Narodno blagostanje

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 735

10, новембар 1934.

16 oktobra 265/4—265|a | 271}—201J, 33——351/, 24 oktobra опај 28. 26 20 25 _ 36 30 oktobra 20. — 30. 295/5—31:/2 . 33—=397 /8 7 novembra 281 -201|D | 2015 3054 33. — 40. = * *

“У:

Na deviznom tržištu u Beogradu obrt |e iznosio ove nedelje 12.5 miliona prema 12.1 miliona u prošloj i 12.9 miliona u pretprošloj nedelji. Najveći obrt imali smo u privatnom kliringu sa Bečom, 4.6 miliona, zatim u kliringu sa Londonom 4.01 milion, Peštom 1.9 miliona a u devizama imali smo obrt od 754 hiljada u devizi Ciriha, 268 hiljada Amsterdam, Pariz 173 hiljade, Njujork 447 hiljada itd. itd.

U privatnim klirinzima imali smo sledeće kurseve:

Na dan — Еопдоп Beč Pešta Solun Madrid 2 пбу. ~ 230— 8.13 9.75 29.— 580.5 230.19 8.13 9.80 29— 580.6: 230.14 8.12 9.75 29.25 580M 232.50 8.12 9.75 29.10 580.8 232 — 8.12 9.75 29— 580—

Kursevi su ostali gotovo nepromenjeni, izuzev klirinškog kursa devize London, koja je međunarodno poskupela zbog čega je i kod nas njem kurs porastao od 230.— na 232.— do 232.50.

Na ciriškoj berzi notirale su devize 8 novembra: dolar 306.75; Paris 20.215; London 15.375; Milano 20.255; Amsterdam 207.62; Bertm 123.50 i Prag 12.82.

Na beogradskom privatnom fržištu zabeleženi su ove nedelje veći obrti kod mepromenjenih kurseva, koji se trguju па bazi švajcarskog franka od 14.95 do 15.07—15.10. Deviza Paris imala je kurs od 303.— до 306.—, Шта 393—397.—, Мјијотк 46—46.50, London 231—232.50, nemačka marka 18.50, čehoslovačka kruna 185.—

Cena zlatnicima nešto je popustila i napolendori se plaćaju po 315 do 320.—

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

Новчано тржиште, Приступило се изради нове Уредбе о заштити новчаних завода, јер данашња престаје важити 4 децембра. Нова ће бити слична старој, са том разликом што се по новој сматра да они улагачи, који се не изјасне по питању претварања улога у акције, пристају на ту меру. Вероватно да се највећи део улагача неће изјашњавати.

Многи заводи ће морати да ревидирају своје предлоге о санацији. Већ и раљи тога што су они своје предлоге учинили на темељу биланса за 1933, међутим већ се приближава онај за 1934.

· Девизно тржиште. Ситуација је и даље нормална. Фунта осцилира према Oi на светском тржишту. Шилинг се држи око 8. 15, односно нешто виже. Има доста приватне робе тако да Народна банка не интервенише. У приватном промету остали су исти курсеви. Промет је У девизама, нарочито приватним клиринзима, нешто јачи него обично.

Ефекти. Развитак курсева није јединствен. Инвестициони зајам и Аграрци бележе исте курсеве као и пре 9 октобра. Народна банка као и акције индустријских подузећа показују чак и пораст курса. Паб је скоро надокнадио губитак.

Знатно су слабије Блерове обвезнице и 6% Беглуци, јер овде нема интервенције па и незнатније понуде терају курс на доле. Код Беглука, код 54 осећа се јача тражња, пак то спречава да курсеви даље попуштају.

Код Ратне штете имамо попуштање курсева за неких 30 динара. Интервенција је сасвим изостала.

Држање јавно-правних новчаних установа унело је забуну. Кад нису мислили јаче интервенисати, онда је била сувишна па чак и штетна и ова интервенција. Можда би се без интервенције понуда и тражња биле нашле на једном повољнијем нивоу него што је сада. Или ће можда до праве интервенције доћи тек пошто курсеви још јаче попусте.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине

На светском тржишту сировина дошло је до мањег скока цена, нарочито код метала, памука, вуне и масти. Због споразума између америчких и афричких произвођача бакра цена овоме скочила је са 29 фунти за тону на 32:/8, али се потом стабилизирала на 30855 фунти. Цена шећера очекује нови удар, јер је Јапан знатно увећао производњу и ускоро ће почети да продире на тржишта далеког истока. Стварање међународног картела каучука, услед чега су цене знатно скочиле, појачало је тежњу многих увозничких земаља да приступе производњи синтетичног каучука. Замена природних вештачким сировинама биће од јачег утиMaja на кретање цена на светском тржишту.

Шиенипа

Светско тржиште пшенице има и даље лабаву тенденцију. Послова већег обима уопште нема, те свака већа понуда утиче на попуштање цена. На ротердамском тржишту термински нотирају: новембар 3.172, јануар 3.35, март 3.471 -, мај 3.57 хол. фор. На чикашкој берзи термини имају обрнуто кретање тј. даљи имају мање цене: децембар 983/8, мај 97, јули 90:ј4 центи за бушел.

И на домаћем тржишту влада лабава тенденција и цене су у попуштању. На главној прузи нуди се по 90 дин., а у Панчеву 115—118 дин.

Кукуруз

И светско тржиште кукуруза развија се у знаку лабаве тенденције. Главни разлог овоме је смањење тражње услед наглих продаја стоке, нарочито у увозничким земљама. Термини у Ротердаму нотирају: новембар 67:., јануар 69:ј4, март 73, мај 635Ј4 хол. форинти за. 2000 кг. Чикашка берза 'бележи следеће цене: 78:ј4, 7994, 7834 центи за бушел.

На домаћем тржишту цене су и даље у паду. Сушени паритет Инђија тражи се по 64, за децембар—јануар по 60 дин.

306,

Тражња зоби је врло велика и цена је достигла 84 дин. на Дунаву.

Последњих дана јавила се и велика тражња јечма, нарочито за Швајцарску. Плаћа се 100 дин. за квинтал.

Пасуљ се такође тражи доста за извоз и плаћа се 122—130 дин. за кв. према квалитету.

јечам, пасуљ

Англо-Чежословатаа и 30 REV rade кредитна. Бака срилијал У БЕОГРАДУ — Мошт. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати. Вршш све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,