Narodno blagostanje
Страна 522
— Законом од 3 августа Летонија је целокупан увоз ставила под контролу министарства финансија.
— Под режимом Отавских споразума енглески извоз изузев Аустралије, није показао неки нарочити напредак што се види из следећег прегледа :
12 месеци до 31 марта | 1982 1934 | у мил. фунти ст. Јужно-афричка унија 20.5 24.89 Јужна Родезија 1.25 1.46 Брит. Индија 31.49 33.42 Аустралија 14.67 21.92 Нови Зеланд 10.64 9.61 Канада 19.99 18.44 Нови Фундланд 0.53 0.67 · Укупно: 99.07 110.41
— Мађарска влада донела је уредбу о маркирању вола намењеног извозу.
— Између Бугарске и Италије закључен је трговински уговор, који садржи две листе са тарифским повластицама и контингентима, затим ветеринарску конвенцију о промету стоке и меса и протокол о образовању мешовитог бугарско-талијанског привредног одбора.
— Џ Визеји је озпоуап 25 јија о. о. котне! ха цпаргеđivanje privrednih odnosa sa Jugoslavijom. Ova ustanova odgovara Jugoslovenskom komitetu za unapređivanje privrednih od.. nosa sa Belgijom, koji je osnovan 21 marta o. 2. ц Beogradu.
— Prema vestima iz Holandije Nemačka je kupila u Roterdamu 6.000 tona ovsa, za koju su kupovinu već odobrene devize. Nemačka osim toga namerava da kupi ječam, kukuruz i uljano semenje, a potrebne devize već je odobrila.
— Uvoz uglja u Francusku u prvom polgođu 1934.izneo je 10,3 miliona tona prema 10,8 miliona ц prvom polgođu 1933.
— Talijanska vlada, izvršujući sporazum sa Francuskom, spustila je uvoznu carinu za šampanj sa 10 na osam lira, a za ostala vina sa 3 na 1,85 lira po flaši.
— Argentinska komisija za kontrolu deviznog prome{a zaradila je u toku prvog polgođa 1934 g. 50 miliona pezosa, a gubitak za obezbeđenje minimalne cene žitarica iznosi 10 miliona.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Министарство финансија потврдило је нови буџет београдске општине са некојим важнијим изменама, Буџет је био предложен са 320,630.759 д., а враћен са 334,514.171. Разлика је настала отуда, што је општински одбор желео да се извесни расходи покрију из редовних буџетских прихода, док је Министар финансија за ове издатке унео нове кредите од 18.7 мил. дин, Извршене су измене извесних такса и заведене неке нове (на све спортске утакмице). Трошарина на рано грожђе са 2 дин. по килограму до 30 септембра плаћаће се до 10 августа, а од тада 0.50 дин. За рачуне код' Општине, који не прелазе 2000 дин., неће се у будуће тражити уверење о плаћеној порези. Предвиђено је да не може бити никаквих разврставања, нити постављења и унапређења чиновника док се не донесу статути по новом закону о градским општинама. Лични расходи смањени су за 2,526441 дин. Затим су избрисана сва предвиђена, а непопуњена места; смањени су функциони издаци, а они за прековремени рад укинути. Материјални издаци су смањени за 1,808.994 дин.
— Приходи Општине београдске од разних такса порасли су са 13,6 мил. у 1928 г. на 29,2 мил. у 1932 г., а 1933 Tr. опали на 25,4 мил. дин. Обухваћене су 22 разне врсте такса. Највећи део отпада и највећи је пораст од такса за запремање земљишта на трговима, а опадају таксе на странце.
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Бр. 33
— Кредити Техничке дирекције Општине београдске показују последњих година стално опадање и износили су: 1930 г. 135,96 мил. дин.; 1931 г. 118,26 мил.; 1932 г. 946 мил. и 1933 г. 80,24. мил. дин. Број особља се повећао са 672 у 1930 г. на 890 у 1932-г. (а у 1933 г. се смањио на 821), а лични издаци са 11,12 мил. дин. у 1930 г. на 14,57 мил. у 1933 г. ;
— За последњих седам година Београдска ошштина је утрошила за калдрмину 336,4 мил. дин, што чини близу
| половину свих издатака за техничке радове у том времену.
Калдрма се повећала са око 200 хиљ. кв, м. на близу 600 ХИЉ. КВ. М.
— „Савремена општина“ доноси да је у нашој земљи било по ранијим законима о градовима и општинама 209 вароши. На њих је према попису од 1921 г. отпадало 15,9% становника и 19,9% домаћинстава, а према попису од 1931 г. 18,5% становника и 21,2% домаћинстава, те је пораст и код једног и код другог.
— Prihodi opštine beogradske za osveilenje opali su sa 67,8 mil. din. u 1030 g. i 62 mil. din. u 1032 na 45,4 mil. din. u 1933 godini.
— Министарство финансија одобрило је буџет града Великог Бечкерека са расходима од 9.8 мил. дин. и приходом од 6.2. Мањак од 3.6 мил. дин, има се покрити 55% градским прирезом.
— 2 0. m. trebalo je да se održi ročište za vanstečajno poravnanje opštini u Križevcima. Na molbu opštine Ministarstvo pravde. odložilo je rok za 6 meseci, s tim da opština pokuša sama da izvrši sanaciju.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА -
— Код Оузора у Љубљани било је у јулу о. г. 82.835 осигураних радника и намештеника, што показује пораст према истом месецу прошле године за 4.400 (мушких 2.600). Проценат болесника је износио 2,77%, те је порастао за 0,22% и то у већој мери код женских (за 0,35% на 3,10%). Просечна обезбеђена надница је износила 22,57 дин. те је пала за 0,77 дин. и то углавном код мушких (за 1,13 дин), док код женских пад износи 0,12 дин. Укупна осигурана надница је износила 1,87 мил. дин. те је порасла за 38,7 хиљ. дин. и пораст је већим делом код женских (28,9 хиљ.).
— Pri Ministarstvu socijalne politike i narodnog zdravlja osnovan je Institut za organizaciju borbe protivu fubekuloze.
— Rudarski radnici a Varešu tražili su reviziju statuta Bratimske blagajne, koji je donet 1 aprila o. g. Radnici navode da je statut donet bez njihovog odobrenja. Statutom se radničke penzije smanjuju za 33%.
— Bankarski činovnici tražili su na svojoj skupštini, održanoj u Zagrebu, da se vodi računa o njihovim zahtevima kod donošenja Uredbe o smanjenju režija novčanih zavoda; da dosadašnji kolektivni ugovori ostanu na snazi; da se ne smanjuju prinadležnosti i otpravnine, da poštuju stečena prava u DCgledu prinadležnosti i da se uredbom ne ukida pravo utuživanjs činovničkih plata; da se penzije računaju na osnovu ukupne poslednje plate itd.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Шпанија је донела закон о унутрашњем зајму од једне милијарде пезета, који ће служити за образовање фонда за регулисање цене жита. |
— На дан 30 јуна средњо и дугорочни дугови Немачке износили су 9938 мил. мк., а летећи 2231 или укупно 12.169 према 12.414 на дан 31 марта.
— Према норвешкој статистици пореског прихода за прошлу годину вредност целокупног: иметка пала је за 2.23%, а дохотка за 1.92% према 3% у 1932 и 9.20% у 1931.