Narodno blagostanje

| 16. aj 1935.

trgovano je za 3.77 miliona, u devizi Pariz za 400 hiliada, Cirih 560 hiliada, Milano 123 hiljada, Amsterdam 356 hiliada it.d. Kursevi u privatnim klirinzima bili su sledeći:

London Beč Pešta Madrid Solun

10. таја | 29805 GR - | >

13. таја 28325 8.893 = — 31.710

14. таја 234.65, 8.05 — — —

15 лтаја 234.62 9.00 — — 31.93

16. таја 234.80. 9.0677 — — 32.-- ponuda

_ Klirinški kurs engleske funte porastao je iz dva razloga: prvi zbog toga što je iunta međunarodno nešto čvršća, a drugo što je kod nas ove nedelje tražnia bila vrlo velika, zbog čega je kurs porastao sa 233.25. na 234.80. Istu tendenciju imamo kod kursa austrijskog šilinga, koji ie poskupio od 8.88 na 9.0677, pošto Narodna banka reflektira na 10% ponuđenih količina po kursu od 8.— U klirinškim kursevima Pešte i Madrida nije bilo zaključaka a fražnia varira između 5.90 i 6.17.

Na privatnom deviznom tržištu kod nas situacija ie ostala nepromenjena, jedino se oseća malo povećanja tražnje ali ima dovolino robe. Devize se trguju na bazi kursa švajcarskog franka od 15.55 dinara. Deviza Pariz je prema tome 315—317; London 234—235; Milano 305.—; dolar 48.— itd.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

Девизно тржиште. — Потражња за девизама је доста знатна. То је редовито у периоду пораста курсева страних девиза јер се привредници, бојећи се још већих курсева, журе да удовоље својим обавезама на страни. Аустријски шталинг већ је прешао курс од 9 динара. Тај курс нашој привреди свакако више конвенира него курс од 8 динара

којег смо на вештачки начин тако дуго држали. Извозници

сада више долазе на рачун него раније. А увов аустријских продуката наићи ће на извесне потешкоће, јер ће многи артикли бити код нас јефтинији. Фунта у слободном промету достигла је течај од 235 динара. Разлика између курса у слободном промету и "службеног курса плус 28.5% прим данас већ нешто прелази 20 динара док је почетком године износила само 7—8 динара.

Ефекти. — Уведено је котирање 7% стабилизационог зајма. Постигнути су ванредно повољни курсеви. Око 75%. Овде заправо нема више валутног ризика, јер ове облигације гласе и у динаре у фиксној релацији 1 франак 2.22 динара. Према томе то је већ динарски папир. А ту нема разлога да он буде јевтинији од 7% инвестиционога.

Према томе сва је вероватноћа да ће курсеви ових двају.

папира бити скоро изједначени. Промет је минималан. Публика се не одлучује на веће куповине. А и шпекулација се повукла. Стабилизациони зајам новац 75 а роба 77.50. Шећерана новац 140 а роба 165. Трбовље роба 125 динара.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине На светском тржишту сировина опет је наступила чвршћа тенденција, која је овога пута обухватила све производе. Пораст цена појединих производа у току прошле недеље био је 1—3%. Највећи пораст забележиле су 'тек-

___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 335

стилне сировине, највише чешљана вуна. Поправљење цене памука приписује се акцији 'Американаца за стварање међународног споразума о контроли производње и извоза. Поводом тога амерички амбасадор у Лондону обратио се енглеској влади, која треба да да пристанак за овај споразум и да обезбеди његово остварење. Ако би се С. А. Д. успеле да споразумеју са Енглеском, која је заинтересована у, култири памука Индије и Африке, сматра се да би међународни споразум био врло лако остварљив. Американци немају више рачуна да под оваквим условима наставе и даље политику опраничења производње и подизања цена, која је довела до све јачег губљења позиција на светском тржишту. За то време, друге земље су, користећи се вишим ценама, разним државним мерама успеле да знатно развију властиту производњу памука. За С. А. Д. постоје два излаза: или ће престати са политиком ограничења производње и ба цити опромне количине памука на светско тржиште по ниској цени и тиме натерати нове произвођаче да се повуку или омогућити побољшање својих позиција на тржишту памука у оквиру једног међународног споразума. Што се споразума тиче постоје два гледишта: по једноме њиме треба ограничити производњу уз врло строге контролне мере, а по другоме овај циљ треба постићи посредним путем тј. одређивањем извозних квота. С. А Д. се налазе данас у алтернативном положају и било за које решење да се одлуче оно ће бити од далекосежног утицаја по будући развој светског тржишта памука.

Метали сви (без разлике бележе скок цена, јер је последњих недеља тражња знатно порасла услед све веће упослености ратне индустрије. Највећи пораст показала је цена бакра.

Пшеница

Светско тржиште пшенице и даље је у знаку лабаве тенденције. Цена у Ротердаму нотира 3.65 хол. форинте за квинтал, а у Чикагу је опет пала на 911), центу за бушел.

Код нас је, обратно ситуацији на светском тржишту, частупила чврста тенденција, јер су млинови, који су се све до сада уздржавали од куповине очекујући већу понуду И падање цена, појавили као купци. Призад купује само вагонску робу у околини Кикинде и плаћа 130 д., али произвођачи мало нуде. Уопште у целој земљи понуде произвођача су минималне, те по свему изгледа да се гро залиха налази у чврстим рукама. Цене нотирају: на Сави 124, на доњем Дунаву 116, на Бегеју и у околини Панчева 130 динара квинтал.

Кукуруз

На светском тржишту кукуруза и у прошлој недељи није било никаквих промена. Повишење лиценцних такса у Бечу утицало је на пад цене. Беч данас не плаћа више од 9 шил. франко што одговара 79.20 дин. Ако од овога одбијемо подвозне трошкове од 14 дин. онда наша роба паритет Беч не вреди више од 65 дин. У Ротердаму цена је непромењена, 2.65 хол. фор. за кв., а у Чикагу је пала са 895 на 85%/, центи за бушел. |

На домаћем тржишту послови су минимални. Скоро једини је купац Призад, који купује на Дунаву и Тиси по 70.50 дин. Кукуруз на Сави вреди номинално 71 дин. ваговнска роба паритет Инђија 69.70 дин.

кививвинминнннинивининишнџоим пиши " нинпипинившинниннививаненнннивинннинимимамннниннимнннанниввнининмнв а нишимшоининаниннпшниним WuHHBHHHHNHH BH ~

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ

"Е. С. рЈМ « СО.

|

кнез Михајлова 50.

инипинининипиннининининицинипциннини ппинизининннициннниниинишинивиинницннипннинницинивикаи

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

БЊериславићева 7.