Narodno blagostanje

Страна 152. НАРОДНО

Кукуруз од свих аграрних производа стоји на првом месту у румунском извозу. Румунија је после Аргентине највећи извозник кукуруза у свету. Ми стојимо на трећем месту. Ниједан производ, изузимајући живину, није у току депресије показао такав пораст извоза, као кукуруз (са 374 хиљ. тона у 1929 г., 1.180 хиљ. тона у 1930 г. и 1.027 хиљ. у 1931 г. на 1.739 хиљ. т. у 1932 год. и 1.072 хиљ. 1. у 1933 г., а пораст је био и у прошлој години и поред лошије жетве). То је случај и код нас.

Пораст показују још: пасуљ, уљано семе, жива и заклана живина. Извоз пасуља је порастао са 40 до 53 хиљ. тона. у 1928—30 г. на 116 до 130 хиљ. т. у 1931—33 год. и последњих година је мало попуштање. Извоз уљаног семена се удвостручио (са 53 хиљ. т. у 1929 г. на 99 хиљ. 1 у 1982 г., али је у 1933 г. попустио на 80 хиљ. т.). Уљано семе има много већи значај него код нашег извоза, где претставља безначајну ставку. Наш извоз пасуља је напротив нешто опао, иако се релативно добро држао.

: Извоз заклане живине се утростручио од 1929 до 1933 г. (са 8304 хиљ. ком, на 2.511 хиљ. ком.) и у сталном је порасту, ја заклане живине се утростручио до 1932 год. (са 18 хиљ. т. на 56 хиљ.), али је у 1933 г. нешто попустио (на 43,2 хиљ. т.). Наш извоз живине има већи значај и показао је много повољнији развој. За нас је главно тржиште за живу живину Италија, док се Румунија у малој мери појављује, а код извоза заклане живине срећемо се на аустријском и другим тржиштима.

Остали производи показују опадање које код неких

производа узима катастрофалне размере.

Извоз пшенице показује леко већа него наш. 1931 год. је једна од најповољнијих код свих биљних производа у погледу количине извоза, па и код пшенице. Брашно се, као и код нас скоро изгубило из извоза. јечам, па и раж и овас су од већег значаја за извоз него код нас. У 1933 г. наш извоз ових трију производа представљао је свега десетину вредности извоза из 1929. год. Румунски извоз ових производа претрпео је катастрофалан пад, али је он много мањи него код нас. Извоз јечма је по количини опао д 1930 г. до 1933 г. за 57%, овса за 75%, док се ражи сасвим изгубио. Извов уљаних · колача се смањио за трећину.

Карактеристично је за румунски извоз, да су сточарски производи далеко јаче погођени од ратарских, што није случај код нас, него су се напротив држали нешто боље.

Извоз јаја скоро за пола мањи је него наш. До 1932 год. добро се држао, али се у 1933 г. преполовио, што није случај са нашим, и ако је и он јако погођен. Код јаја се ми срећемо као конкуренти на више тржишта.

Такође и свеже месо има знатно већи значај на наш извоз него за румунски. Наш се извоз држао релативно врло. добро. Насупрот томе румунски је доживео катастрофалан пад, (са 86 хиљ. тона у 1930 г. на 4,8 хиљ. у 1933 г.) те се скоро изгубио. из извоза. |

Скоро исту судбину је доживео и извоз говеда. Румунија извози три до четири пута мањи број комада говеда него ми. Њен извоз је до 1930 г., кад достиже максимум од 104 хиљ. комада, растао. У 1931 г. пада на 72 хиљ. (за 31,2%), а 1982 на 14 хиљ. (за 86,5%%), a Ha том нивоу се задржава и у 1933 г. За исто време пад нашег и мађарског извоза је далеко мањи. (Ово се скоро може равнати са губитком извоза. Извоз иде у Аустрију и Италију. Удео на аустријском ржишту, које је главно, после 1929 г. стално опада, а расте удео Мађарске и наше земље. На талијанском. тржишту Румунија, се појавила са извозом говеда, али последњих година он опада, док мађарски расте.

