Narodno blagostanje

Страна 573

1. септембар 1934.

80 din., sve dok se nje nije dokopala špekulacija. Ona je 1924 соdine oterala kurs za 20 dana na 186. Onda ie taj kurs izgledao strahovito visok, ali je tada prvi put počeo kapitalista da kupuje. 1025 codine kurs od 180 izgledao je vrlo nizak. On se ne bi nikad više ni pojavio, da nije bilo katastrofalne godine 1932, koja je najgora godina u ekonomskoj istoriji Jugoslavije.

Po sebi se razume da je stabilnost kurseva na berzi ideal-

no stanje sa gledišta kapitalista. Ali sa gledišta državnog kre-

dita to nije idealno stanje. Idealno je stalno sistematsko poboljšanje kurseva, jer |e to otvaranje novih mogućnosti zajmljenja za najraznovrsnije ciljeve. Berza ne zna za stabilnost. Čim se kursevi stabiliziraju, berza se dezinteresuje. Zbog toga naprimer u Francuskoj vlade, koje mogu apsolutno da gospodare Ки sevima državnih hartija preko svoje velike banke Caisse de Depots et de Consignations, najveće banke ma celom svetu, koja raspolaže kapitalom od 80 milijardi franaka, nikad nisu pokušale da stabiliziraju kurs. 1932 godine Francuska je konvertovala razne zajmove u iznosu od 80 milijardi franaka u nov zajam 4.5%. Konverzija je bila ali pari. Posle febraurskih događaja ove godine taj isti papir pao je na 77, tako da je Francuz gubio punu trećinu svoga kapitala. Toga nije bilo u Francuskoj ni za vreme francusko-pruskog rata. Po dolasku Dumergove vlade papir je počeo da skače i dostigao kurs od 92.50. Danas on iznosi samo 86. usled dobro poznatih političkih događaja. Francuska se vlada ni najmanje ne nervira na ove fluktuacije. Međutim nema berzijanaca u Francuskoj, koji ne smatra, da će taj papir doći ponovo al pari i omogućiti novu konverziju najmanje na 3.5% kao što je Engleska takođe 1932 godine konvertovala na 3%. a i Italija. Engleski 3% konzoli stoje al pari pa se svaki kapifalista Francuske pita, zašto ne bude 4.5% francuski papir takođe al pati.

Ima liudi koji tvrde da je skok papira rezultat državne intervencije. Država je intervenisala poslednji put, koliko je nama poznato, pred kraj 1933 godine. A niko u ovoj zemlji ne zna da li će država intervenisati i ove godine. I što je najglavnije, država nema više ni potrebe da interveniše. Ne samo zbog toga, što će, po našem skromnom mišljenju, kursevi otići sami dalje, no što je to država 1933 godine smatrala za poželino, već i zbog toga, što državu neće ništa ženirafi, ako kursevi budu fluktuirali između 300 i 400. Ne treba zaboraviti da ćemo imati ove godine da izvezemo samo kukuruza za 1 milijardu dinara i da su prema fome izgledi za dinar vrlo povoljni. Mi smo danas vrlo aktivni u kliringu sa Austrijom i Nemačkom, našim velikim kupcima. Da nije Tih aktivnosti u kliringu, naš bi izvoz još mnogo jače išao, kao što je slučaj sa Čehoslovačkom, gde smo još pasivni. A nije davno bilo vreme, kad smo prema svim fim zemljama bili pasivni u kliringu, što znači da smo više uvozili nego što smo izVozili. Rekosmo, da je špekulacija stvorila efektno tržište i raširila državne hartije od vrednosti. To je istorijska istina. ZDOg foga špekulaciju ne treba dirati ni onda, kad je a la bes, pošto se po reakciji sama vraća a la hos; a najmanje onda, kad je a la hos. Nikakva šteta nije ako nekoliko špekulanata porazbijaj glave terajući suviše naglo kurseve gore. Jer pri ovoj poslednjoj hosi kupovali su paralelno i seriozni kapitalisti i špekulanti. Ali iz iskustva iz lanjske i preklanjske čodine znamo, da su mnogi špekulanti, koji su počeli da kupuju papire tuđim novcem posfignutu zaradu plasirali takođe u državne hartije. Špekulacija stva-

_ та kurseve, po kojima kupuju seriozni kapitalisti. Tako je uvek.

