Narodno blagostanje

Страна 778.

— 3a првих десет месеци 0. .г, извезено. је- из _наше, земље 2,82 мил. тона за 3,04 милиарди д. те је порастао за. 15,49% и 12,66% у истом периоду прошле године. Увоз је износио 718 хиљ. тона за 2,906 милиарди, те "је порастао за

8,42% и 25,71%. Трговински биланс“ 15 O активан 3a 79 мил. дин. према 354 мил. - 0

НОВЧАРСТВО

| . __ По старој Уредби 0 новчаним заводима“ _ биле. су изузете све привредне задруге, јер је остављено да. се 84штита задруга регулише засебном уредбом. Нова Уредба о заштити новчаних завода стала:је на гледиште; да у нашој земљи има доста задруга, које се баве_ искључиво банкарским пословањем, а. имају једино задругарску правну форму. Нова Уредба издваја овакве. „задруге из броја зем= љорадничких задруга и протеже. и на њих прописе који важе за новчане заводе. МИ | _ i

— ByraptaH MHHMCTAp финансија. "намерава да предложи влади стварање монопола осигурања — јавља „Eldienst“. . |.

— RKcreditanštalt BOMNM преговоре са _ конзорцијом мађарских банака под вођством Мађарске опште кредитне банке о продаји индустриских акција. Што се тиче акција мађарске фабрике оружја, дошло је до споразума. Kreditanštalt намерава да прода све своје индустриске акције у Мађарској али ће задржати своју филијалу у Пешти. _

— Бечка берза добила је нова правила. Управа. састојаће Бе се од изабраних и делегираних чланова а не као досад само од изабраних. Од 27 чланова управе "биће 17 бираних, дакле, они ће бити у већини.

— Џ мед за мек gubitkom zlata T alijanske OE ova je povisila diskontnu stopu sa 3 na 4%.

— Прилив злата у С. А. Д. достигао је '· последњих 14 дана 90 милиона долара, а долази првенствено из Француске, Белгије, Енглеске и Холандије. Ово злато упућено 1 у Америку за приватни рачун. |

—- Француска влада израдила је пројекат закона O приватним осигуравајућим друштвима према коме ће ова бити дужна да 50% средстава уложе у државне и државом гарантоване папире. Од осталих 50%, који су слободни за улагање у колонијалне и комуналне папире, половина може да буде употребљена за позајмице држави и општинама, а само 5 за берзанске акције.

— Пошто се Ричберг енергично изјаснио противу америчких инфлациониста ови су учинили нов корак тражећи од Конгреса хитну исплату ветеранских Оопова издавањем новчаница у износу од 3 милијарде долара.

| — Удружење банака у Сплиту тражило је да! се донесе савремен закон о банкама, као што су то у последње време урадиле Швајцарска, Белгија и Пода. Ко и закон о самоуправним штедионицама.

= Према подацима федералног резервног пл износи тезаурисан папирни новчац у С. А. Д. око 600 мил. долара, док је максималан износ 920 у MO 1933 подацо са око 1.900 мил. долара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Уредбом о извођењу јавних радова олабрено: је да бановинску трошарину на. вино и ракију могу завести и општине на територији Управе града Београда. а

— Министар финансија издао је објашњење шта се има разумети под унутрашњим дажбинама; Према “овом објашњењу унутрашње дажбине су сви порези којима је роба оптерећена, дакле појам је шири него онај: таксе.

— јавни дугови Француске, без. ратних, износили су 31 августа о. г. 311 милијарди фр. што значи 12,2 милијарди више од стања 30 септембра 1933,- ;

БЛАГОСТАЊЕ Пе | 49

| _— Finska, jedina zemlja koja će | ovoga Кеа (15

decembar) platiti svoju ratu ratnoga duga Američi, takođe je i jedina zemlja, koja je u Americi posle. zabrane: izvoza Кора 615 dobila Zajam' od 10 mil. dolara, lie 5

у = · Odycrapa "бугарског трансфера изазвала је велико незадовољство | у Француској и Енглеској, нарочито због тога што нова бугарска влада није признала споразуме 'за= кључене од старе владе 17 маја о. г. и што је планање ка мате постало немогуће из равлога што је Бугарска са неповерилачким земљама, као што су Немачка, Аустрија, Мађарска и Чехословачка, закључила уговоре о платном промету који су абсорбовали све слободне девизе.

— Министарство финансија издало је решење да произвођачи ликера, рума и коњака од воћних дестилата морају платити трошарину на алкохол употребљен за справљање ових производа:

:— У новом предлогу буџета предвиђен је приход од течевине 320 мил. дин. те је већи од прошлогодишњег за 60%. Ових дана почело је у целој земљи његово разрезивање према новом закону: Привредници из Дравске бановине протествовали су против високог разреза износећи да се повећање. креће од 100—300%. Помоћник Министра финансија г. С. Недељковић води сада с њима преговоре у циљу повољнијег решења. Такође су привредници из Дринске бановине тражили смањење. „јис. розта“ доноси процену: чистог прихода појединих привредника у Сарајеву од стране пореске управе. Код гостиона се креће од 5 до 60 хиљ. дин. трговина алкохолних пића на велико од 24 до [40 хиљ. (просечно 49 хиљ. дин.), ресторација од 12 до 120 хиљ. (56 хиљ.), трговина мануфактурне робе на велико од 17 до 250 хиљ. (81 хиљ.), помодно-мануфактурних трговина од 10 до 250 хиљ. апотека од 40 до 120) хиљ., дрогерија од 25 до 88 хиљ., и На и папирница од 10 до 193 хиљ. дин. 6

— Енглески државни дугови износе укупно 7.822 мил. енглеских фунти (1.800 милијарди динара), од чега долази знатан део на спољне дугове, наиме 1.038 мил. ф. ст, односно 13.27%, од чега је 1.032 мил. политички дуг према ипо вранству, првенствено Америци, из Светског рата.

— Од 1 сктобра 1933 до 30 септембра 1934 године одобрио је швајцарски парламенат укупно 719 мил. шв. франака кредита и то: 430 мил. за извршење редовног буџета, 20 мил. као допунске кредите, 11 мил. као преносе, 100 мил. за санацију Швајцарске пучке банке, 82 мил. за нова наоружања, 33 мил. за пољопривреду, 20 мил. за материјалне резерве, 10 мил, за извозне кредите и 1.5 мил, за туризам. Буџет за 1933 годину био је за редовне потребе са 482 милиона стварних издатака највећи од како постоји швајцарска држава. Субвенције које су у 1920 год. износиле. 37 милиона односно 13% буџета порасле. су до 1933 године на 215 милиона шв. фр. односно 45%. САОБРАЋАЈ ;

- "ФА и 25 о. м. свечано су отворене' нове. железничке пруге Краков—Михов. и Варшава— Радом. Нове пруге омогућавају много бржи А | DU А и Варшаве -него досад.

5: — Холандска влада 0 је да Оле а Це 'Хо:ланд-Америка линије са разлогом да старе лађе овог друштва ни онако не могу да издрже. конкуренцију са модерним енглеским, француским и немачким лађама. |

— Posle sniženja. železničke tarile početkom о. 2. па ргеVOZ suhog grožđa u. "Turskoj promet se povećao га, „prvih 9 meseci za 4,2 ћуј. па 8,6 hilj. t. Smžene кате па 5ићо povrće, SveŽC пђе, tepihe, duvan, maslinovo ulje takođe je povoljno delo "мајо па promet. U septembru O. O snižene su ponova. železničke јаше, | = 0 DI OB,

Na

1 |