Последњих година румунски извоз свиња је скоро за

БЛАГОСТАЊЕ

врло велика колебања, да- ·

Бр. 10

пола мањи од нашег и показује знатније варијације. Румунија, као и ми извози дебеле свиње, чији је извоз са 405 хиљ, комала у 1927 г. пао на 117 хиљ. у 1929 г., идуће године расте на 203 хиљ. и 1931 г. на 229 хиљ., али се у. 1933 г. стропоштава на 105 хиљ. Главно тржиште је Аустрија, а затим Чехословачка, где се такође слабије држи него наш и мађарски извоз.

Код румунског извоза можемо констатовати следеће чињенице: - i

Велико опадање удела аграрних производа у извозу у току привредне депресије и то у јачој мери него што је случај и са пољским, нарочито су погођени животињски производи.

Преоријентација извоза са живе стоке и њених продуката (свиња, говеда, меса) на интензивније ратарске производе (пасуљ, уљано семење).

Слаба конкурентска способност румунских производа сточарства према нашим и мађарским, нарочито последњих неколико година. Мађарска је преузимала њен удео. Поред трговинско-политичких разлога томе су у знатној мери допринеле и неповољне саобраћајне прилике Румуније у погледу аустријског и талијанског тржишта.

EU am Argentina. pravi sve veće teškoće produženju Londonskog sporazuma о рзецст не ama Тре Бареа

Novembra meseca prošle godine u Budimpešti |e održana konferencija „pretstavnika zemalja potpisnica Londonskog sporazuma o pšenici. Zadatak ove konferencije bio je da reši sporna pitanja između prekomorskih proizvođačkih zemalia i donese odiuku o produŽenju sporazuma još za dve godine tj. do 10 avgusta 1937. Međutim, na ovome sastanku nije mogao da bude postignut sporazum ni po jednom istaknutom pitanju. Stoga |e odlučeno, da jedan specijalni odbor prouči sva sporna pitanja i nađe bazu za sporazum među prekomorskim proizvođačkim zemljama čiji su prefslavnici trebali da se sastanu na konferenciji u Londonu 31 marta. Sada је međutim, stalni savet konferencije saopštio da do sastanka prekomorskih država neće doći, jer se do sada nije mogao postići nikakav sporazum. Time sudbina Londonskog sporazuma o pšenici postaje neizvesna; izgledi da će biti produžen još za dve godine postaju sve nepovoliniji. i

Glavni uzrok ovom leži u meizvršavanju obaveza preduzetih sporazumom od strane Argentine. U članku „Svetski žitni kartel” (br. 36 od 1933) naš urednik je istakao, da najveći nedostatak sporazuma leži u samoj prirodi obaveza, koje su labave i meodređene. U stvari to misu bile nikakve obaveze, već obećanja da će se preduzeti izvesne mere. SpOrazum je, kao što je poznato, imao dve osnovne ideje. Prva je bila da ograniči proizvodniu reduciraniem zasejane pOvIšine uglavnom ш iprekomorskim zemljama za 15% i druga, da smanji ponudu na svetskom tržištu i ovu, u koliko je više moguće, prilagodi tražnji kako bi se održala cena od 12; zlatnih francuskih franaka za kvintal (63.8 zlatnih dolarskih centi za bušel). Za smanjenje izvoza određeni su bili procenti prema prosečnom izvozu u 1931—23. Prva obaveza odnosno redukcije zasejane površine nije bila izvršena. U 1033—34 Argentina je smanjila zasejanu površinu za 5%., Kanada za 10%, Sjedinjene Američke Države 12%, a Australija. za 15%. Ali i ako ie površina bila smanjena to. se nije osetilo na proizvodnji, jer su proizvođači u Ovim zemljama, blagodareći premijama i dekretiranim cenama, napustili naigora zemljišta, a na ostaloj površini upotrebom уеštačkih đubriva povećavali prinos. To je bio naročito. slučaj u Argentini i ova se još u prvoj godini funkcionisanja” ugovora nije htela da zadovolji dodeljenom izvoznom. kvotom. pa iu je prekoračila bez obzira na ugovor. U prošloj godini