Narodno blagostanje

С 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

_ Страна 651 -

пне зе. ВИСИНИ : 50% Buhe претворени“ у А оче заложнице (55 година) са каматом 4.5%. Дугови пољопривредника са-поседом до 50 ха. претвориће се аутоматски у 14 roдишње дугорочне обвезнице са каматом 3%. Поседници од 50 до 100 ха. чије задужење не прелази 75% вредност имања морају се пријавити за конверзију при чему се њихови дугови претварају у 15 годишње заложнице са 3% камате. Поседници од 100 до 500 ха. (у источном делу до 1000 ха.), чији посед није задужен више од Ка BDOARO 18 плоду такође тражити конверзију.

НОВЧАРСТВО | ИЕ

бен Čehoslovačka vlada je objavila uredbu kojom naređuje da se. prijave. i _ропиде. поусатспој banci strana novčana sredstva, potraživanja. u inostranstvu i strane hartije od vrednosti. Uzroci ·uredbe-na prvi pogled nisu jasni, trgovinski bilans dosad bio stalno aktivan. Ali ova aktiva u prvom. redu prema Nemačkoj i Jugoslaviji ne znači odgovarajuće poboljšanje platnog b:lansa, jer su potraživanja u ovim zemljama zamrznuta. Zatim se može u idućoj godini očeki· vati pasivnost platnog bilansa zbog nepovoljne žetve i veće рогтеђе za sirovinama. Uredba je dakle preventivna mera za os:guranje potrebnih deviza i zlata. Ona ide tako daleko da predviđa čak i prijavljivanje numizmatičkih zbirki, koje se mcgu osloboditi od prinudne prodaje samo na OSnovu stručniačkog mišljenja.

— Bugarska Narodna Banka pooštrila je propise o do-,

deljivanju deviza. Do sada se fražilo kod dodeljivanja deviza pr:znanica· o plaćenom porezu, a od sada uverenje da ne pOo-

stoji nikakav poreski dug. Kod putovanja u inostranstvo jedna,

osoba: može izneti 300 leva, a preko ovog iznosa · догуоlom Narodne banke, koja se daje samo u izuzetnim slučajevima.

— U Čehoslovačkoj će se osnovati u najskorije vreme zavod za lombardovanje državnih hartija od vrednosti. U OVU, svrhu predviđeno je 400—500 mil. č. k. Granica zajmova biće 65% nominalne vrednosti. Kamata će biti nešto veća od one novčanične banke (5%). Predviđeno je osnivanje jednog fonda od 200 mil. za preuzimanje onih hartija, koje bi zbog egzekucije došle na tržište. Ovim merama se misli rasteretiti (РА kapitala.

— Socičte Gćnerale de Belgique prilagođava se ние: odredbama novog belgijskog zakona o bankama i uzima oblik holdinga, dok se za vršenje depozitnih poslova osniva novo društvo pod imenom „Socićtć Gćnćrale de Credit et de Depots”. Novo će društvo raditi sa glavnicom od 500 miliona franaka. Pola glavnice upotfebiće se za preuzimanje provincijskih banaka koje pripadaju grupi, a ostatak će zadržati Socičtć Genćrale de Belgique. ~ у

— U švajcarskom zakonu o bankama, koji se- priprema, postoji odredba 0 zavođenju kontrole nad kamatom. Prema 10] odredbi trebalo bi svako povećanje kamatne stope Sšaopštiti Na-

rodnoj banci, a ova bi se starala o tom da se ne prekorači iz-

vesna granica, koja odgovara privrednim potrebama zemlje. | ЕУ Вапзка uprava Dravske banovine maksimirala je kaта | Težije za založne zavode, i to 12% godišnje za sttne predтеје, „a 16%. za krupne koji zauzimaju Više mesta. Kamata može biti 10% a režija najviše 6%. Do sada Je. kamata iznosila 1690, a režija, 2%, ukupno 18%. — Министар трговине и индустрије је одобрио 'OCHHње градске | штедионице у Вуковару. _ — Прилив злата у Швајцарску, | који од почетка августа о. г. није престао, створио је могућност за емисије унут јашњих зајмова.

