Narodno blagostanje

118. мај 1938. НАРОДНО

udaljila se je, osim toga, od klasičnih principa, po kojima se imaocima starih obligacija ostavlja da biraju između novih komada i traženja isplate alpari. Nova kamatna stopa iznosi 46%, a imaocima će se odobriti naknade u kapitalu od 5 do 12:/2% prema tipu zajma koji se ima konvertovati. Stvarno ukamaćenie izneće prema tome 4,2 do 4.8%. Prihod od novih obveznica oslobođen je od poreza za IO godina, a njima će se moći plaćati po nominalnoj vrednosti i porez na nasledstvo:

Imaoci koji odbijaju konverziju ne mogu tražiti isplatu, već moraju svoje hartije dati na žigosanje. Stari papiri biće iskliučeni iz berzanske trgovine a isključeno је i njihovo lombardovanic. Pod ovakvim okolnostima teško je govoriti o slobodrioj| konverziji, |er se imaocima he ostavlia uobičajeno pPravo opcije, a s druge strane, u koliko se konverzija odnosi па zajmove koji se nisu mogli konvertovati, njome se povređuje i jedna klauzula prvobitnog ugovora.

__-_У Од времена девалвације белОдлучни напад међународне ГИЈСКОГ Франка повећала се шпекулације на швајцарски шпекулација противу валута

франак осталих земаља златнога блока и све су доведене у доста необичан положај. Због одлива злата емисионих банака каса курсеви нису пали испод златне тачке, док су термински курсеви, код којих је било могуће калкулисати депресијацију, покавали велике губитке, који су дошли до изражаја у депору. Поседници златних валута, који су куповали фунте на термине, били су приправни да плате више од каса курсева пошто су рачунали да ће до реализације наступити депресијација. Француски франак је показао најмање колебање. Холандски гулден, на који су били уперени први шпекулативни напади, изгледа да је коначно пребродио кризу, јер се сматра да у Холандији нема више иностраних потраживања. Најтежа ситуација настала је за швајцарски франак код кога се према енглеској Пн показивао депор од 28% годишње.

Очекивање депресијације швајцарског франка није било оправдано, јер је његова техничка ситуација била добра. После смањења пасивног саљда трговинског биланса равнотежа платног биланса била је обезбеђена без одлива злата. Резерве злата у земљи сасвим су довољне и за претстојеће бегство капитала. Из резерава злата емисионе банке, које су средином 1932 г. износиле 2.64 милијарде фр. до краја фебруара ове године отишло је 800 мил. Добар део од овога прешао је у приватне швајцарске руке. Повећани одлив од средине априла ове године однео је још 430 мил. чему треба додати још око 150 мил. што је отишло и из приватних руку. Инострани капитали, који се још и сада налазе У Швајцарској и чије би се бекство могло очекивати, цене се на 500 мил. фр. Стање злата емисионе банке износи међутим 134 милијарде фр. То значи да по одбитку 600 мил. фр. потребних за покриће новчаница остаје довољно велика резерва од 700 мил. за процес репатриције капитала. ·За овај рачун предуслов је, да се удовоље само оправдана потраживања злата иностраних поверилаца.

Опасност, међутим постоји са стране шпекулације, која формално има право на потраживања у злату све дотле док се Швајцарска чврсто држи чистог златног важења. Емисиона банка се нада да ће ову опасност пребродити и без потребе одступања од ортодоксне валутне политике. Она се зато ограничила на повећање есконтне стопе са 2 на 21J-% и на упозорење банака, да не раде девизне терминске и кредитне послове са кантрахентима из којих могу наслутити иностране штекуланте. Она се нада да ће на овај начин онемогућити непотребну тражњу злата и девиза. Док

БЛАГОСТАЊЕ Страна. 325 ће: повећање есконтне стопе остати без дејства због високог депора, упозорење банака на начин пословања може имати већег утицаја. Банке су моментално заинтересоване на уздржавању од давања кредита, а у будућности и на предусретљивост емисионе банке. И ако банке умешћем у девизним терминским пословима могу остварити велике добити, оне ипак ове не врше. Оне би могле постати неликвидне куповином фунти и то у моменту када морају да концентришу сва "слободна сретства за евентуална потраживања иностраних поверилаца. Да би ове могле потпуно исплатити њима је неопходна помоћ емисионе банке, која ову чини зависном од тога, да банке сада помажу њену тактику, Емисиона банка не врши викакве интервенције на девизном терминском тржишту, и ово пропушта у потпуности самој себи. Она је гледишта, да ће избегавањем противакције депор отићи и сувише високо, те ће губитци, који могу из тога настати, најпре обуздати шпекулацију. Уствари високи депор има се благодарити овој тактици. У нормалним приликама овај није могао порасти више од разлике на камати између Швајцарске и осталих земаља.

Упркос 'овом релативно "повољном техничком „положају швајцарске валуте и паметној тактици емисионе "банке у Швајцарској ипак влада извесна. нервоза, која. нарочито долази до изражаја на-ефектном тржишту, на коме се не налази јединствена одбрана према нападима. Сем понуде иностранаца облигација државе и државних железница, која долази највише из Француске, постоји и понуда из земље. Бегство у акције и робу не може се још приметити, јер се рентнери за сада задовољавају са новчаницама „да би у моменту опасности били потпуно ликвидни. Према знатној понуди стоји релативно. мала тражња, јер су банке претрпане државним хартијама, од вредности, а могућност ломбарда код емисионе банке знатно је: отежана повећањем ломбардHe етопе.

Дубљи узрок овој доста неповољној психолошкој ситуацији налази се у неизвесности, која влада у погледу привредне политике владе и која постоји још од времена када је Швајцарска почела да се бори противу кризе. Сада је међутим ово. дошло још јаче до изражаја. Као што смо често наглашавали, швајцарска влада водила је политику

издржљивости: постојећи иметак помоћу пореза и зајмова

искоришћаван је да би се у форми субвенција стављао, на расположење привреди, која се налазила у тешкоћама. Супротно томе интересенти извоза и туризма тражили су или дефлацију или девалвацију. Пољопривреда, занатство и радништво. излазећи са својим захтевима у. форми предлога за лечење кризе, тражили су да се остане при данашњој политици и ова спроводи и даље; Значај овога предлога међутим схваћен је врло “рђаво. Ако би овај био и одбијен то још неhe значити да се влада одлучила за политику дефлације „или девалвације. Али, кампања, која је уперена противу овога предлога, својим аргументима поткопала је поверење према франку.

Пеихолошка несигурност у будућност привредне политике и чињеница, да се мере емисионе банке могу сматрати као њена слабост, допринели су јачању међународне шпекулације. У колико буде зависило од саме Швајцарске штекулација ће имати слабе изгледе на успех, јер ова располаже потребним сретствима да упркос свему одржи франак. Природно, треба напоменути, да се програми и обећања влада и емисионих банака не могу сматрати апсолутним гаранцијама као што је то. показао белгијски пример. Сасвим је друго ако Швајцарска у заједници са осталим земљама приступи промени своје валуте у духу међународног рашчишћавања валутне ситуације.

Је

штаљите претплату за 1935 | годину !