Narodno blagostanje

Страна 524

— Вапане des Cooperatives u Francuskoj, o čijim smo teškoćama pisali u brojevima od 5'i 19 maja 0. 2. poravnala se sa svojim poveriocima na bazi 100%, od kojih plaća 10% odmah, a ostatak u 30 polugodišnjih otplata.

— BHanque de PUnion Patisienne na skupštini od 31 jula odlučila je da poveća. glavnicu sa 100 na 200 miliona franaka izdavanjem 200.000 novih akcija uz ažiju od 7%.

— Belgiska vlada dobila je naročita ovlašćenja da preduzme mere u cilju pojeftinjenja kredita. Sprovešće se opšte smanjenje interesnih stopa, a biće osnovana i jedna velika hipotekarna banka čiji će zadatak biti da otkupi visoko ukamative hipoleke i zameni ih niskom interesnom stopom.

— Stanje uloga na štednju u pojedinim zemljama ктајел juma 1934 prema januaru ne pokazuje većih promena. Stanje uloga na štednju u Nemačkoj iznosi u jumu 11 .668 miliona maraka prema 11.234 u januaru; u Engleskoj su se povećali ulozi sa 5.032 na 5.200 miliona funti sterlinga, u Belgiji sa 10.052 na 10.168 miliona franaka; u Holandiji ulozi na štednju su se smanjili sa 840 na 837 miliona holandskih guidđena, a u Švajcarskoj stanje uloga je ostalo nepromenjeno. U Sjedinjenim Američkim Državama, i pored povećanja radničkih nadnica, stanje uloga povećalo se samo od 6.268 na 6.280 miliona dolara.

— Američko Ministarstvo spoljnih poslova primilo je bez-

broj reklamacija portera nemačkih obligacija, u kojima se traži da se energičnije postupa i da se osigura bar delimično plaćanje njihovih potraživanja. | — Jedna holandska delegacija otputovala je u Berlin da započne pregovore sa nemačkom vladom, u cilju novog regulisanja transfera između Nemačke i Holandije. |

— Broj ulagača kod američkih štedionica iznosi sada 13,687.000, što pretstavlja rekord. Za prvih šest meseci 1. g. ulozi su porasli za 126 miliona dolara i iznose 9.720 miliona та.

— Obaveze poljskih državnih i privatnih novčanih ustanova prema inostranstvu iznosile su na dan 31 marta 1934 godine ukupno 238.6 miliona zlota. Najveće je zaduženje prema Nemačkoj 57.8 miliona, prema Francuskoj iznosi 4966 miliona, a prema Engleskoj 47,5 miliona zlota. Najveći deo tih dugova su kratkoročni. Potraživanja poljskih novčanih ustanova prema inoOstranstvu iznose 104.7 miliona zlota i to od Rusije 28.8 miliona, Nemačke 18 miliona i Francuske 12.0 miliona zlota itd.

— Mađarski novčani zavodi prodali su u poslednje vreme državi velike komplekse zemljišta, da bi mogli da isplate potraživanja na ime neplaćenog poreza.

HJIAHCKA ПРИВРЕДА

— Професор Молеј изјавио је у једном чланку да су у 17 индустријских грана, које је признала НИРА, склопљени 421 темељна и 32 помоћна индустријска кода и то у групи: текстила 60, гвожђа и челика 56, машинерије 54, разне индустрије 53, камена и земље 52, папира 29, разних трговачких и професионалних 26; шуме и дрва 18; хемикалија и транспорта 17; животних намирница 12; коже 11; метала 10; петролеума и угља 7; штампе 6; гуме 3 и железничке радионице ! „код“. Ио број биће знатно смањен и неће бити већи од 200. До краја прошле год. обухватили су „кодови“ 2,5 мил. радњи, 22 мил. радника и намештеника, 91% индустријске производње.

САОБРАЋАЈ

— Jadranska plovidba je uvela neposrednu liniju Sušak 5. Obrovac, da bi omogućila turistima posećivanje velebitskog Podgorja i fjorda Zrmanje.