ложница_ са. емисионим журсом. 100%. Какоје, овај зајам био

преуписан, дошле су и друге емисије. Ćredit Foncier Vandois

jer је Čehoslovački

Заложна банка швајцарских хипоте-_ карних завода емитовала. је за 10. милиона франака 406 за-“

из Лозане емитује 25 милиона, град Луцерн 8 милиона, кан- . тон. Аргау 4 милииона. франака. Номинална камата код свих | 3ajMoBa износи. '4%.

| Економска конференција земаља златнога блока решила је "да повери једној комисији, састављеној из прет= | ставника заинтересованих 6 земаља, | трговинске. размене, туризма и "саобраћаја. Ова се комисија састаје 20 "октобра у Брислу. :

— Аустријска Народна банка намерава да од једног | дела. злата. искује нове златнике од 100 ил. са новим дво- _ струким орлом.

— Према вестима из Лондона енглески фонд je (105 | чео куповати доларе, први пут после пролећа 1933. Мотиви | ове мере, још нису јасни. Неки сматрају да је Лондон добио | гаранције из Вашингтона да се неће приступати даљој, девалвацији долара. Вест још није потврђена.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА:

— Nemački nacionalni “dohodak iznosio je u 1933 g. 464 miliardi, te je bio veći za 1,1 miliardu t.j. 2,46 od prošlogodišnjeg, ali je bio manji od onog u 1931 g. za 575 md.i 1929 5. 75,9 md. Najveći porast pokazuje prihod od frgovine i zanata (za 8,32%) zatim od poljoprivrede (za 5,8%), nadnica i plata 5 (та 1%). Prihodi od imetka pali su za 1,4%, a pali su i prihod od rente i penzija (za 6%) kao i oni od hkirjai zakupnine (za 5%). i

— У извештају велико-бечкеречке трговачко-индустријске коморе се констатује да је у току о. г. на њеном подручју наступило побољшање у пољопривреди (пораст цена и продаје), трговини и извесним гранама индустрије _ (текстилној, кожарској), али је погоршање код читавог низа индустријских грана (пољопривредним, дрвној, камена). |

— Потрошња пива у Аустрији 1933/34 пала je Ha 2.50. мил. хл. или за 6% према 1932/33, док је 1929/30 била 5.20Мил. хл.

— Потрошња артикала, који подлежу плаћању трошарине, у Мађарској, у 1933/34 кретала се овако (цифре у. загради односе се на потрошњу у 1932/33): mehep 109.000. MeTu. (786.000), пиво 167.000 хл. (164.000), лаки бензин 53.000 метц. (57.000), тешки бензин 35.000 хл. (31.000), остали бензин 306.000 метц. (307.000), петролеум 388.000. метц. ( 366.000), naka yjba 150.000 emu. (148.000), уља за подмазивање 111.000 метц. (103.000), упаљачи 12.000 ком. (10.000), палидрвца 210.600.000 кутија (233.600.000), хилзе за цигарете 8.730.000 ком. (8.300.000), хартија за цигарете 63.600.000 ком. (60.700.000). Изувев бензина и палидрвца сви остали производи показују пораст потрошње.

САОБРАЋАЈ

— Turska: je. snizila železničku заћи iz tri razloga: da bi. povećala promet Папа ва. zatim olakšala. izvoz i a отоgućila Sniženje cena.

— Na kraju prošle godine bilo je. u našoj ali 305 · autobusnih preduzeća sa oko 950 kola, u koje je шохепо око: 120 mil. din. Celokupna dužina autobuskih linija iznosi 11.630 ки, од čega 2.330 paralelno sa 'Žželeznicama. :

| 'Pretstavnići autobuskih preduzeća iz 2е!5ке Бапоуте: tražili su od banovine smanjenje dažbina, 10405 će biti POO rani da obustave promet. : 8 _— Ми смо у више махова писали о конкуренцији сељачких кола железничком саобраћају. „Обзор“ доноси дау“ последње време трговци превозе робу колима, нарочито у подручју Дунава, одакле је даље транспортују воденим путем, због превисоких тарифа, те је овај начин UO тања јевтинији. би а =-74 ' Француска "фирма PDA одобрила је пољским државним железницама кредит од 35,8 мил, гфр., "који пе“

проучавање узајамне о