Narodno blagostanje
"је "остала гу главноме непромењена.
'
"25 мај 1935. -—
АМ UV [6 UM
175.50, 177. 180 — _ =
130.50. 186. 181.— 180.161 — 159— |b58 — |60' ~, 160 — 160.— · 160— 160. 176 |/3 = |/0 — 173. 158— 158— 156 — 16l 151. 157— 161— 160250. 252—— 250 ~ 293.104.50 106.— 106— 105.—
4% 1895 год. _ 5% 1902 noj. -41J-% 1900 год.
: 41506 1909 год.
5% 1913 год.
41-% 1910 год; 41J-% 1911 год.
7% 1931 год. 5% фувдинг 1933 г.
"На њујоршкој берзи наши су папири у почетку маја.
мало попустили, а затим се опет мало опоравили :
"на дан 7% Блер 8% Блер 30 јануара 23.50 24— 3550 · 28 фебруара 23.50 2650. 32———38.50 28 марта 23.50—24.— 37———38.50 · 31 јула 23.25—24.— 24. 25.50 23———3530 октобра 29. 30— 29831 5 33——39"/8
32" [5 34. 38—– 37.
325ј8 тражња 30. 39.35. — DP7/1}|s 35. 38" |в 41 —тражња
22 децембра 29 јануара 26 фебруара
· 28 марта арт 30%/8—33: |» 34. O | 27 априла 338 32 35. 39. 35.8 маја, OR 30. 31— 29—тражња · 15 маја 29. 30.75 301/s—319/s 29.50 21 Maja 293/4—31:ј> 30: —31— 29—
= На међународном девизном тржишту је и ове недеље преовлађивала стабилизација курсева, без већих промена. · На циришкој берзи девизе су нотирале :
3141. 260 %У 16-V 2250 ·
Амстердам 209.10 200.85. 209.30 209.47 209.37. Ловдон 15.116 14.865 14.995... 1510. 15:19 Милано 26:38 25.515 25:15 25475 25410 Берлин 124.05. 124.05. 124.20. 124.30 12440. Њујорк 3113/8 309.25 309.25 309.32 309.62 Париз 2038. 2038. 2038 2038 2035 Праг 1290 | [209]. 12915. 12:89. 12885.
Београд 12022 -1.02 1:02 | 102 7.02
На београдској девизној берзи обрт је био ове неде-. - taksa, „cena ponova. ; лиона у претпрошлој недељи. Врло велики обрт је забеле-_
ље 10.65 милиона према 11.5 милиона у прошлој и 9.12 ми-
жен у приватном клирингу са Бечом, за 5.05 милиона; а У клирингу са Лондоном рађено је за 3.448 милиона. У девизи Њујарк обрт је био 660 хиљада, Леја 460 хиљада, Пешта 510 хиљада и T. M.
Курсеви у приватним клиринзима били -су А
Курс девизе Беч у клирингу попустио је 22. 0. М. по-
што се појавило довољно робе, а исти случај биће и код
курса енглеске фунте.
На» приватном девизном тржишту код нас ситуација Тражња и. тпонуда углавноме се поклапају, али је обим послова нешто мањи.
- Курсеви су. остали шепромењени, и девизе се тргују на ба-
зи швајцарског франка од 15.50 o 15.55 динара. Девиза
· Париз је према томе 315—317, Лондон 236.50, МАО. 995, | · · бомеда !таји labavu. tendenciju; cene зе kreću od 3 do 5 din.
долар 48— ит. д.
BINU UO) БЛАГ ОСТАЊЕ
7% 'Селигман ·
Страна 351.
Не OSOVINA Na svetskom tržištu sirovina čvrsta tendencija, kola se pojavila bre dve. nedelie, održala se i u ovoj i proširila na sve industrijske sirovine, „Porast cena u zlatu pojedinih proizvoda bio je 0:3 do 7.0%. Najveci porast zabeležio je kaučuk, ali
ie njegova cena |Oš uvek~ niža od najviše u prošloj godini.
