Narodno blagostanje
22. UN 1934.
B. 'Manenopih
новине све више cry n no? њега (сталежа, који 1
ција којом ради решењ: Професионал: оне намештеника и слободних п постале актив лије у M сталежа. e:
Из целокулне: досадање акције која: циља на изо-
бражавање ових редова у политички покрет, једино |
је конкретна збрка појмова. итежњи. Гоје условљено с једне стране социјалном структуром ових друштвених редова,га с друге непостојањем - средњег сталежа као јединствене целине у Ir и субјективном смислу. 2
Средњи сталеж је чисто апстрактна | конструкција; као објективна чињеница у капиталистичком поретку нити је икада постојао нити сада постоји. Са појавом капитализма отпочео је и процес имовин-
ске диференцијације. До овога, у време феудализма, друштво се делило на сталеже, који су били затворени. Сталешке привилегије биле су наследне. На једној страни стојала су властела и црква, власници земље, права и работника, на другој занатлије и трговци, организовани у еснафима, а на трећој неслободни сељаци везани за земљу. Услов за појаву капитализма била је слобода личности и својине и њихове употребе. Од тога момента друштвени развитак ишао је у правцу концентрације богатства на једној и пролетаризације на другој страни. У колико је капиталистички развитак дубље ишао у толико су ове две класе бивале изразитије и вршило се упрошћавање класних односа. Између ова два друштвена пола налазе се сви слојеви, који по свом имовном стању не припадају класи „капиталиста, · OON He А "се права ициј
јева | |. ia, занатлија | трговац а ИТД.), уги између груна: разл И: слојевима (н. пр. бор! младих лекара, | сеоских. И занатлија,
а И O занатлија и т. д.). Непостојање средњег сталежа као објективне
OL
чињенице доказује се
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
O O ИН ВН u
JI HT E О СРЕЛЕ Ст |J
њег сталежа.
средњи __ ( редњ
Страна 611
роблема у вези са стварањем појма средСве постојеће дефиниције знатно се азликују међу собом и, на тај начин, одраз су нејености масе коју желе једним појмом да обе-
гућности да се нађу јединствене екозимају се у помоћ идеолошки елеобласти осећања, васпитања и култутога момента средњи сталеж престаје да
гоуд економска категорија, као што: је случај са ка-
питалистичком и радничком класом, и постаје апстрактна конструкција.
Један од најпознатијих немачких теоретичара о средњем сталежу Вернике дефинише га као групу којој припадају лица изнад просечног образовања, која у своме позиву не врше само физички, већ више или мање духовни рад, имају средњи доходак и капитал. Средњи сталеж обухвата грађанство подразу"мевајући под овим и чиновнике, намештенике и припаднике_ слободних професија насупрот богатим "друштвеним слојевим. великим дохотком и капи"талом на једној и безсвојинској радничкој класи, која чки посад, на другој страни. Други ичког значаја средњег сталежа, који је конзервативан па га дефинишу као основицу на "којој почива снага државе. Неки опет узимају за базу став средњег сталежа дефинишући га као носиоца свега напретка у друштву. Теодор Фрич. убраја у средњи сталеж све кругове између плутократије и демократије, који су по дрКу и друштво најкориснији. „Могли бисмб тако“ у бесконачност ређати дефи"виције и O припадника средњега ста| лђемо ни на шта одређеније. "Отуда Георг отхајн вели: „Када би још живео бла"жени еснаф он би сигурно поставио ново правило: "Све што се. не може дефинисати то припада средњем. стал жу. Међутим једно је сигурно: нико не | ж, где почиње и где свршаада, а ко не припада средњем (остаку економских карактеристика, јер средњи сталеж не постоји као на група са јединственим имовинњегови теоретичари били су принуомоћ ванекономске одлике. То је тадлога ове произвољно замишљене е не лежи на узајамној повезаности сно да ова не ПОТОМ. као | 1
|
0 мали индустријалци, уопште ситни привредници, а други на-
ти тиме, што ни један од њего мештенини, чиновнини-и-нприпадници- слободних про-