Narodno blagostanje

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_

_ 4. мај 1935. | Страна 295 тем ограничења засејане површине 'и редукције бројног "стања стоке, углавном свиња. Од рата до 1929 учешће. по-, љопривреде у националном дохотку пало је са 18 ва 8% Од 1929 до марта 1933 год. цене аграрних производа пале су за 63%, док су оне производа, које фармер купује, или“ остале непромењене или незнатно пале. Тако су цене пог љопривредних алата и машина, у истом периоду, пале за. 6%, а. аутомобила за 16%. Маказе цена на штету пољо привредних производа све до 1933 год. стално су се отвара ле и уочи оснивања Пољопривредне организације за плани“ рање, однос индекса цена аграрних и индустријских производа био је 55 према 100. У једној студији наводи се да. од 100 незапослених радника у вароши код 60 узрок лежи“ у паду цена земљорадничких производа. | 4

Vlada. je htela da pokrije državne potrebe putem Zajтоа: Кој: bi se uzeli na novčanom tržištu, Međutim, da bi banke mogle da prime nove blagajničke zapise, morala ie Francuska banka obećati, da će iste primiti u reeskont, što do tada nije radila. S druge strane trebalo je da Francuska banka kupuje i rente, odnosno da vodi politiku otvorenog tržišta. Na taj način deflacija ie morala da bude zamenjena ekspanzilom. kredita.

Mi smo u gore pomenutom članku tvrdili, da se ne može očekivati da će politika otvorenog tržišta imati u Francuskoj isti uspeh, kao što je postignut u Engleskoj. U Francuskoj postoji vrlo važan elemenat nepoverenja, koji je prouzrokovan stalnim budžetskim deficitima. S obzirom na to štediše idu nerado na tržište kapitala, a o njihovom držanju zavisiće i porast renta i obaranje kamatne stope.

Naše predviđanje se ostvarilo, kao što se vidi iz pisanja francuske štampe. Plan g. Flandena nije uspeo. Kursevi rente rasli su neko vreme, ali se je taj porast zaustavio; primećuje se čak i pad. Publika se nije odazvala, kako je vlada očekivala, i to baš zbog toga što se ova nije rešila da ukloni deficit, koji će i ove godine izneti 15 do 18 milijardi franaka. Publika vodi računa o tome da se od 1932, od kada se javljaju deficiti, vlada stalno obraća tržištu za nove Zajmove. Stanje se je zbog spolino-političkih događaja, prirodno, pogoršalo. Na nedavnom kongresu Republikanske federacije govorio je o ovome problemu i g. Fransoa de Vendel, senator i član upravnog odbora Francuske banke.

G. Vendel smatra da povećanie poreza, iz ekonomskih

Нова аграрна политика имала је за задатак да овај однос поправи, са крајњим циљем затварања маказа. Ha-" мера је била да се постигне паритет цена из 1929 године: Производња је нешто редуцирана пошто је засејана повр= шина ограничена за 40 мил. акра, али не у сразмери ограничења засејане површине, јер су фармери, већом употребом вештачких ђубрива и задржавањем плоднијег и бољег“ земљишта, успели да повећају приносе. У првој години де=латности пољопривредне организације за планирање цена“ аграрних производа повећане су за око 20%, а у другој за“ око 25%. Дакле, цене су се повећале таман толико, коликб износи проценат девалвације долара. Али, пошто су у истом“ периоду цене индустријских производа забележиле мање повећање, то се поправио однос размене и маказе су, сеrazloga, nile moguće. Prema tome, ostaju samo dva rešenja: O И ИЦ Но На ИН пе ПА O MDyrG NGE НА 35 inflacija. i devalvacija ili smanjenje rashoda. On ne ulazi u i TOO] ари ова. КИ 3 АЕ ПОН MODAJU BO 0

пуњују радом и на другој страни, није се много поправио.“

detalje, ali napominje da se na rashodima ministarstava ne Целокупно стање пољопривреде на почетку ове године JO-= mogu postići veće uštede od 3 milijarde franaka, tako da bi se | | АЕ

