Narodno blagostanje

17. новембар 1934. НАРОДНО партија о штедњи почиње реченицом: човек се разликује од осталих животиња тиме што се брине о сутрашњици, па чак и за после своје смрти за своје потомство. То је штедња. Истина од како је избила светска привредна криза има теоретичара економиста, и то врло угледних, присталица теорије супконсумције, који су против штедње. Али то се не сме узети у буквалном смислу. Они су против претеране штедње и то само за време кризе, због тога што штедња чини да се повећава понуда капитала за нова подузећа, а смањује тражња за потрошним добрима. Обично се каже да нма народа штедљивих и расипних. За Северо-Амераканце се каже да нису штедљиви. Али се ништа не сме узети апсолутно. Американац је одиста трошио већи део свог прихода, али не лакомислено. Он је пре свега обезбедио код одговарајућих компанија себи потребно издржавање у случају болести,.у случају старости, изнемоглости и мираз сво10] деци, па је онда оно што претиче Мр оно за потрошњу, па чак и за аутомобиле. Али кад је избила светска привредна депресија онда је цслокупна француска штампа такорећи свакодневно довикивала Американцима: ето куда води ваше презирање вунене чарапе. Нема просперитета без дебеле штедње. Француски просперитет је трајпи„ји од американског само због тога што Француз душмански штеди. Француска снага лежи у штедњи француског народа. Ноторна је ствар да је Француз одиста најштедљивији — према величини свог дохотка. Француска је држава 100 година фаворизирала ту особину свог народа. И сад долази г. Даладје са паролом „доста је штедње".

Не може бити дискусије о томе да ли француски просперитет лежи баш у штедљивости француског народа и у великим капиталима, који се тако формирају. Нешто тачнога свакако има у томе. Ал једно је ван сумње, да француски политичари не би могли да воде политику коју воде већ двадесет и неколико година, да није те француске штедње. Истина да француски народ много тезаурира, али је један велики део новоформираног капитала бачен ипак на тржиште. Француска држава дугује преко триста милијарди франака. Већ неколико година држава један део својих издатака покрива апелом на штедњу. Радикал-социјалисти не би могли бити ни дан на влади да није француске штедње. Људи који не познају довољ-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 741

но економске прилике у Француској и не знају колику улогу игра штедња у Француској, нарочито за политичаре. По француском законодавству све врсте штедионица имају дужност да један део својих капитала депонују код француске државне банке „Са1ззе дез дерогз ег Consignations”. To |e Kao што смо ми писали своједобно у „Народном Благостању“ највећа банка на свету. Она је само ове године купила за две милијарде франака старих државних хартија од вредности ради одржавања курса. Много би више влада пало у Француској, да није та банка спречила већи пад курсева државних хартија од вредности. Кад год је била криза та је банка испомагала. Па и само франдуско банкарство је извршило једну велику преоријентацију према предратној својој политици коју је критиковао Лизис. Оно је наиме потпуно напустило политику увоза страних хартија од вредности (сем неколико од великог светског значаја као Шел, Кригер, златни рудници и т.д.), али није пришло индустрији, као што смо рекли, већ је највећи део свог обртног капитала пласирало у краткорочне државне папире. И остале велике париске банке гуше се у благајничким записима и боновима народне одбране. Шта би било од радикалсоцијалиста да ове политике није било.

Г. Даладје каже да је Француска гурала папирни новац у народ. Ни то није тачно у овој форми. Највећи део новчаница у Француској пуштен је у оптицај у замену за злато, које је стремило и стреми из целога света. Прво су Французи довукли својих двадесет милијарди из иностранства и узели зато новчанице, пошто су добили потпуно умирење у погледу будућности франка. Затим је иностранство појурило и предало своје злато француској банци у замену за новчанице. Што је Фран-

цуска данас, поред Америке, земља, која има нај-

већи златан сток, има се захвалити могућности Француске банке да за злато пусти новчанице у оптицај. Без тога страни капитали не би дошли у Француску. А ти су капитали великим делом пласирани у француске државне хартије од вредности. Из стања Француске банке видимо да је у последње време почео поново одлив злата у иностранство. Рекао би човек да је то дејство говора г. Даладјеа. Али то би било заблуда. То је у вези са кризом владе г. Думерга. Иностранство неће да се уплаши социјализма г. Даладјеа.

ТУ. ЗАКЉУЧАК

Нема ни једне земље у Европи која је толико мало погођена кризом као Француска. И оно мало поремећаја у привредној динамици долази више од начина како управљају Француском њезини политичари. Али кад читате рефергт г. Даладјеа изгледа вам да је Француска опустошена привредном депресијом и да се мора што пре тражити излаз из те ситуације. Дакле нетачна је анализа стања француске нгродне привреде, националноекономска теорија о штедњи и валути. То су главне одлике говора г. Даладјеа одржаног на конгресу највеће политичке странке у Француској. Пошто смо већ учинили ову анализу били бисмо дужни да читаоцима бар покушамо да дамо 06јашњење овакве једне појаве, која делимично личи на приче „из 1001 IO Одговор на то пи-

тање засеца много у једно питање о коме цела Француска већ месецима дискутује и које је било предмет дискусије конгреса у Нанту а под именом „Реформа државе". Ми имамо намеру да опширно пишемо о политичкој кризи у Француској. Чекали смо судбину тог питања, које је ставио на дневни ред г. Думерг. Мислили смо да ће бар нешто од тога бити остварено. За сада изгледа да је оно одложено на дуже време, пошто га г. Фланден скида са дневног реда. Ми пак мислимо да ће'оно ипак доћи ускоро на дневни ред. По нашем скромном мишљењу оно је скинуто са дневног реда, пошто се испречило „Сарско питање“, те не иде да се сва тако замашна питања, од којих једно смета другоме, истовремено расправљају. Г. Думерг није ни загрижен програматски, ни тврдо-