Po sebi se razume, da će biti serioznih kapitalista koji će kupiti ·

po malo skupliem kursu i po najskupljem kursu. Kod serioznog kapitaliste samo je renta u pitanju. Njega ne interesira mnogo kurs. Kapitalista mora primiti i onaj kurs koji se vaspostavi na berzi, jer van berze nema prilike za plasman. Njemu je milo, ako mu papiri nose 20%, ali prima i 6%, ako se drukče me može da plasira kapital sigurno.

НАРОДНО ВЛАГООТАЊЕ

Da bi špekulacija vršila tu svoju pionitsku ulogu u kotist državnog kredita, potrebno je da ima punu slobodu. Nikako se

_ ne sme berzi oduzeti ni tiništitt nada na dalje skakanje kurseva,

pa makoliko oni bili visoki. Jer špekulacija na svoj rizik i o svomi trošku tera kurseve gore i naravno plaća ceh, ako je prešišala normalni kurs. Špekulanti a la bes, kojih ima svaki dan na berzi kao i špekulanti a la hos, (berza nije ništa drugo nego зуакоdnevno hrvanje između špekulanata a la hos i a la bes) brinu se za to da se kursevi vrate na normalni nivo. Ali kad su i suviše povoljne prilike na tržištu, onda mogu besiste teške pare da pogube. Ako su besiste smatrale da se kurs neće da podigne, a on se međutim podiže ili, drugim rečima, ako su hosiste nadjačale besiste, onda su besiste pogubili velike pare. U istoriji državnih kredita smatra se to za pravednu kaznu za nisko taksiranje državnog kredita. Ako bi se berzi oduzela nada na dalje skakanje kurseva, onda bi se iz posla izvukli svi kupci koji račanaja sa daljim skokovima, jer robu mogu kupiti i docnije po istom kursu. Kad god se oduzme berzi nada na дај! skok nastaje likvidacija na celoj limiji u mesto stabilizacije izaziva se pad kurseva. Jer kad hosiste počnu da prodaju, neće · tek besiste postati kupci — oni će čekati da kursevi padnu. Oboriti kurs znači služiti besistima.

Nikad: nije bilo velikih krahova u državnim hartijama, osim ako nije bilo velikih pofresa, kao što je rat, inflacija itd. U normalnim prilikama ni najsilnija špekulacija ne može da otera kurs državnih hartija daleko iznad normalnog nivoa. Skakanije kurseva u poslednje vreme nije samo znak da kapitalisti nalaze da papiri stoje i suviše visoko, već je znak da papiri ne stoje suviše visoko i da ima mesta za dalji skok kurseva. Postoji plafon i za špekulaciju. Dali će ona brže ili sporije doći do plafona, to je njezina stvar. U koliko brže ide u toliko će stići do normalnog nivoa, ali preko nivoa ne može зе она. |

Kod nas danas igraju presudnu ulogu sledeće okolnosti: vrlo uredna služba državnog zajma, ogromno snaženje dinara, vflo niska kamatna stopa kod banaka i delimično nepoverenie prema njima i najzad sve veći rizik u raznim granama privređivanja. Vrsta 24 УШ 27 УШ 29 УШ 30 УШ 7% Invensticioni zajam 6% Begluci, prompt 62— 63.125 63.25 62.50 6d% Begluci, termin 63—– 64— — 4% Аотагс 39.50 = === 8% Bler 7% Bler —— — 58— 7% Зећотап _— — — Ratna šteta, prompt 34550. 35350 358— 351Ratna šteta, termin —— |_-- 36 — 356'Narodna banka 4.080 — — 4140Аотатпа banka 217. 21675 217.25, 21615

Obrti u: efektima iznosili su ove nedelje u hilj. din.:

7% Investicioni zajam | 4% Agrarci 47

6% Begluci — prompt 538 6% Begluci — termin 329 83% Bler 7 % Bler 25 7% Seligman _ 21}: % Hatna šteta — prompt 1.344 21|- % Ratna šteta — termin 1.413

Akcije Narodne banke 61 Akcije Agrarne banke 216

3.973 Kao što vidimo skok je stao, i kursevi oscilira|u oko 350 za Ratnu štetu a 62.75 za Begluke. Berza se smiruje, jedan deo