Narodno blagostanje

Страна 340

što će opšte upravne vlasti na tai način dobiti stručnu pomoć na ovome poslu. Od časa kad se pokazalo da turizam postaje sve važnija radinost koja sve intenzivnije zadire u javni Ž:vot, ovakvo rešenje nameće se samo po sebi. Prema tome, za pravilno vođenje turizma u važnijim turističkim centrima treba osnovati naročita lokalna turistička poverenstva, koja treba da budu organizovana uglavnom od delegata mesnih opština i prinudnih stručnih organizacija privrednika, zatim delegata stručnih organa nadležnih vlasti. Ova poverenstva bila bi stalan pomoćni organ opštih upravnih vlasti po svim turističkim predmetima i zadacima. Glavne poslove oko neposrednog Organizovanja i unapređivanja furističkih interesa pojedinih mesta treba poveriti fokalnim ustanovama kod kojih će biti koncentrisano težište ovoga rađa. To bi bilo najefikasnije rešenje pitanja: kome treba poveriti dužnost staranja oko lokalnih interesa pojedinih turističkih mesta. Svaki drugi način i put bio bi rđav i ne bi doveo do stvarnog uspeha.

Ipak, ima izvesnih poslova, koje lokalna poverenstva ne mogu da svršavaju dovolino uspešno, jer se liču šireg turističkog kraja. Za ove poslove pokazuje se potreba da se osnuju zajedničke ustanove u vidu saveza poverenstava u dotičnom turisličkom kraju sa određenom nadležnošću. Ovakvi savezi bavili bi se izrađivanjem opštih smernica za rad, vršenjem propagande za sva udružena {uristička mesta, vršenjem stalne informativne službe o svim važnim zajedničkim pitanjima, VOđenjem evidencije o zemaljskim i inostranim ekskurzijama i priredbama važnim za turizam, priređivanjem propagandnih putovanja i predavanja, vođenjem zajedničke turističke statistike itd.

Jedino je u Savskoi banovini prema Pravilniku za unapređivahje turizma od 4 novembra 1933 god. tadanji ban, a sadašnji kraljevski namesnik с. dr. Ivo Perović, uveo režim lokalnih poverenstva, odnosno saveza za određena područja, кој! је дао dobre rezultate.

4. Mere za unapređenje turizma

S obzirom na veliku važnost koju zemlja ima od Dravilno vođenog turizma potrebno je da država tu radinost unapređuje. Ove mere mogu biti privredne, tehničke, finansijske i administrativno-pravne prirode. Država treba u turističkim krajevima da daje povlastice pojedinim privrednim granama (na pr. ugostiteljstvu i saobraćajnim preduzeć ma), ustanovama koje šu od presudne važnosti za turizam, da kontroliše i diriguje posebnim pravnim režimom građevinarstvo, da OVO pomaže poreskim olakšicama, da dozvoljava posetiocima izuzefke od deviznih i ftaksenih propisa itd. Gde se ne preduzimaju nikakve naročite mere za stvaranje ovih naibitnijih preduslova. tamo prestaje svaka mogućnost turističkog rada i ovakva zemlja će pre ili kasnije definitivno da ispadne iz međunarodno priznatih turističkih zemalja.

Ocenjujući pravilno koristi, koje turizam može našoj zemlji da donese, mere koje su nam potrebne za njegovo unapređivanje moraju biti mnogostruke. Pogodnosti, koje treba izvesnim strukama i ustanovama pružiti, koje rade na turizmu, imaju takođe da budu dovoline da bi se turistički krajevi što pre podigli na nivo koji odgovara zahtevima posetilaca. Mi smo dosada relativno malo u tom pogledu uradili, osim onoga što je dato Zakonom o povlasticama za hotelsku industri|u iz 1930 godine, nekih saobraćajnih i deviznih pogodnosti. Čak nemamo ioš ni izgrađenog programa šta treba i kako raditi i šta sve treba obuhvatiti sistemom pogodovanja. Izuzetak u tom pogledu čini jedino „Putnik” a. d. u Beogradu. Obrazovan od države i raznih društava on radi na propagandi, razvijanju i unapreeđnju nacionalnog turizma.

