Narodno blagostanje
26, мај 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 345
zlato zasnivaju se na francuskom zakonu o novcu od 25 juna ·
1928 godine. Tim je zakonom francuski franak devalviran i utvrđena mu je nova vrednost sa 1/5 predratne vrednosti po prilici, jer se u članu prvom spomenutog zakona Тапак дећniše kao: težina od 65 i po. miligrama zlata finoće 0,900. Pošto onaj ostatak od 100/1000 koji otpada na druge sastavne delove legure ne pretstavlja nikakovu vrednost, franak je ravan težini od 58,95 miligrama čistoga zlata, odnosno 1 kg. čistoga zlata vredi 16.963.528 franaka. Stabilnost toga odnosa franka prema zlatu počiva na dvostrukoi obavezi Banque de France, naime da u svom glavnom sedištu u Parizu zamenjuje novčanice donosiocu, odmah po viđenju, po svom izboru, bilo za zlatan novac 'koji ima zakonski kurs (gold specie standard, koga 105 nema), bilo za zlatne poluge finoće 900/1000. (gold bullion standard) na bazi 65 i po miligrama za svaki franak. Banci je, osim toga, naloženo da od svakog donosioca u svome ојауnom sedištu u Parizu i u filijalama, koje sama odredi, kupuje za novčanice zlato po istoj ceni odmah po viđenju, bez odbitka kamate. Banka odbija samo troškove iskivanja (frais de топnayage, frais de frappe) prema tarifi pariske kovnice (Administraišion des Monna'es et Mećdailles) i troškove za ispitivanje zlata (frais d'essai). Slobodno iskivanje nije, doduše, |oš uspostavljeno; jedino bi Banque de France mogla u pariskoj kovте дан iskivati komade od 100 franaka; međufim, ni ona se dosada nije ovim pravom poslužila, ali ipak troškove iskivanja naplaćuje. Ti su troškovi fiksirani sa 40 franaka po 1 kg. zlata finoće 0,900 ili 44,44 franaka za 1 kg. čistog zlata. Troškovi za ispitivanje zlata pretstavljaju nagradu stručnjaku (essayeur) priznatom po Banci, koji treba da ispita finoću, osobine i podesnosti poluga za iskivanje novca. Ovi troškovi iznose 12 i po santima za svaku hiljadu franaka, a kalkulišu se prema sadržini čistog zlata u poluzi, te na svaki kg. čistog zlata otpada 2,13 Тапка. :
Na osnovu ovih odredaba Banque de France prodaje zlato po fr. 16.963,508 za svaki kg., a kupuje ga po istoj ceni
'
(odnosno odbivši ir. 44,44 plus К. 2,13 = franaka 16.916,958). Međutim, određene su izvesne minimalne količine, tako da u obzir dolaze samo izvesni određeni fipovi poluga, čija težina iznosi okc 403 trmoy=onze (odnosno 12,534 kg) čistog zlata. S druge sfrane Banka me kupuje i ne prodaje zlato svake Tinoće, već samo Ono čija je minimalna finoća 0,900. S engleskim se standard zlatom (22/24) dakako trguje, jer je Ono bolje od 0,900 (ima 0,9167 delova zlata na 10.000 delova smese). Banka radi uglavnom sa sledeća 4 tipa poluga:
1). francuske poluge, bruto circa 13 kg, imoća 0,900
2) 2 2) » » » 14 » » 0,900 3). engleske | 5 A. MB. 0, ~ 22124 4) =: 2» 22 2) » 14 M » 22124
Banka prima poluge i u lombard uz kamatu od 3:2% plus porez 1:/5%, tako da stopa odbitka iznosi nešto preko 5% (zbog ostalih sitnih troškova).
Zlato koje ima manju finoću od 0,900 ne dolazi u obzir za novac, već za druge industrijske potrebe. Ipak se ni cena tog zlata ne kreće proizvoljno. I težina takovih poluga može biti manja, ali u trgovini na veliko retko kada ide ispod 12 i po kg. Angros cena za industrijske poluge stoji iznad kupovne i ispod prodajne cene, koju nudi Banque de France. Trgovačke kuće plaćaju za manje poluge mižu cemu nego što bi to odgovaralo ceni novčanične banke, jer novčanična banka ne prima takve male poluge. Te iste firme prodaju zlato na detalj skuplje nego što odgovara ceni Banque de France, jer znaju da svaki koji bi hteo zlato nema 217.000 franaka. koliko ie po prilici potrebno za nabavku jedne poluge od Banque de France. Banque d'Algerie radi pod istovetnim uslovima kao Banaue de France. Cena zlata u međunarodnoj trgovini može i nešto da se uđalji od zvanične francuske cene, ali se odmosna razlika uvek sastoj samo iz troškova za osiguranje i za transport do Pariza odnosno od Pariza. To jasno pokazuje kako je u savremenoj trgovini zlata zvanična cena Banque de France zaista prava baza za svaku operaciju sa zlatom.
|- JJ
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА
POLJOPRIVREDA 5
— Првог маја засејана површина пшеницом у Француској била је 5.342.660 ха. према 5.390.980 ха. истога дана прошле године. Просечно стање култура бележи се почетком маја са 67 према 75 у истом времену прошле године.
— Половином маја у Жотецу (Чехословачка) одржана је конференција средњеевропских хмељара на којој су биле заступљене ове државе: Немачка, Југославија, Пољска и Чехословачка. Конференција се бавила питањем планског ограничења засејане површине и претставници Југославије и Пољске изразили су готовост. да својим владама предложе ограничење површине под хмељом на нивоу 1934 као што су то учиниле Немачка и Чехословачка. Одлучено је, да се и код француске и белгијске владе поради на усвајању предлога за ограничење површине. Изражена је жеља да све државе признају законе о сигнирању хмеља, а у колико ове немају да их донесу. Најзад, одлучено је да се апелује на владе појединих држава ва смањење дажбина на пиво, које су потрошњу овога свеле на најмању меру.
— Мађарски пољопривредници тражили су од владе ma одмах забрани извоз сточне хране, чији је принос ове године у главним сточарским крајевима потпуно пропао.
— Турска влада одлучила је да подигне четири велика силоса чије грађење треба да буде завршено до нове жетве,
— Пољопривредни одбор америчког сената предложио је нови закон о проширењу контролне власти Министарства пољопривреде. Новим законом уводи се лиценцирање за све пољопривредне гране, које подлежу Agricultural Аопзјетел! Асбу, а давање ових било би везано за читав низ услова.
—- Гепине 1931, када су цене хмељу катастрофално пале, Чехословачка је за 20 мил. кр. откупила и улагеровала 60.000 центи хмеља. Од ове количине прошле године спаљено је 9000 центи, а 4000 центи је продато. Ове године биће уништено 20.000 центи, док ће остатак од 27.000 центи и даље остати на лагеру.
— U nekim mestima Savske banovine, prema „Jug. loydu” plaćaju se jaja krupnija od 55 grama samo 20 para po komadu od strane trgovaca jajima.
| — Иесета међународна конференција за вуну одржаће се 18, 19 и 20 јуна у Риму. Расправљаће се о царинским питањима, о јапанској конкуренцији, о кривим овнакама порекла тканипама, о статистици производње вуне, о- заштити поверилаца и о другим проблемима који интересују произвођаче сировина и индустријалце.
— Немачка влада законом је претворила сва потраживања која гласе на раж и пшеницу у марке. Утврђен је курс и то за 50 кг. ражи 7,50 марака, а за 50 кг. пшенице 9.580 марака.