Narodno blagostanje
712. јануар 1935,
· — Потраживања наших извозника за Немачку износила су 4 0. м. 216 мил. дин. те су се према претходно! недељи мало смањила.
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— „Обзор“ од 5 јануара о. г. јавља, да је управа „Шинада“ забранила свима чиновницима-приправницима да се жене. И ако „Обзор“ напомиње, да је ова одлука донета због немања станова за ожењене чиновнике, ми ипак у истинитост ове вести не можемо веровати. Ништа не кажу како стоји са конкубинатом!
— Prema podacima beogradske radničke komore ma njenom području u toku 1932—1934 {ražena je njena intervencija kod sume od 14 mil. din. neisplaćenih nadnica.
— U Sarajevi je pojavom jake hladnoće, za 2 dana 400 novih nezaposlenih tražilo pomoć od Berze rada — prema „ји. ро5н“. >
— Prema podacima Okružnog ureda u Ljubljani krajem decembra 1934 g. iznosila je prosečna osigurana nadnica u Ljubliani 25,57 din. (kad se uzmu u obzir šegrti 23,40 din.). a kod preduzeća koja rade u okolni Ljubljane 2501 ап. (22717 фи.). Код роједнић privrednih grama iznosila je Код:
- u Ljubljani u okolini Ljub.
Javnog saobraćaja 41,34 17,04 Privama saobr. preduzeća 21,30 24,25 Ind. kamena i zemlje 32,73 22,74 Metalurgije | 28,80 16,80 Električnih centrala 31,11 34,64 Tekstil, industrije 21,59 21,54 Ind. papira 25,46 36,40 Ind. kože i gume 29,64 26,99 Prerade kože 22,81 18,63 Šumske industrije 26,68 22,91 Stolarstva 28,67 22,41 Ind. hrane i pića 29,22 29,39 Ugostiteliskih 23,43 17,14 Kontekcije 24,94 29.77. Gradnji puteva 24,46 27,23 Visokih gradnji 30,36 28,26 Grafičke industrije 40,16 29,62 Higijene 23,82 21,65 Opštinskih poslova 27,09 29,18 Novč, zavoda i kanc. 35,05 28,00 Kućne posluge 11,74 9,93
Osim razlike u nadnicama kod istih grana, gde su kod većine niže i wokolini, karakteristične su i vrlo niske nadnice za kućnu poslugu, koje se kreću prosečno oko 10 dinara.
— У октобру 1934 г, умрла су 184 осигурана радника и намештеника код Сузора, и то 33% од туберкулозе; више од половине отпада на неквалификоване раднике.
— Prema podacima Središnjeg Ureda za os:guranje radnika u 1933 bilo je 13.305 nesrećnih slučajeva u industrijskim i zanatskim preduzećima.
U toka prošle godine prijavio se skopskoj berzi rada 22.840 nezaposlenih, više za 32,48% nego u prošloj godini, od kojih su našli posla samo 15,6%. Broj nezaposlenih u Магдатskoj banovini je, prema jednoj vesti „Jug. Loyda”, za 6070%. veći nego š!o pokazuje broj prijavljenih berzi. Na istom mestu se kaže da su nadnice prema 1933 g. pale za 20—22%, a prema 1932, za 28—29%, što je, svakako, preterano, jer je pad manji.
· НОВЧАРСТВО |
__ стање Поштанске штедионице крајем децембра 1934 године показује према крају новембра знатно побољшање,- а у погледу улога на штедњу рекордне цифре. У децембру је било новоотворених штедних књижица 2.525, тако да износи њихов укупан број 312.8 хиљада. Улози су
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 43
порасли у децембру за 26.5 милиона (у новембру само за 430. хиљада) на 718:5 милиона. Претпостављамо, да је У томе притицању садржана и капиталисана камата, за друго полгође од око 12 милиона динара, тако да износи чисти
"прираст око 14.5 милиона динара. Просечан износ једног " улога порастао је од 2.229.86 динара у новембру на 2.296.58 _ динара у децембру.. Улози по чековним рачунима такође
су порасли, за 6.57 милиона на 1139.88 милиона, а према октобру 1934 године већи су за 104 милиона. Број чековних рачуна износи 24.471. Укупан чековни промет износио је у децембру 5.725.4 милиона динара, од чега 49.62% без готовине.
—- Штедња у Турској лепо напредује; према изјави министра привреде г. Селал Бајара повећана је од 3 милиона турских фунти у 1923 на 73 милиона крајем 1933 го= дине. Заједно са улозима по текућим рачунима достиже 191 милион.
— С обзиром на постојећу банкарску кризу код нас доносе загребачке „Новости“ интересантну вест о раду Беловарске градске штедионице — наше најмлађе комуналне кредитне установе, која је основана тек пре кратко време и која ради свега два месеца: од новембра до почетка ове године уложило је код ње 92 улагача уштеђевине у износу од 782 хиљаде, а улози по текућим рачунима су порасли на 875 хиљада односно 1.66 милиона динара укупно. И у погледу активних послова је штедионица била веома активна за прва два месеца: одобрила је 61 зајам у укупном износу од 913 хиљада динара.
— Исправка. У насловној страни прошлога броја у извесном броју примерака поткрале су се грешке техничке природе. i
— Аустријска Народна банка одлучила је, да постигнуту добит пренесе у резерву, која ће служити за отписе настале због учешћа код Аустријске индустрије а, д. основане приликом санације банака.
—_ Забрана извоза злата из Канаде продужена је до краја ове године.
— Čehoslovačka Narodna banka naredila je, na Osnovu uredbe o popisu stranih hartija od vrednosti i plemeniuh metala od septembra 1934 g., da imaoci švajacarskih, francuskih, belgijskih, holandskih i engleskih hartija od. vrednosti, ove Dprodaju u roku od GO dana. Dosadašnje naredbe odnosle su se samo na pojedine vrste hartija od vrednosti, a ova se naredba odnosi ma sve. Protivrednost deviza koje trebaju da uđu posle prodaje ceni se na 1 milijardu С. k.
— U Švedskoj je bilo u decembru 1934 g. stranih hartija od vrednosti za 1411,7 mil. kr. od čega više od 60% ne nose ništa zbog feškoća zemalja dužnika. Na prvom mestu dužničkih zemalja stoji Nemačka sa 630,7 mil. kr., Rumunija 163,8, Poljska 130,2 m., Danska 130,1 mil. Norveška 84,3 mil. i Finska 61,1 mil. kr.
__ Забрана оснивања новчаних завода у Чехословачкој продужена је до краја 1936 и проширена, те је сада немогуће и претварање задружних и других установа у предузећа, која би се бавила банкарским пословима.
— У прошлој години у Енглеској је извршена емисија капитала за 150.19 мил. фест. према 132.87 y 1933 и 113.04 у 1932. Од укупне емитоване суме 106.74 мил. отпада на Енглеску, 39.26 на енглеске доминионе, а само 3.06 на земље ван британског царства.
— Nemačke štedionice su odobrile za prvih 9 meseci 1934 kredile za stvaranje rada u sumi od 564 mil. m.
— Broj obućara u Dravskoj banovini iznosio je krajem prošle godine 3.310 prema 3.300 krajem 1933 g.