Svi metali su u porastu, a najviše-cink i bakar. Prvog juna u
| proizvodnii bakra počinje restrikcija, koja će svakako biti od |. uticaja na dalji razvoj cena usled čega su uvozničke zemlje znatno . ·uvećale. lagere. Sem, toga, sadašnja svetska zaliha nc
iznosi više Od ·60% - гопе и istom periodu 1935. I kod cinka pokazuje se znatno smanjenje zaliha. Najviše su opale zal:he kaјаја, па 'једпи trećinu:prema stanju u 1933. Tekstilne sirovine i dalie pokazuju porast, ovoga puta naročito, juta i vuna. Роrast cene prve dovodi se u vezu sa rđavim stanjem kulture u Indiji. Što se tiče vune porast je izazvan velikom tražnjom na poslednjoj aukciji u Londonu. Kakao i čaj imaju labavu tendenciju, · јег su žalihe ogromno porasle, prema najvišem nivou u. 1033. ne pokazuju. Pikakvu- promenu.
а
Тађауа tendencija na svetskom -fržištu pšenice traje i dalje. Cena u Hoterdamu notira 3. 70 hol. for.,, a u Čikagu jie
· раја па 90 сен! za Бизеј što znači da u starom dolaru ne
iznosi više od 50 centi. Američki ministar polioprivredc izjavio je, da će uprkos suše, koja i ove godine vlada, prinos biti oko 632 mil. bušela, te će unutrašnja potreba biti pokrivena.
Na domaćem tržištu se i u Ovoj nedelji održala čvršća tendencija, ler mlinovi nisu. |oš pokrili svoje potrebe. Napro-
CE. tražnja od strane mlinova ie u porastu; naročito se traži
za Zagreb preko: Siska. Prizad kupuje vagonsku robu u goTnjem Banatu i gornjoj Bačkoj plaćajući 130. din, Inače cene notiraju: Begei—Tisa. 128—130, okolina Pančevo 130, па pijaci u Pančevu kod seliaka 128, okolina Šabac па Savi 124, srbilanska roba na Donjem Dunavu 115—116, srbijanska roba slavna pruga 116—118 din.
| Na svetskom iržištu kukuruza u OoVo| nedelji nastupilo је. тајо ·pobolišanje. Cene su nešto porasle, ali su još uvek na _ тејанупо niskom nivou prema faktičnim svetskim рошеbama u stanju zaliha. U Beču, 16; zbog povišenja licencnih pala |. sada ne iznosi više od 8.90—9 šil, za mic. U Roterdamu se popravio sa 2.05 na 2.70 hol. for. za пис., а и СКкасци Sa 855], na 89 cent. ха Би5е!. Domaće tržište je i dalje u znaku labave tendencije. Prizad ne kupuje. ostalih “Kupaca :takođe nema, a i dovozi su
. minimalni. Na lokalnim pijacama plaća se obično 66—67 din.,
dok” franko šlep nominalno vredi 70 din.
Stoka
_ Na bečkom tržištu situacija se pobolišava; goveda su se popravila za 8 groša, a svinje za 5 gr. po kilogramu. Na
Лондон Беч Пешта. Мадрид Солун - 17. маја 236.12 „— — — 32.120. у 236.40 908.-— — IJ 2 51:79 215 - 236.93 91475 => ODE а 310) 22. 235.87 912.61 — — —
· poslednjem. pijačnom sastanku goveda su rađena po 0.80 do
1.20, a svinje 1.28—1.30 šil. kg. prema kvalitetu. Џ Pragu је, zbog većih dovoza iz Rumunije i Mađarske,
opet došlo do pada. cena i ove šu sa 6.50 Ки prošioj sišle na
0.20—6.30 kr. u ovoj nedelji.
Talijansko tržište goveda je bez promena; tendencija |e розеојапа 1 сепе SG 'kreću između 1.90-i 2.40 lire.
Na domaćem tržištu је čvršća situacija kod svinia, koje noftiraiu: ekstremne 7.50; dobre 7.25, srednji kvalitet 6.75 din.