Narodno blagostanje
12. мај 1934. _
PL. Baji
поводом новог TPTO
НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ
Ктрана 307
0 СА НЕМ КОМ
Десети је дан како је парафиран наш тргог
BHHCKH уговор са Немачком, а његов садржај још није објављен. Можда он у опште неће бити пре:
дат јавности. Некада је то изгледало немогуће, а данас све више постаје правилом. Од како су из:
међу Италије, Аустрије и Мађарске закључени.
трговински. уговори са тако званим подземним преференцијалима, чија се садржина држи у ансо=
лутној тајности, отворен је пут пракси трговин-
ских уговора у виду поверљивих државних аката. Тај поверљиви карактер трговинских уговора дошао је као последица једне сасвим разумљиве, али тешко изводљиве трговинске политике извесних
права, која проистичу из клаузуле највећег повлашћења, али не жели да се подвргне обавезама по истој клаузули. То се јавно не може да уради, а да се не рескирају репресалије са свију "страна. Отуда тајанственост код уговора. Немци кажу was man nicht weiss, macht einen геће ћеј55, што човек не зна то га. не жуљи. Против тајних клаузула V аустријско-талијанско-мађарским уговорима није до данас ни једна држава протестовала, па се стога сматра, да је поверљивост међународно усвојена: _ __ |
"Ми не знамо да ли у нашем уговору са Немачком има макаквих екстра повластица, које се не би слагале са клаузулом највећег повлашћења; али са гледишта наше народне привреде можемо да кажемо, да би у толико боље било у колико би-их више било. Не може нико од нас да тражи да у трговинској политици изигравамо нововерце.
Изгледа да је нови уговор врло повољан, јер;
судећи по писању штампе, обе су странке њиме веома задовољне. Постоји чак један јаван податак, који би послужио као доказ за то. Читамо у новинама, наиме, да је Немачка туристичком конвенцијом одобрила својим поданицима извоз де-
виза месечно од 700 марака по лицу. Кад се има у
марака за путовање у иностранство по једном лицу (и да је врло лако могућно, да ће се и тај износу = . SA NGANK 5
ближој будућности да смањи) и даље кад се има у
виду оскудни девизни сток немачке "Рајхсбанке,
због чега је Немачка приморана да приступи бру= талним рестрикцијама увоза сировина тако потребних њезиној индустрији, која се делимично нала-
У
машај те концесије.
| Обичај је да се по закључењу једног тргог | винског уговора испитују шанси његовог дејства |
на обе уговорне стране. Ми то за сада не можемо, јер, као што рекосмо, не знамо његову садржину. С друге стране та! акт евоцира у нама извесне успомене и извесне мисли, које треба да забележимо.
5
| Приликом закључења аустро-немачке царин“
соке уније, против које је и наша влада протествовада, ми смо подвукли чињеницу, да се географски
"кују од ов
однос Италија је до скора била наш најпријатнији парт-
зи у великом полету, онда можемо да разумемо до“
"правци наше "политичке оријентације битно разли“
их наших економских интереса, исто таје. било у Краљевини Србији. Још од
"балканских ратова · наши су политички интереси "везани у једном правцу, Који се лоцнијим разви-
ађања,. нарочито после светског, рата, пове кориснијим. Међутим наш економски ин био везан за државе, са којима политички ису били увек у најпожељнијем стању.
нер за размену добара. А Немачка је била земља, према којој је постојао потенцијал размене добара
готово неограничен. Наша је влада солидарно са
држава. Свака држава, наиме, жели да ужива сва Француском и Чехословачком тражила да се пони-
шти аустро-немачка царинска Упија. Другојачије није могло ни да се жели. Али се исто тако не мо-
"же порећи, да та Унија, по чијем је тексту био
отворен приступ свакој другој држави, не би могла ни издалека да буде од толике користи Немачкој и Аустрији, као што би била нама. То је проста ствар: замислимо, како би се'развијао наш извод, и цене наших пољопривредних производа, кад би нам била отворена врата у Аустрију и Немачку тако рећи без царина. Наша народна при-
вреда је са дубоким уздахом бацила камен у гроб
аустро-немачког царинског савеза.
За кратко време од како је сахрањен тај ца-
грински савез државеим догађаји су се у Европи "формално испретурали. Нас не изненађује отуђење
економско, које систематски изводи Италија према нама. Ми се ни данас не устежемо да признамо, да је она дуго година била врло згодан пословни пријатељ. Италија се дуго чувала да помеша политику са привредом. Фад је то гледиште напусти“ ла и покушава да економске интересе саобрази својој политици; Ми ћемо се ускоро. вратити оп-
"ширно на то. питање. Али се већ сада може поста-
вити питање, дали је Gani то било у интресу Ита-
i слије. Питање се само амеће, кад се помисли на виду да данас Немачка одобрава максимално 200 m
промену односа према Немачкој, које је наступило
као' последицате нове. лијанске политике. Италија-је била на прагу једне. политичке комбинаци-
је, која би значила, повећање њезиног престижа у
Европи. Немачка има 65 милијона становника. Ме"ђутим Немачкг
спева невадоворством примила знању адоптирг ње Аустрије, од стране Италије. оце
ноторна чиње ица. Онаје кључ за разумевање нај-
новијих појава у француском животу. Новине су јавиле да је Г.Анри Беранже, претседник сенат“ ког одбора за спољне послове, један од великих обожавалаца г. Мусолинија (као што.се то види из његовог написа о T. Мусолинију), био у Италији и разговарао са“. Мусолинијем о односима француско-италијанским. Исто тако јављају француски листови, да је „Централни комитет за францускоиталијанску акцију развио веома живу делатност.
На челу тог комитета налази се један велики број сенатора као што су de Jounevel, Ives Је Troquez