантазија. То је цена која се не може никада постићи, сем од стоке неговане из аматерских
"мотива. Има два система сточарства по употреби
капитала: екстензивно и интензивно. Екстензивно је са минималним капиталом, а интензивно са што већом употребом капитала. Интензивно сточарство је обично шталско и оно се никада не може практиковати кабастом храном, која је код нас у главном у употреби. Интензивно сточарство има за претпоставку, као што каже г. Министар Франгеш, постојање — наравно у непосредној близини извесних пољопривредних индустријских грана, а нарочито пецара и шећерана. У колико код нас та индустрија постоји, њени су отпатци већ употребљени за сточарство. Као што г. Министар правилно примећује, за проширење интензивног система гајења рогате марве потребно је проширење поменутих пољопривредних индустрија: потребно је да се нађе тржиште за шпиритус, који се данас налази код нас у хиперпродукцији и за шећер, који је у истом положају. Ми знамо да би добро било, кад бисмо могли да искористимо извозни вишак шећера по Чедберновом плану (пример још никако не можемо да разумемо зашто је тај уговор закључен) и кад бисмо могли извозити шпи-