– и . a 1 - о казивало је знаке извесног побољшања према стању од: morali smanjiti i rashodi na činovničke plate i penzije, a na- - | NI PO ONU O - марта 1933 год. С друге пак стране све је већа почела да n žavne zajmove. 5 ЈИ ] ; | бива опасност, да се ово стање не само неће моћи одржаKao što se vidi, i u Francuskoj se nameće potreba de-

ти, него да ће наступити и погоршање пошто ће нова: flacije budžetskih rashoda. Ali se postavlja pitanje o moguć- аграрна политика морати да капитулира пред интересима“ nosti njenog izvođenia. Pre svega, delimična konverzija držaV- | америчке индустрије. nog duga u iznosu od 8,5 milijarda franaka izvršena je u 1932. Ona je najviše zbog toga uspela (isplaćena su samo 2% u gotovu), što su imaoci obligacija poverovali obećanju da će i svi drugi građani doprineti svoj deo u cilju uravnofeženja budžeta. Međutim, i pored žrtve koju su učinili imaoci obligacija, budžet nije uravnotežen, a finansijske prilike nisu konsolidovane, jer je porastao i državni leteći dug. S obzirom na to bi bilo vrlo riskantno u sadašnjim prilikama ponuditi konverziju kao prvu meru. Prethodno se moraju izvršiti druge uštede. Primera radi napominjemo, da prema najnovijem otkriću u Francuskoj ima 26 škola samo sa jednim učenikom, a :stotine ih ima: sa po 2 ili 3 deteta. Preteranosti i neopravdanog rasipanja ima sigurno i kod raznih drugih rashoda. Хђос (оса se danas na konverziju može misliti samo kao na završnu meru za ozdravljenje budžeta,

Од почетка рада Пољопривредне организације за. планирање, њена тежња за повећањем цена наилазила је -: велики отпор индустријских кругова. · јер повећање цена. аграрних производа за индустрију значи истовремено. лог. већање цена сировина и животних трошкова, односно надница, једног од важних фактора у трошковима производње... И то баш у моменту када индустрија настоји да ове смат. њи што више. У периоду март 1933 — март 1935 год. месечни трошкови животних намирница једне типичне рад-. ничке породице повећали су се са 1644 на преко 20 долара» Ако би се и даље наставило са политиком подизања цена. аграрних производа у том би случају бви морали још више: да порасту. Индустрија, пак, уколико је морала да повећа, наднице, тежила је да интензивирањем рада и рационали-: зацијом производње повећа што више. продуктивитет радника, односно да за износ повећања надница добије већу | количину производње како би трошкови остали. исти. IHo-.. следица“ тога било је даље повећавање незапослености, а: то је опет спречавало повећање потрошње аграрних производа, које би могло да утиче на одржавање постигнутог, нивоа цена; Постоји још један разлог због кога се потро=:

= „Америчка индустрија противу Рузвелтове аграрне политике

Пре извесног времена неколико претставника левичара у америчкој Пољопривредној организацији за планирање поднело је 'оставке, са мотива-

цијом да ова установа није постигла основни циљ ради кога је била основана. Сем тога, они наводе да се то ни у будуће неће моћи постићи, пошто ће индустрија, као моћнији фактор, успети да онемогући акцију у овоме правцу. Пољопривредна организација 3за планирање основана је са циљем да повећа учешће фармера у националном дохотку. То: се имало постићи повећањем цена земљорадничких производа, а ово опет омогућити смањењем производње пу-

шња животних намирница у периоду најактивније конјук-; турне политике релативно најмање повећала. На име, за ограничену површину пољопривредници су добијали обеш-. тећење, које се плаћало из прихода од нарочите троша-. рине, коју је плаћао. први купац фармерових производа; Ови су пак не само цео износ трошарине, него још нешто више пребацили на потрошача. Тиме је знатно порастао. проценат дистрибуционих трошкова у ценама на велико с