Narodno blagostanje

| 17. август 1935.

ROBNO TRŽIŠTE O Sirovine : Postojana tendencija na svdiskom +ržištu sirovina #ladala je i u ovoj nedelii kao posledica znatnog smanjenja 2аliha. Vidliivi stok šećera iznosio je početkom avgusta 8 mil. tona. prema 8.9 u istom periodu prošle godine. Zaliha pamuka iznosi 1.1 mil. tona prema 1.81. Od februara do avgusta zalihe kalaja. opale su sa 22.600 na 15.700 tona. I zaliha kamenog uglia smanjila se sa 18.6 na 17.6 mil. tona, benzina. sa 53 na 48 mil. hl., a australijske vune sa 214.000 na 91.000 bala. Prema najnovijoj zvaničnoj proceni Amerika očekuje ove godine prinos pamuka od 11.80 mil. bala prema 9.64 u prošloi godini. Sa zalihama izneće ukupna raspoloživa količina oko 13.17 mil. bala, dok je potrošnja u tekućoi kampanii bila 9.54 mil. bala. Zbog relativno velikog prinosa i neizvesnosti buduće restrinkcione politike cena američkog pamuka ima slabiju tendenciju. Izuzev olovo i kalai, metali su u ovoj nedelji zabeležili znatan porast. Bakar se popeo sa 35!» na 37“ic funti sterlinga za фопи. Сепа kalaja pala је za 4 funte slerlinča po Топ, јег је međunarodni kartel koji zasedava u Parizu, odobrio povećanje izvoznih kvota proizvođačkih zemalja za 15 na 65% bazične godine. Zbog dobre berbe cena kave je i dalje u padu. Kaučuk је рао за 5 јаве па 519 pemsa za libru.

Pšenica

| Posle višenedeline hose na svetskom tržištu je ponova zavladala besistička tendencija. Cene su prilično popustile na svima svetskim berzama, jer je u Argentini pala kiša, a u Kanadi i SAD štete od rđe nisu bile onako velike kao što se nagoveštavalo. Ovoga puta uticao je na pad cena još jedan Taktor, naime odlična žetva u Sovjetskoj Rusiji usled koje se ova zemlia već počela pojavliivati na evropskom tržištu sa iZVOZnim viškom. U Mađarskoj žetva nije ispala onako kako se

očekivala, te sem pokrića kontingenata za Austriju, Italiju i.

Švajcarsku za izvoz neće ništa preostati. Izvozni viškovi podunavskih zemalja biće znatno smanjeni usled velikih šteta koje {e suša nanela stočnoi hrani.

Cena u Roterdamu pala je na 3.821/» hol. for. za kvintal, a u Čikagu na 865/s centi za bušel..

Na domaćem tržištu vlada čvrsta tendencija. Dovozi su minimalni i na mnogim tržištima oseća se nedostatak robe. Posle objavljivania izveštaja o dosadanjim „štetama, Које је suša nanela usevu kukuruza, proizvođači su još više postali uzdržljivi. Tako su srbijanski mlinovi na glavnoj pruzi prinuđeni da svoje potrebe pokrivaju u Sremu i Banatu. Sudeći po ovome, žetva je u Srbiji ogromno podbacila.

“U Miadenovcu plaća se na pijaci 120—125 din., u Jagodini 130 din. Ali ponuda je tako mala da ne može da zadovolji ni tražniu mlinova. Prizad uglavnom kupuje na Tisi i Begeju. Sremska roba paritet Zemun vredi 120, a paritet Šid 115 din.

Kukuruz

I na svetskom tržištu kukuruza vlada !abava tendencija. Razlog je ovome što su zemlje uvoznice reducirale svoje po-

trebe na neophodnu meru, dok će u poznijim mesecima nasto- ~

iati da kukuruz zamene pšenicom, u koliko je žetva ove ispala dobra. Tako je Nemačka udvostručila monopolske takse uljanim pogačama i stavila do znanja, da će se jedan deo stočne hrane, koji bi se inače morao uvesti, zameniti pšenicom.

