Narodno blagostanje
17. август 1935.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 531
D-r Heinrich Weirich | O
Posle odluke. ho OL suda, O. der proglašena za neustavnu, “javila. “se bojažan da ista sudbina ne zadesi i drugi stub Ruzveltove роншке та
suzbijanje krize, — Ured za рођорпугедпо | рјашга- | пје (Аепешига! 'Adjustment Administratioh). Đa bi izbegao tu opasnost, Ruzvelt pokušava. da паде ом
oblik planske privrede za poljoprivredu. Čim зе тај zakon konačno prihvati u kongresu, osvrnućemo se
na njega. U ovome članku prikazana је dosadašnja.
Ruzveltova agrarna politika; ona ima mnogo Ssličnosti sa planskoprivrednim merama u 'Nemačkoi, ali u pojedinim svojim delovima ne prelaze okvir običnog subvencionisanja, kako sa na sličan način убе i
mnoge druge zemlje, Које ·su.|oš daleko od planske privrede. Od naročite je važnosti, 'prirodno, i poku-
šaj da se iznese neka vrsta' bilansa dosadašnjeg Sistema. Teorijska podloga dosadašnie Ruzveltove politike za suzbijanje krize, koja će biti merodavna i za buduće socijalno- političke planove Nju dila, sastoji se u zamisli da se oživljenje 1 poboljšanje privrede izazovu podizanjem i pomeranjem kupovne snage. Tako je i AAA stvorena sa ciljem da se kupovna snaga Тагmera podigne na visinu, koja odgovara prosečnnom
nivo-u poslednjih godina pre rata (1900—1914). Prema mišljenju vlade i farmera tada je postojao došta'
pravičan odnos između cena proizvoda koje su farmefi prodavali, '1 cena industrijske robe Који зи Кироvali. AAA ima zato glavni zadatak da opet uspostavi омај odnos među poljoprivrednim i industrijskim сеnama i da ga održava. Kako se cene industrijske robe menjaju, DIO је да Hi AMA | пе Роја“ | naročitu
а
" Медит, bilo ie DON M prigovora protiv сеna koje sa. “uzete za cilj. "„„Втоој тег Ја иноп", па
"риштег, Која је izdala niz studija o posledicama poljo-
privrednog planiranja u SAD, tvrdi da se izborom predratnih cena za bazu ne uzimaju u, Obzir достија smanjenja troškova proizvodnje: u poljoprivredi, izazvana tehničkimi napretkom. Туга; se da је розје rata obrađena površina povećana, pored toga 510 su cene bile znatno niže: nego 1914 godine. Iz toga bi se.moglo zaključiti. да sui ove niže cene bile rentabilne, uprkos većim. cenama industrijskih proizvo-
da. Zatim se naglašava, da su poljoprivredne cene u godinama 1909—1914 bile nenormalno visoke, jer su,
navodno, iz spekulativnih razloga bile убе од ргоsečnih cena iz prethodnih godina. |
S druge straney,- neki su smatrali: ја бе nameravaпо podizanje. poljoprivrednih cena izazvati opšti porast cena, usled čega. i eksperimenat ostao bez koristi. АДА Se пе: 5! dištem, jer ona navodno ne ide ха: poveća je! okupnog dohotka, već želi samo da izvrIšŠ „pomeranje: poljoprivreda treba. da dobije svoj raniji udeo u narodnom
'dohotku, a na račun dohotka trgovine i ·saobraćaia,
čiji je udeo za vreme rata i posle niega porastao više nego što to odgovara porastu сејог пагодпог dohotka. Povećanjiem udela polioprivrede ојаккаћ ба зе fiksni. tereti, naročito dugovi. Osim toga bi se omogućila veća prodaja industrijskih proizvoda, što bi izazvalo izvesno oživljenje u celoj privredi
т SREDSTVA, RUZVELTOVE AGRARNE | POLITIKE –
Раса polioprivrednih cena imalo se” astal riti putem ograničavahja ponude na tržištu. U tom
cilju data su ministru poljoprivrede široka ovlašćenja za preduzimanje mera, sličnih onima koje su praktikovali industrijski karteli i trestovi. КНадПо зе појауnom o trima merama: ograničenju proizvodnje, Zakliučivanju tržišnih sporazuma i smanjivanju zaliha. Farmeri su imali da prilagode svoju proizvodnju stvarnim potrebama, kako bi na taj način :popravili svoje pozicije na tržištu. Pošto se prinudne mere vlade protive ustavnim propisima, za: izvođenje:ove po-
litike bila je potrebna široka dobrovoljna saradnja: samih farmera. Da se vladin uspeh ne bi doveo U:Dilo
tanje, farmerima su davane premije.
1 “Ograničenje proizvodnje.
Ograničenje. proizvodnje. stavljeno је mesto. AAA ograničila, {e svoju delatnost na nekoliko glavnih proizvoda. zemljoradnje i stočarstva, koji
dolaze na tržište u velikim količinama. · Neposredno.
se ograničava proizvodnja pšenice, kukuruza, svinja, duvana, pamuka, šećerne repe i trske i zemljanih огаha, a posredno је uređena proizvodnja pirinča, mleka i mlečnih proizvoda.
na OTVO:
:kađa-se-utvrdi da je farme: —
ПА ograničenja. proizvodnje. АЕ se putem slobodno zaključenih ugovora između AAA 1 ројеdinih farmera. Zaključeno je preko 300.000 takvih ugovora. Da bi se obezbedila dobrovolina saradnja farmera kao i državno pravo kontrole, AAA uzima pod zakup zemljište na kome se ne sme proizvoditi. Na sličan način daje se farmerima i izvesna otšteta za ograničenje рготуодпје stoke.:Obim ograničenja izračunava se na ošnovi prosečne ·proizvodnje u tri рге одће) šodine. Proizvodnja u tekućoj godini ne uzima se u obzir, da bi se isključile spekulativne zloupotrebe. Zemlja, koju je AAA na tai način uzela pod zakup, ostavlja se ipak farmerima, koji na nioj mogu
i gajiti drage proizvode. Dakle, vodi se računa o tome
да зе 1 pored ograničenja proizvodnje ne dovede u pitanje zaposlenje i izdržavanje, пса Која 51 ranije bila zaposlena na. zemljiš Zetom od strane AAA pod zakup. Jedan deo subvi - obično se isplaćuje odmah po zaključenju игоус a, "ostatak tek опда _ вацтоматас 1туго
svoje ugovorne obaveze.
Organizatorske poslove svršavaju regionalne OTganizacije samih farmera. Za vezu između njih i države služe okružni polioprivredni agenti koji vrše i