Narodno blagostanje
naših dolarskih papira. Notirali su:
ma dan | 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 30 januara 23.50 DA 35.50
28 februara 23.50 26.50 32.—-38.50 28 marta 23.50—24. — | 25 26... 37——–—38.50 29 aprila | 29. 1524 25———26— ' 40——40.50 29 таја. | 23.50-24 24:50 26. 4175
31 jula 23325 24 24 2550. 23. 05... 29 avgusta 23-———24.—- . 24.25—25—— 31:/8—3525-верјетрта- ~ 25——-26.50 26. tražnja 381/o tražnja 30 oktobra 30.— 295/s—3lile 33. 397/8 27 поуетфта 21'8—280, 28:2—31—_ 3242—40.22 decembra 315/8—331 |; 32E/s tražnja 39.29 januara - 31: 32'/8 34. 35— 271 35.—0 26: februara -- 37.--—38.— 381|s . 41.—-tražnja :28 marta 283] — 308, 30%/5—331/, 34—451/. :9 aprila 29-—31 301/5—331|a 30—34 ·
17 aprila 32 ——931/a.- 321/-—34.— 3342—37'/5% 23 априла 32 1|, —321|» = 321/2— 33———3527 aprila 33——35.—
. Na međunarodnom deviznom tržištu je situacija
ove nedelje bila mirna, samo ie dolar malo bio labaviji. | Na .ciriškoj berzi devize su notirale:
· 31-1 28-1 28-II 24-IV 2-V Amsterdam 209.10 208.75 209.85 208.80 208.90 London 15.16 14.92. 14.865 | 14.97 · 14.93 Milano 26.38 2617 25.575 25.45 25.47 Berlin 124.05 123.90 124.05 .124.35 ,124.35 Niujork . 3113/s 307.— 309.25 300.25 · 308.50 Pariz 20.38 20.38 20.38 · 20.38 20.38 Prag => 12.07 12.91 212.91 :12.915. 12.00 Beograd 7.02 — 702 (102 702. 702
Na beogradskoj deviznoj berzi obrt je iznosio ove ne:delie 9.12. miliona. (svega tri sastanka) prema 10.76 miliona u prošloj i 13.6 i 13.5 u ranijim nedeljama. U privatnom klitingu sa Bečom obrt. je iznosio 3.98 miliona. Kurs šilinga |e u skoku. U grčkim bonovima, koji su takođe malo poskupili, trgovano je za 233 hiljada; u kliringu sa Londonom je obrt bio
Crpama 302 — НАРОДНО БЛАНОВЉАЕ -______ Бро 23 IV 2417 251 26 IV 271 2917 2.7 miliona, Peštom 703 hiljada; u devizi Berlin trgovano je 4% 1895 о. 178.50 --_ 190 7 ' 176. | | 74 180 hihada, Njujork 420 hiljada, Ст 200 hiljada, Brisel 50. Ооо ет (ла по о о 2 | 41/2% 1906 g. 168.50. 1668 160. 156 1578 161 · Kursevi u privatnim klirinzima bili su sledeći: 41/-% 1909 2.159— 158— 160— 158.—K 160— 155.— na dan London Beč Реза Madrid _ Solun 5% 1913 e. 177.5— 1775. 171. 173 175: | 177. 30 aprila 230.50 8.7622 —— —— 31 40. 41/.% 1910 г. 169— 169— 168— 166— 163— 169— 1 таја 230.50 8.7848 — — 31:50: 41/-% 1911 о. 163—— 165— 157—– 160— 161— 167— 2 таја 231.60 8.7929 = = ЗЕТ" 7% 1931 5. 252 250 246" 24150. 22750 245. — U klirinzima Pešta i Madrid nije bilo kursa, dok su 5% | | | kod svih ostalih kursevi bili čvršći, zbog veće. tražnje. Naro1933 < 2100 10. 10. 104— |O. 1055 Со зи 5Шпо i ongleska funta Кгајет педеје imali ČVrsfe a njujorškoj berzi imamo izvesnu “stabilizaciju kod kurseve. U devizi Madrid ima ponude po 575.— ali bez posla.
Na privatnom deviznom tržištu situacija je ostala nepromenjena. ·Priliv deviza je normalan i odgovara tražnji. Zbog toga su kursevi deviza ostali kao i prošle nedelje 1 10: švajcarski franak trguje se po 15.40 do 15.50, dolar po 47:10 do 48.—, engleska funta po 232.— nemačka marka 19— до 19.25, francuski franak po 314.—x— do 316, lira po 392. do. 304 itd. itd.
РОБНО ТРЖИШТЕ
Сировине
_ На-међународном тржишту сировина влада. доста. По вољна тенденција. Већина производа и даље показује мањи пораст цена. Прилично су се поправиле цене памука што је последица веће тражње. Бакар је нешто мало попустио, јер је у међународном картелу дошло до неспоразума у погледу извршења рестрикције производње. Стање на тржишту каучука још увек је тешко и нема изгледа да ће «се ускоро побољшати. Смањење извозних квота за друго "тромесечје није довело до учвршћења цена. Произвођачи на новим плантажама стално захтевају да се укине ограничење производње, јер су у стању да и по нижим ценама раде са приличним рентабилитетом. Њихова је жеља да производњу још више повећају. Старије плантаже једва излазе на крај и при данашњим ценама, те због тога траже још већу рестрикцију извозних квота. За будући развој прилика. на тржишту шећера биће од великог значаја одлука Кубе о укидању одредбе о ограничењу. производње и иступању из Чедборнова споразума. До овога је дошло услед тога што је Куба успела знатно да повећа извоз меласе у С. А. Д. на коју не плаћа никакве царине. Иста тенденција се примећује и код Јаве, која настоји да компензационим уговорима, повећа што више извоз шећера. ___
а
Пшеница
После двонедељне хосе на светском тржишту пшенице наступила је мала реакција и цене су опет попустиле. Аустрија је закључила у Аргентини нову партију од 1000 вагона 'на коју намерава да снизи царину са 10 на: '9 зл. кр. по квинталу. Услед овога скоро сасвим је престао увоз: мађарске пшенице што за Мађарску претставља велики удар, јер је аустријско било једино тржиште на које је могла извозити.. У Италији је забележен нов скок цена пошто се сматра да ће овогодишња жетва услед суше“ у главним произвођачким центрима знатно подбацити. И. из Јужне Африке јављају о великим - штетама, 0 је. суша нанела усевима. 6 | У
у овавивинимининаим нанннимивнмлнчмимвнизњаимннаммннмацеосвнмнњљанвњвињиммн аза мивавиннинивавнананинивиннвимненанвинининаннавнавнавнанани
| ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ. ЗАВОД А. Д, ЈЕ ПРЕЂЕ ::
R. G.DUN &COQO. :
· Ke мижеђлова 50. 5
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ
те ra ara a
uxNuNMm=mRHNSIMNW BMR NM s MuWWWW M+ пе киши вијии ние ни аи еони а аи Ета ппичипнипинивнвовзливалиноовомоомниннвваичи виши“