Narodno blagostanje

Страна 172

курс на 385— и по томе курсу продали прилично робе.

Затим су га отерали на ниже и дотерали до 376.— и, онда

се већи део оних, који су продали по 385 — врло окретно покрио, тако да сад не би било никакве сметње да курс опет пође горе. Нарочито је интересантно подвући да је за време обарања курса од 385—— врло вешто оперисано од стране берзијанаца као што је то увек у целом свету при берзанским маневрима. Пуштене су разне верзије, које су требале да поплаше плашљиве и да их натерају на продају хартија. Нарочито је велику улогу при томе играо грађански рат у Грчкој. Берзијанци су врло окретно пунили атмосферу београдске. берзе вестима о крвавим догађајима у Грчкој (при чему се нису могли да уздрже да не направе и по који виц на рачун мало проливене крви у Грчкој) и то је био одличан елемент за обарање курсева. Стерали су курс као што рекосмо све до 376—" и сходно томе и код осталих папира. Беглуци су били нуђени- већ по 56.—. Чак и Народна банка, која је једног момента ишла по 6570.—, отишла је испод! 6500.—.

Већ у четвртак 7 т. м. ситуација се из основа окренула: учесталим куповањем од стране оних, који су робу продали, заустављена је беса и курсеви су пошли на више. Али су истовремено и заустављени јер се нису покрили сви, који су били продали робу.

За сада се смањују систематски стокови хартија од вредности у рукама наших берзијанаца. Такорећи свакодневно, известан износ одлази у чврсте руке,које га никад неће испустити. За последња два месеца повучено је са берзе државних папира по нашем рачуну за скоро десет милисна ефективних динара. Све се више сужава роба у рукама шпекуланата.

Много се говори о томе да ће врло велики износи папира бити потребни због претстојећих јавних радова. Као што се зна предузимачи јавних радова морају дати кауцију приликом закључења уговора са државом или јавноправним телима. Кад год је било већих јавних радова, увек је било тражње за државним хартијама. Као што је познато из програма владиног, овог се пута ради о врло обимним јавним радовима: Али поред ових које је најавила краљевска влада има: и других. Тако на пример министар грађевина има да употреби овога лета 100 милиона динара за јавне радове на основу фонда за јавне радове које ће авансирати Државна хипотекарна банка. Изгледа да се жури са јавним радовима. Утолико ће бити хитнија потреба за папирима. Ако дотле не наступе никакве неприлике, ако се нарочито понуда не повећа с какве нарочите стране, онда су изгледи за државне хартије овога пута веома повољни.

На појединим састанцима имали смо следеће курсеве:

1 IJ. | 4 JU: 511 6 Иг 7 MJ 17%. MpBecrHuHoHH aajaM 76.50 76.25 71— = 6% Беглуци, промпт 67— — 66—— 65.875: 65.50 6% Беглуци, термин — — — — od 4% Аграрци 49.— 40.50 — — = 7% Блер 67.25 — — 66.50 8% Блер. — — — — 7% Селигман — — — — Рат; штета, промпт 385.25. 382.50 381.— 377.— 375Рат. штета, термин — — — — 376.25 Народна банка —- 5:450.— 5.500 — 5.579— ArpapHa: 6aHka 260.— 258— 251— — „~ 258.50)

Интересантно је, да је у четвртак 7 о. м. рађено свега'у три папира: у Беглуцима — без термина, у Ратној штети и у акцијама Аграрне банке, које су такође нешто чвршће. .

Обрт у ефектима био је мањи него у претходној и износи 8:15 милиона према 13.5 милиона: у прошлој недељи. Од тога; долави више од: половине, наиме 4:2: милиона

НАРОДНО _

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 11

на Ратну штету, као што то видимо из доње таблице, Ванредно велики је био обрт у 7% Инвестиционом зајму, за 1.1 милион динара, док су послови у Беглучким терминима били незнатни.

у хиљ. динара

7% Инвестициони зајам 1.106 6% Беглуци, промпт 1.143 6% Беглуци, термин 90 4% Аграрци : 144 7% Блер, промпт 88 7% Блер, термин _ 8% Блер 7% Селигман Ратна. штета, промпт 2.207 Ратна штета, термин 2.007 Народна банка. 563 Аграрна банка 207

8.155

Наши. доларски папири имали су ове недеље следеће обрачунске курсеве; за један долар плаћало се:

1. марта 43.3440 динара 4. – 43.2372 3 5. 5 43.0840 5 6. | 43.1569 ” 7. »; 43.0855 >

На париској берзи дошло је ове недеље до реакције код курсева наших папира, чији су курсеви рапидно почели да попуштају. 4% зајам из 1895 године пао је од 200— на 186— а паралелно с тиме попустили су и сви остали курсеви наших предратних папира за 20 до 30 поена. Најјачи пад имамо код 7% Стабилизационог зајма који је за по-

следњих пет дана попустио од 305.50 на 266.—, за 39.50 поена. 27 M. 28.100. 661 211 4 IM.

4% 1895 г. 200 [94 _ 193 188050! 15650 5% 1902 г. 230. 224 — = = 41J-% 1906 r. 217—— 214— — — 41J--% 1909 r. 208.— 201— \ 191— Y 186— 186.5% 1913 r. 200 215 205— 198.— 19041/o % 1910 r. 204. 20. 10%. 192 — 184. 4:7% ŠĐ1911 r. 208—- 202—- 197— 197 —>— 1881% 1931 г. 305.50. 301— 288— 275— 2665% Фундинг 1933 18— 16— 115— П1— ШП

Релативно најбоље се одржао 5% фундинг из 1933 године, који је попустио за свега 7 поена, од 118— на

111.—, свакако због тога што ове обвезнице нису учествовале у наглом скоку наших папира од почетка ове године.

На њујоршкој берзи наши су доларски папири такође лабави и нотирају: 7% Блер 32— до 36.—, 8% Блер 338

до 363), а 7% Селигман 38.— тражња.

та дап 7% В!ег 8% Bler 7% Seligman 30 јапцага 23.50 24— 35.50 28 februara 23.50 26.50 32.—>38.50 28 marta 23.50—24.— 25———26—— 37——38.50 29 aprila 23:15—4— | 25.—>26.— „40.—>40.50 29 maja 23.50 24 2450—26—- 4115 31 jula 29058 246... 24-—2550 23. 35.29: ауоц5ђа 235———24.- 2425—25—– 31:/8—3525 septembra 255—26.50: 26. tražnja 381/o tražnja :30 oktobra 29. — 205/s-—31li}» 33. 39/s 27. novembra 27'ј8—288], 28:/;—31— 32/-—40.22 decembra 315/g=—331|»- 325/8 tražnja 36. 3929 januara 31——32 "s: 34——35— 271/s —35.13 februara 38———40:|5. 39——–41—– 35.—-tražnja 26 februara: 3/--—-38=— 37. 38!/s 41.—tražnja 6: marta: 32-— —-36-— 33:)8-—365/4. 380— ,,