Narodno blagostanje

11. август 1934,

Сужавање привредне базе Швајцарске још јасније се може уочити из развоја банкарске делатности. Банке по-= казују смањење пословног обима, о чему смо писали у бр. 23. Од јануара до јула пали су жиро рачуни код новчаничне банке за 753 мил, фр. на 455, што значи за већину банака смањење ликвидитета. Као последицу тога банке су више искористиле менични и ломбардни кредит код новчаничне банке. Пораст штедних уложака код банака је много спорији, Код кантоналних штедионица су у првом полгођу прошле: године порасли за 82 мил. фр. а у овој години само за 19 мил. фр. Види се дакле да стварање новог капитала заостаје према претходној години. Државне потребе су порасле услед субвенционисања извоза и помоћи незапосленима. _ Држава је у првом полгођу о.г. пласирала зајмова за 207 мил. фр. а у истом периоду прошле године само за 49 мил. Смањење штедних уложака има свој узрок вероватно и у овој чињеници. Али много је важније да се сада слободни капитали у Швајцарској, који су раније бивали пласирани у иностранству и чији су приходи били најважнија ставка платног биланса употребљавају за државне зајмове за покриће дефицита. У овој околности лежи други узрок настојању за повећањем извоза, јер извоз капитала неће бити вероватно могућан за дуже време.

"Тежња индустријалаца за смањењем цена и производних трошкова одговара стварним потребама земље. Њихова резолуција је доказ постојања процеса осиромашења привреде.

Вероватно да ни држава неће моћи дуго да се противи захтевима, који претстављају економску нужду.

=== U članku „Jedan elemenat disharmonije na našem efektnom tržištu” naš urednik je ispitao problem dolarskih obligacija na našim i stranim efektnim tržištima. Provedena konverzija austrijskih „Styrin” bonds i dolarskih obligacija bečke opštine povod su da se u vezi s pomenutim člankom opet vraćamo na ovaj problem. Kao što je u članku izloženo veliki broj dolarskih papira vratio se iz mostranstva u matične zemlje. Tako se i u Austriji znalo, da se velike količine tih obligacija nalaze u zemlji. Zvanični krugovi, u prvom redu pretsednik novčanične banke Kinbek, založili su se za konverziju iz razloga jer pretvaranje inostranih dugovanja u unutrašnje znači s fiskalnog stanovišta i sa. stanovišta novčanične banke konsolidovanje istih. Praktično je to izvedeno već time što se većina obligacija, koje glase na stranu valutu, nalaze u zemlji. Pretvaranje dolarske valute u šiling znači, dakle, faktično stanje sankcionisati i otkloniti neizvesnost koja može da nastane zbog eventualnog pada dolara. Ukoliko je to uticalo ma kurseve vidi se

Uspeh konverzije dolarskih papira u Austriji

iz toga, da su pokazali pad od 50—60%. kada je dolar bio de-

presiran sa 30%. I u zadnje vreme se na svima berzama za: paža, pa i na našoj, da kursevi dolarskih papira stoje pod pritiskom, yerovatno zbog nepoverenja prema dolaru. — Po mišljenju g. Kinbeka ovaj psihološki fakat je trebalo iskoristiti za konverziju papira, da bi se smanjile obaveze dužnikove i inostrani zajmovi pretvorili u uinutrašnje.

Rezutati koji su postignuti kod konverzije „Sltyrin” i „Vienna” bonds pokazuje da je stanovište pristalica konverzije bilo tačno, jer je cilj postignut. Oko 80% obligacija je konvertovano sa kursom od 1 dol. za 6 šil. Kod konverzije nije uzet kurs pre depresijacije dolara, koji je bio u proseku meseca januara 1933 1 dol. = 7,1 šil., niti kurs posle depresijacije (u junu 1934 od 4,1 šil.). Kod određivanja dolarskog kursa vodilo se računa o tome, da se ne daje paritet pre depresijacije, jer bi to značilo povoljnije fretiranje amerikanskih poverilaca, nego što ih tretira i njihova vlastita država. Nije se uzeo ni poslednji

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Персонална унија између

· Страна 519

depresirani kurs, zbog toga, jer su imaoci papira i onako pretrpeli gubitke a održavanje kreditne sposobnosti države, pokrajina i opština malaže izvesnu obazrivost. Jednostrano: iskorišćavanje pada dolara sa strane poverilaca moglo 5: штан зато neželjene rezultate.

Austrijska privredna štampa sa zadovoljstvom konstatuje povoljne rezultate konverzije i mišljenja je da nastavljanje i

proširenje može biti samo korisno za državne finansije i kredit.

=o Бугарска влада прави велике Нови унутрашњи зајам напоре око сређивања држав; HHX финансија — са много

у. Бугарској

успеха, као што нам то поин ИНННН О рује последња емисија новог унутрашњег зајма. С обзиром на опште привредно стање у Бугарској, на кризу кредита и тешко стање новчаних завода, летаргију новчаног тржишта као и тржишта капитала и несређених државних финансија, влада се са извесном скепсом одлучила на распис новог унутрашњег зајма, који је постао и сувише потребан за консолидацију једног дела летећих дугова. Међутим овај зајам донео је пуни успех. Крајем прошлог месеца, 24 јула отворен је упис а износ зајма био је предвиђен са 150 милиона лева; кроз не колико дана овај је зајам био преко три пута преуписан, за 475 милиона лева због чега се влада одлучила, да повећа номиналу зајма на 230 милиона. Емисиони курс је 41 рам, камата 6% а амортизација као и исплата купона вршиће се 4 пута годишње, а први пут већ 20 октобра ове године, За обезбеђење амортизационе и купонске службе образован је специјалан фонд код Бугарске Народне банке. Интересантне су одредбе у погледу дотирања тога фонда, пошто је државна благајна обавезана да сваке недеље унапред уплаћује јаз део четвртгодишње амортизационе рате. Зајам односно купони ослобођени су свих државних пореза; даље има овај зајам обезбеђен и ломбард код новчаничне банке, до 80% од номиналне вредности.

Услед озбиљне болести министра др. Шмита остало је Рајхсбанке и немачког ми- министарство привреде без

нистарства привреде активног воћства. У вези с „ен ИМ, Као и због тешких задатака које треба решити, вођење министарства поверено је за следећих 6 месеци претседнику Рајхсбанке др. Шахту. Тако су везане две функције на начин који у Немачкој досад није био уобичајен.

Овим постављењем није се свакако ништа изменило У односу Рајхсбанке према Рајху. Она остаје и даље приватна новчанична банка, формално независна од државе, па неће ни у будуће водити кредитну политику која би се битно "разликовала од досадашње. Напротив, поверавање министарства привреде претседнику Рајхсбанке може се

узети као јемство да се ни влада неће упуштати у инфла-

ционистичка и девалвационистичка експериментисања, јер је г. др. Шахт познати противник таквих мера.

С друге стране не треба очекивати ни промену правца у вођењу немачке привредне политике, јер су се управо са гледишта које је заступао претседник Рајхсбнке могле правдати опрезне и уздржљиве мере за субзијање кризе, које је спроводио оболели министар привреде. Нека знатнија размимоилажења у погледу вођења привредне политике нису међу њима постојала,

Уосталом, сједињавање ових двеју функција не мора да нас чуди. Откада су државе у оквиру привредне политике почеле да спроводе мере за сузбијање кризе и стварање привредног полета, тражене су и од новчаничких

_ банака знатније помоћи. Тако се је, природно, и однос из-