Narodno blagostanje

31. март 1934,

повећање осигураних у фебруару 1934 према фебруару 1933 „износи: градња путева и водовода 32,7%; текстилна индустрија 20,6%; општинска предузећа 16,7%; индустрија граБевног материјала 147%; градње превозних средстава 14,29%;: _ хемијска индустрија 12,29%; индустрија дувана 9,07%:; графичка индустрија 7.42% хартије 6,38%; индустрија коже и гума 4,29% пиланска индустрија 3.61% и прехранбена 1,04%. Опадање је код грађевинарства 38,1%; пре"раде дрвета 12,5%; електричних централа 8,2%; индустрије одела 3,6% и металургијске 1,08%. Према томе најповољније стање индустрије у нашој држави је у Дравској ба'БОВИНИ. KEKS

ae eee | Dre{prošle godine пађаућо је Uspeh gajenja talijanske Ministarstvo poljoprivrede iz konoplje u našoj zemiji okoline Bolonje u Italiji 100 hilj. Кот. konopljinog semena, koje je

: razdato za setvu uu pojedinim srezovima Dunavske, Savske, Moravske i Vardarske banovine pod uslovom da na kraju godine vrate istu količinu. Bolonjska konopija je poznata kao jedna od najboljih i u pogledu kvaliteta i kvantiteta. Tom prilikom bilo je sa više strana prigovora

ovoj nabavci, a bilo je teškoća i oko zasejavania celokupne

količine.

U „Glasniku Ministarstva poljoprivrede” od februara o. g. izneti su podaci o uspehu gajemja talijanske i naše domaće sorte konoplje.

Na državnom dobru „Belje”, talijanska konoplja sejana za proizvodnju semena: dala je po kat. jutru 300 ikgr. semena; i 2200 kgr. stabljike a domaća 220 kgr. semena (za 27% mamje) i 2000 kgr. stabljike (za 10% manje); talijanska Rkonoplja za proizvodnju stabijike dala je po jutru 3600 kgr., a domaća 3900 kgr. (više za 7%). Kod prerađe, od 100 kgr. stabljike (kvašene, sušene i premlaćene kudelje), dobiveno ie od talijanske 16—19% vlakna a od domaće 14,5—15%, a vlakno talijanske je finije i duže. I u ostalim krajevima Dunavske banovine prinos falijanske konoplje je veći, a fabrike su potvrdile da je kvalitet bolji, pa ви i cene za 5 do 10% veće za vlakno. U Moravskoj i Vardarskoj banovini prinos je veći za 10—20%, a. kvalitet bolji. Jed:no izveštaji iz nekoliko srezova Savske banovine pokazuju neznafno podbacivanje prinosa falijanske konoplje.

Kao što se vidi, ponovljeni ogled sa gajenjem talijanske konoplje kod nas (jer se oma i ranije u nekim mestima gajila)

· pokazao je uspešne rezultate. Po jedinici površine i uz iste troškove proizvodnje na feritor:ji od skoro polovine države talijanska konoplja dala je za 20—30% veće prinose semena, a prinose stabljike za vlakno 7—20Ž, čija je količina dobijenogza vlakna opet veća za 3—-4% i sa znatno boljim kvalitetom. Sumirajući sve ove stavke vidimo da je za jedmu шести 1 više bilo rentabilnije gajenje talijanske nego domaće konoplje.

Konoplja se upotrebljava kao seme za wdobijanje ulja i kao vlakno za tekstilne potrebe. Među industriskim biljkama u našoj zemlji ona zauzima jedno od majvažnijih mesta, ne samo za domaću potrošnju, nego i za izvoz. Međutim ne sme se ispustiti iz vida ni čimjenica da mi pored ostalih uljan:h semenja, uvozimo stalno do danas i seme konoplja ,i ako sve manje. Zasejana površina kreće se za poslednjih 6 godina od 27 do 33 hili. ha, i to je u 1931-32 god. u opadanju, a 1933 god. u porastu.