Cena u Hoterdamu pala je na ispod 2.50 hol. for. za kvintal, a u Čikagu na 755/g centi za bušel,

Na domaćem tržištu vlada i dalje čvrsta tehdencija, jer stare tobe nema u bogzna kolikim količinama, a nova berba će, usled višenedeljne suše, znatno podbaciti. Ministarstvo po-

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 543

оршутеде objavilo je prve podatke o štetama nanetim kukuruzu sušom, prema stanju koncem jula. Ti podaci po Banovi-" nama izgledaju ovako (u hektarima):

Zasejano „Postradalo % od zasejane . površine Dravska 42.500 2.000 5,21% Vrbaska 244.000 99.000 37% Drinska 333.000 123.000 37.5% Primorska 58.000 30.000 51% Dravska 950.000 275.000 30%. Moravska _ 360.000 105.000 30% Vardarska "66.000 10.000 6% “7. Ukupno 2.153.500 644.000 29.9%

Pošto se suša produžila i u celoj prvoj polovini avgusta, (о се пазјтадаја površina biti znatno veća. Na ostaloj površini pak prinos će znatno podbaciti. U istoj srazmeri suša je nanela · štete i stočnoj hrani. | Na tržištu ima vrio malo robe, dok je tražnja prilična. Traži se naročito za izvoz u Čehoslovačku i Mađarsku, kao i za pasivne krajeve. Cene su sledeće: paritet Vršac 85—86, strbijanska roba paritet Požarevac 90, decembar—januar 76—77; тај 92.50—94 ап. КУ. јесат Ječam se trguje na bazi 75—80 din. paritet Uroševac,. ali izvoz nailazi na velike teškoće zbog nedostatka deviza uvOZničkih država. Ovas I prinos ovsa ove godine znatno je podbacio. Dok ie prošle godine u ovo vreme Ovas rađen po 64 din. na glavnoj pruzi, danas se plaća 100 din. utovarna stanica i 108—110 din. franko Beograd.

Рази

Pasulj se dosta traži za Italiju, ali nema robe. Сепа је i dalje u skoku i sada dostiže 240—250 din. kvintal.

Stoka |

Na bečkom tržištu cene svinja skočile su u ovoj nedelji za 5—71 groša, te su prodavane po 1.50—1.65 51. ртета kvintalu. Ovako veliki porast tumači se nedovolinim dovozom iz zemlje i nedostatkom mađarske i rumunske robe na tržištu, što je posledica prošlogodišnje suše. Goveda su, naprotiv, nešto malo popustila i rađena su po 0.76—1.35 šil. prema kvalitetu.

I na praškom tržištu svinja vlada čvrsta tendencija, pa su se cene ove nedelje popele na 7—7.25 kg. Ovako visoke cene na praškom tržištu ne pamte se već dve godine. Skok cena tumači se nedostatkom robe usled prošlogodišnje sušc.

Talijansko tržište goveda je čvrsto i cene notiraiu 2—2.60 lira prema kvalitetu. Dugo čekanje na isplatu u kliringu 105 uvek pretstavlja prepreku našem izvOZu.

Na tržištu u zemlji, usled ovakvog razvoja prilika na inostranim fržištima, nastupio je ove nedelje obrt i cene su znatno skočile. Cene teških svinja skočile su na 7.25, srednjih na 6.50—7, a lakih na 6—6.50 din. Dugotrajna suša, koja leš reducirala prinos stočne hrane i u zemljama koje uvoze našu. stoku, iz osnova je izmenila izglede za dalji razvoj tržišta Svi-. nja. Dok je pre dva meseca dobar prinos kukuruza nagoveštavao znatan pad cena u ovoj sezoni, dotle se sada sigurno računa sa odličnim cenama, kao i sa činjenicom da u martu i aprilu možemo vrlo lako ostati bez suvišaka zrele robe, јег се veći deo kukuruza morati da se upotrebi za ljudsku hranu.

Situacija na tržištu goveda za sada je još nepromenjena;

cene se kreću od 3 do 5 dinara,

гава_ |