5. Tarizam i državna uprava kod nas

Načelo da turizam kao predmet državnog staranja bude obuhvaćen u radu opštih upravnih vlasti postavljeno je odmah

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

posle ujedinjenja. 1021 osnovan je pri Ministarstvu trgovine i industrije poseban Otsek za turizam. Time je učinjen prvi korak za organizovanje državne uprave turizma. Nemajući potrebnih preduslova za rad, Otsek je imao da prebrodi velike prepreke, koje su najviše dolazile od čestih sukoba nadležnosti između raznih zainteresovanih ministarstava. Usled neraščišćenih načela o pojmu turizma ovi sukobi ostaju latenini sve do skora. Ministarstvo saobraćaja svojata nadležnost smatrajući turizam saobraćajem putnika, a Ministarstvo socijalne politike. i narodnog zdravlja smatrajući ga lečenjem. Ministar unutrašnjih poslova tražio je nadležnost pošto se uzgostiteljstvo sve do donošenja novog Zakona o radnjama nalazilo u policijskoj nadležnosti, a i radi toga što želi da ima kontrolu nad prometom stranaca. Sem toga, ostaje nerešen odnos u pogledu nadležnosti o skupljanju Turističke statistike između Ministarstva trgovine i industrije i Državne. statistike.

U odbrani svojih pozicija položai Ministarstva trgovine i industrije nije bio lak. Smatrajući pod turizmom samo saobraćai putnika koji putuju radi klimatskog ili balneološkog lečenja, provoda ili sporta, s pravom bi se turizmom imao da bavi resor saobraćaja odnosno narodnog zdravlja i fizičkog vaspitanja. Pri takvom stanju trebalo je mnogo truda i veštine ulagati da se pri ovim stalnim sukobima obezbedi rad. Nesumnjivo da uzrok ovome leži u tome, što nije postojao izrađeni kriterijum šta je turizam.

Izuzetan položaj zauzima uprava turizma u mestima u kojima se nalaze izvori izvesnih lekovitih i termalnih voda, odnosno lekovitog blata, koja se posećuju radi lečenja. U ovim mestima potrebno je najipre stručnom analizom utvrditi lekovitost mineralne i termalne vode odnosno blata. Potom treba utvrditi kakve bolesti leče dotične vode i blata itd. Kad su ova pitanja rešena, onda se moraju ispitati ostali potrebni lečilišni uređaji, koji su neophodni da bi se iedno mesto moglo oglasiti za lečilište.

Imajući pred očima značaj lečilišta i preduzeća, jasno ie da se banje kao turistički objekat moraju da upravljaju sporazumno iz Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravija i Ministarstva trgovine i industrije. Prvo ima da vodi u svojoj nadležnosti sve lekarske i higijenske poslove, a drugo da se stara o privrednom odnosno turističkom voćstvu banja. I pored očite podvojenosti nadležnosti resora, sporazumnu saradnju oba ministarstva treba ostvariti ne samo radi potreba iedinstva rada opštih upravnih vlasti, nego i zbog razvijanja i podizania turističkih interesa zemlje. Kao i u ostalim turističkim mestima i ovde je potrebno za staranje O turizmu OTganizovati naročita banjska poverenstva, preko kojih bi oba pomenuta resora vršili svoju nadležnost. U ovim poverenstvima međutim, mora da bude pretežniji uticaji lekara. no što je to slučaj u ostalim turističkim mestima. Banjska poverenstva ne smeju da dobiju značaj neke čisto lekarske komisije. Nadležnost njihova ima da se kreće oko unapređivania i podizanja banja kao turističkih objekata uopšte.

6. Problem donošenja turističkog zakonodavstva

Kao što smo napomenuli, kod nas još nema nikakvog opšteg pravnog regulativa po kojem bi se vodio turizam kao upravni predmet. Taj nedostatak pretstavlja veliku smetnju turističkom radu naših vlasti. Jedino u Savskoj banovini izdat ie krajem 1933 godine, u smislu Zakona o radnjama, Pravilnik za unapređenje turističkih interesa mesta, krajeva i banja važnih za turizam (baniski red). Dosada je bilo nekoliko pokušaja da se izradi nacrt zakona o turizmu (prvi je projekat izrađen još 1930 god.) odnosno o banjama. Ovai rad do sada nije dao nikakve rezultate. Kako je sada opet pokrenuto ovo pitanje, mi smatramo da bi trebalo povesti računa o predlozima koji su učinjeni u ovom napisu. Donošenje zakona ne mo-