Ukupni žetveni prinos kreće se: za seme od 800.000 do 2,000.000 kgr. (1032 god. 150.380 kgr.) a za vlakno od 18 mil. do 27 mil. kgr. (1933 god. maksimum). Izvoz kudelje iznosio je: 1929 god. 14.152 hilj. kgr. u vrednosi 128 mil. din.; 1930 god. 8.372 hilj. kgr. i 85,2 mil. din.; 1931 god. 7.362. hilj. kgr. i 59,3. mil. din.; 1932 god. 6,300. hilj. kgr. i 314 ти. din. i 1933 godi 5.530 hilj. kgr. i 38,2 mil. din. Cene, koje su u 1031 i 1032 god. bile znatno popustile popravile su se u 1933 god. usled

_HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 215 popravke stanja na svetskom tržištu, i pobolišanja kvaliteta naše konoplje, što može povolino da utiče i na izVOZ.

Iz ovih podataka o proizvodnji i trgovini konoplje može da se vidi značaj povećanog prinosa i poboljšanog kvaliteta konoplje za proizvođače.

У чланку „Почеци привредне Нова организација немачке peopr анизације У Немачкој“ привреде рекли смо, да је националсоцијалистичка влада почела Бивши БЕШЕ одити нове привредне форме организације, а као најпогоднију сматрају као и фашисти у Италији, сталешко уређење. Оно је већ спроведено у пољопривреди, а у индустрији је започето законом 0 заштити националног рада, којим се социјално-политички односи, као дужина радног времена, висина надница, регулисање радних односа итд. више не уређују од послодавачких и радничких организација, већ је то препуштено појединим предузећима. Други корак на томе путу је закон од 27 фебруара о. г. којим се министар привреде овлашћује да може професионалне организације оснивати, распуштати и признавати као једине законите претставнике интереса појединих привредних грана. Према изјави министра привреде Шмита, биће у најскорије време основано 12 главних група и то следећих 7 индустријских: 1) рударска, железна и метална; 2) машинска, електротехничка, оптичка и прецизне механике; 3) жељезних, лимарских и металних производа; 4) камена, земљана, дрвена, грађевинска, стакларска и керамичка индустрија; 5) хемијска, техничких уља и масти, хартије и прерађевина од хартије; 6) коже, текстилна и одела; 7) животних намирница. Затим 9) занатство; 9) трговина; 10) банке и кредит; 11) осигурање; 12) саобраћај. Првих 7 индустријских група чине сем тога јединствену посебну организацију. |

Досадашња радничка и послодавачка удружења су за-

брањена и постала непотребна, јер им је новим законом за

заштиту националног рада одузето уређење разних услова за раднике. Сем тога било је много привредних организација, које су браниле привредне интересе својих чланова нарочито према влади. Али тај задатак оне нису могле повољно испуњавати пошто нису све припаднике могле присиљавати на приступ удружењу, и, пошто су обично биле организоване регионално, а не по гранама. Најглавнија је особина новог уређења у томе, што само предузећа исте производне гране улазе у сталеж и што нова организација има принудан карактер. У том погледу нове организације имају особину принудних картела.

Најглавније је питање функција нових организација и њиховог односа према држави. Из излагања министра привреде Шмита да се закључити, да ће на сталеже бити пренет део задатка, који сада врши само министарство привреде као н. пр. обавештавање чланова, иницијатива за законодавство итд. О сталежу земаљске исхране смо већ писали, да му је међу осталим задатак регулисање производње, цена и тржишта. Толику власт неће имати нови сталежи. У индустрији и занатству ће остати слободно тржиште, ред у привреди треба да се уведе без везаних цена. Министарство привреде ће у будуће свој рад ограничити на одређивање главних линија планске привреде. Другим речима, држава преноси један део својих задатака на привредне савезе (сталеже), а ови ће их у властитом делокругу спроводити. Држава задржава право контроле и учешћа у њиховом раду. То се види из тога што министарство привреде поставља вође главних савеза. Ови оснивају потребне подгрупе и њима постављају вође, за које је потребна потврда министра привреде. Све привредне вође морају једанпут годишње добити поверење својих организација. Код стварања