— Hami yKynHHM :peuHH TIJOBHM MapK (peMOpKepH, IIyTнички бродови, мешовити бродови, шлепови, скеле, дрварице, дереглије и чамци) износио је 1929 г. 2.424 са. 45,8 хиљ. коњских снага и носивошћу од 460,7 хиљ. тона, опао је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

тиКи.

Бр, 33

1931 г. на 2.326 са 66,6 хиљ. К. с. и 4427 хиљ. т. носивости. Највећи је пад код дереглија.

— Vođe se pregovori između mađarskog ministarstva saobraćaia i budimpeštanskih banaka O kreditu u iznosu od 11 miliona. penga, koji bi se upotrebio delom za isplatu starih dugova liferantima, a delom za nabavku motora i drugog materijala za potrebe državnih železnica. .

— Целокупни саобраћај у Ђердапу прошле године износио је: натоварених шлепова 3.574 према 3.110 у 1932 г. и 3.134 у 1929 г.; празних шлепова 5.946 према 5.262 и 6.873; реморкера 1.708 према 1.862 и 1.947 и путничких бродова 462 према 432 и 391. Као што видимо побољшање је према 1932 г., али назадак према 1929 г.

КРИЗА И КОЊУИКТУРА

— На дан 30 јуна у Италији је било 830.856 незапослених радника. Према прошлој години у многим гранама број незапослених се повећао и то: у металургијској и механичкој индустрији за око 9.000, у грађевној за 25.000, индустрији намештаја за 6.500, трговини за 4.000 итд.

—- Број незапослених у Француској сан јула поnehao ce Ha 320.427.

—_ У дискусији о закону о консолидационом фонду У енглеском парламенту министар трговине Рансиман изјавио је, да је побољшање коњунктуре у Енглеској дошло у ста= дијум стагнације и да ново побољшање може наступити само кад оживи међународна трговина.

— Холандија је основала централни Уред, који ће се старати о спровођењу свих мера за сузбијање пољопривредне кризе.

— U prvom polgođi 0. g. potrošilo se u Karlovcu 3,7 mil. bl. alkoholnih pića, prema да mil. hl. u istom periodu prošle godine i 30 hilj. flaša mineralne vode prema 38 hiliada.

— Na pijacama i Slavoniji prodaju se 20—30 paprika za 1 dinar, velika glavnica kupusa za pola dinara, 1 kg. luka ili krompira za pola dinara i 1 kg. paradajza za 50—70 para.

— „Politka” donosi da je u Skoplju za 7 prvih meseci OVE godine izdata samo 61 građevinska dozvola. Prošle godine podignuto je 128 kuća u vrednosti oko 12,5 mil. dinara.

— Hirije za stanove u Skopliu su, prema „Politici, prema prošloj godini za 25—50%.

— Prema statistici Ministarstva rada u S. A. D. ima 20 miliona ljudi, koji žive od državne pomoći za nezaposlene.

_— KMndeks cena u zlatu na veliko zagrebačke radničke komore (1913 = 100) iznosio je u junu O. g. 74 prema 77 u istom mesecu prošle i 76 u maju o. g. Indeks ada ma malo je iznosio u junu S7 prema 92 i 87. Indeks troškova života za jednu radničku porodicu od 4 člana iznosio je 84, 87 i 81, a za jednog radnika 84, 91 i 84.

pale

3 пословног СВЕТА

Zborovi akc. društava:

i2 avgust Antonović a. d. u Pančevu (prihodi),

13 avgust Braća Janeković, trgovina drva i javna pilana d. d., Zagreb.

16 avgust Industrijsko d. d. Alat u Zagrebu.

19 avgust „Ikarus” a. d. Zemun.

23 avgust „Jugo-tanin” d. d. u Zagrebu.

25 avgust Hrvatska banka i štedionica d. d. u Otočcu.

26 avgust Stražilovo, akcionarsko društvo ıu Sremskini Karlovcima.

30 avsust Pomorska banka d. d. u likvidaciji u Dubrov-

tvornice stakla na dionice, Zagreb.

31 avgust Keramička industrija d. d. Zagreb.— Sjedinjene