Narodno blagostanje

Страна 180 НАРОДНО

dugo vremena izgubila svaku volju za rat. Pretsednik turske republike, po završetku grčko-turskog rata, nije hteo da se vrati u velelepnu prestonicu Turske, Carigrad, samo zboz toga što je ovaj od vajkada bio cili raznih imperijalističkih država, već se povukao u pustinju i podigao novu prestonicu na pesku, daleko od vođe jedino u želji da bude daleko od svih država, kojima bi mogla da padne na pamet misao da ratuju protiv Turske.

Pre nekoliko meseci počeli su Arnauti u Severnom Epiru da maltretiraju tamošnje grčke manjine. Zatvorene su grčke škole. Grčka je pri tome ostala mirna i zadovoljila se time, da pretstavnici država Balkanskog Pakta učine pretstavku u Ženevi. To ie bilo i dovolino, škole su ponovo otvorene.

Il. Bugarska

Turska nije ugrožena ni sa koje strane. Ona |e u najboliim odnosima sa svojim severnim moćnim susedom, Sovjetskom Rusijom. Sa Persijom i Avganistanom ima ugovore O prijatelistvu i garantiji granica međusobno i protiv trećih država. Grčki odnosi s Italijom od italijanske okupacije Krfa nisu više 5гdačni. Događaji na Dodekaneskim ostrvima pre dva 'meseca izazvali su veliko ogorčenje u Atini i došlo ie do demonstracije, koja je načinila veliko nezadovolistvo u Rimu. Ali ne može biti ni govora o tone, da bi se Italija mešala u građanski rat Grčke.

Ostaje samo Bugarska kao eventualni protivnik Grčke i Turske. Mi smatramo da |e potpuno isključeno, da od Bugarske dođe ma kakva ofanziva. Istina izgleda, da su Grčka i Turska prilično nervozne zbog toga što je Bugarska odbila da pristupi Balkanskom Paktu, čija je glavna odredba garantiranje međusobnih granica. Istina Bugarska je dala iziavu da njoj ni na pamet ne pada, da putem vojničkih sretstava traži ispravku granica. Naprotiv ona misli isključivo na čl. 19 statuta Društva naroda, koji omogućuje miroliubivu revizi|u granica. Bugarska, u ostalom, ne može ni da misli drukčije. Od februara 1934 godine bugarska diplomatska situacija se iz osnova izmenila. Mislimo na Balkanski Pakt. Glavna. odredba Ovog ugovora, kao što rekosmo, sadrži garanciju neprikosnovenosti granica balkanskih država, koie su ga potpisale. Sa gledišta bugarskog Balkanski Pakt pretstavlja jedan defanzivni savez od četiri države, prema kojima Bugarska ima revandikacija. Te četiri države poklapaju tačno bugarske granice. Istina, Balkanski Pakt predviđa miroljubiva sredstva u slučaju da granica jedne bude ugrožena; ali |e van svake sumnje da u rezervi postoji konvencija o upotrebi vojne sile za slučaj nužde. Bugarska je potpuno blokirana. Ona ne sme da pomišija ni na: kakve ratne komplikacije. Ona ne može napraviti nikakav savez, koji bi pobolišao njen diplomatsko-voinički položal. Prema tome je potpuno isključeno da Bugarska učini ma štogod, što bi moglo biti kazus federis za potpisnice Balkanskog Pakta.

IV Unutrašnjo-političke prilike u Grčkoj

U nekim francuskim listovima raspravlja se na dugačko i na široko o tome, da je Balkanski Pakt zbog događaja u Grčkoi ugrožen. U drugim francuskim listovima se tvrdi da bi Balkanski Pakt došao u pitanje kad bi pobedio Venizelos. Mi to gledište nikako ne ušvajamo. Istina je da |e Venizelos Oponirao Balkanskom Paktu, ali je to bilo isključivo iz

БЛАГОСТАЊЕ 5p..12 · partijsko-političkih razloga. Balkanski Pakt je sa

gledišta grčkih interesa najidealnije osiguranje mira na grčkim granicama.

Mi smatramo da je jedan veliki deo evropske štampe pogrešio što se zalagao za jednu ili drugu stranu u grčkom građanskom ratu. Prijatelji Grka mogu duboko da žale događaje u Grčkoj, ali mnogo greše kad se stavliaju na jednu ili na drugu stranu. Zna se da je Grčki narod podeljen u dve grupe, među kojima vlada toliko velika netrpeljivost, da dolazi do krvavih sukoba. To nije od juče. Ima više od deset godina, kako je iz istih motiva pogubljeno pet generala. Daleko smo mi od toga da brojimo pristalice jedne i druge strane. Ko zna prilike u Grčkoj, znaće, da ie celokupan doseljenički element za Venizelosa. Isto tako i ostrva. Prema tome i bez Venizelosa, još uvek ostaje jedan oštar sukob između dveju grupa, koji ma koliko da se ne želi, može u budućnosti ponovo da izbije. Baš zbog toga je Grčka upućena na Balkanski Pakt.

V Naš položai

i. Balkanski Pakt nije pacifistička kreacija, on bi to bio onda kad bi i Bugarska bila u niemu. Ali to ne znači da је Bugarska ratoborna. Bugarska је učinila mnogo više za mir na Balkanu, no što bi bio njen pristup Balkanskom Paktu: ona |e uništila makedonsku organizaciju. Posle takvog jednog koraka ne mogu se Bugarskoj pripisivati nikakvi ratoborni ciljevi. Ni mi Jugosloveni nemamo razloga da se uzbuđujemo zbog opisanih događaja. Ma koliko da žalimo te događaje, ne možemo pasti u zabludu fantazijom nadahnutih zapadno- -evropskih novinara, o какуој opasnosti po mir na Balkanu. Naša je dužnost da činimo. sve da se sačuva Balkanski Pakt; jer je on poslednja etapa na neobično uspešnom putu Jugoslavije od kritičnog međunarodnoZz položaja pre pet Zodina ka položaju potpune sigurnosti.

| Nema države u Evropi koja је postigla toliki diplomatski uspeh, kao što je slučai s Jugoslavijom. U godini 1930 pisala je cela evropska štampa o teškom položaju Jugoslavije, o njezinom izolovaniu, upravo o blokadi Jugoslavije” od strane takozvanog ijugoistočnog bloka. U našoj arhivi nalazi se čitava hrpa članaka iz toga vremena, u kojima se tvrdi da su pomoću dvostranih ugovora svrstane u jednu grupu: Turska, Bugarska, Grčka, Albaniia i Mađarska, koja је neprijateljski raspoložena prema Jugoslaviji. Mi Smo svi osećali veliku nelagodnost i ako nismo tačno · znali, da li postoje ti ugovori i u koliko su upereni protiv nas. Bez svake je sumnje da ni Turska ni Grč- · ka nisu imale nikakvoz razloga da se brinu za naše interese.

| Pošle zakliučenja Balkanskog Pakta mi Smo došli u zavidan položaj. Grčka i Turska su danas naše prijateljice, naše saveznice. Dok je 1930 godine naša država mogla da računa na mogućnost napada sa tri Strane, danas je sukob mogućan samo ha jednom uskom frontu. Balkanski Pakt nam |e pružio punu sigurnost sa jugo-istoka, a jačanje Male Antante punu sigurnost sa severa, tako da se može računati sa eventualnim teškoćama samo na jednoj strani, a država kojia nije u staniu da primi borbu na jednom uskom frontu, ne može dugo да орзгапе Као затоstalna zemlja.