Narodno blagostanje

Страна 534 __НАРОДНО

IH. НАСТАВЉА СЕ ДЕФЛАЦИЈА ЦЕНА

Првом серијом декрета смањене су кирије и хипоте_ карне камате, цене угља, гаса, електрицитета, калијевог ђубрета и Леба. Дефлација. је сада проширена на месо и на „остале врсте ђубрета, Једним декретом смањује се цена аз0та за 10%. Почетком августа смањена је за 5% и цена суперфосфата. Ради смањења производних трошкова у пољопривреди, смањују се за 10% закупнине пољопривредних имања, као и камате хипотекарних зајмова закључених од стране власника оних имања која су дата под закуп.

Три декрета се односе на месо. Предвиђа се могућност да се повуче са тржишта куповином од стране државе за готово 150.000 туберкулозних говеда. Она ће бити заклана, а. месо денатурисано и уништено. То има да повећа цене на велико и да. уклони са тржишта месо рђавог квалитета. Ради смањења трошкова и разлике између цена на „Велико и цена на.мало предвиђа се поправљање постојећих кланица и стварање нових. Префекти су имали и до: сада право контроле на тржишту. Сада им је то право проши-

_ рено, и они имају могућност. да сваки у своме департману.

по потреби утврђују максималне цене меса код продаје на "мало. У случају прекорачења максималних цена месаре ће кажњавати једна комисија, и то казнама које иду од просте опомене до привременог (6-месечног) затварања радње.

Разборитом употребом овог права притисак на претеране посредничке зараде могао би бити успешан. Међутим, ако се буде поступало шематски, могло би доћи до знатвих разлика у ценама од округа до округа. С тиме у вези настала би померања на унутрашњим тржиштима, а то би могло довести до нових незгода.

Са водећим савезима расправља се о добровољном смањењу цена на мало и у погледу других животних намирница. То је олакшано смањењем читавог низа производних трошкова (кирије за дупаче, закупнине, разних награда ит. д.).

Како се смањење свих државних и самоуправних лиферација, декретовано 16 јула, није односило на лиферације јавним надлештвима, а било је наређено “да се односни кредити смање, сада је заведена нарочита такса на те зараде, и то од 2006 на зараде из 1935, а 10% на оне из 1936.

У циљу изравнања терета смањују се за 10% и закупнине за трговачке радње, награде вештацима, судским стараоцима, стечајним управитељима, управитељима секвестра, ликвидаторима друштава и процениоцима робе која се оставља у јавна складишта.

Ш. БОРБА ПРОТИВ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ·

Пало је у очи да декретима од 16 јула ништа није.

било предвиђено у погледу сузбијања незапослености. Новим декретима та је грешка исправљена. Убрзаће се извођење програма јавних радова, о коме смо писали у броју 30 од 21 јула 1934. Према том плану за године 1935 до 1938 био је предвиђен просечни годишњи утрошак од 1650 милиона за извођење јавних радова. Међутим, план је досада "извођен само споро и делимично. Сада се ставља на расположење још једна милијарда кредита за 1935, а износ од 2100: милиона који је предвиђен за 1939 и 1940 TOMMHEJ, треба да се утроши већ у 1936 и 1937 год.

„У погледу самоуправних јавних радова одређено је, осим тога, да департмани и оџштине имају употребити један део уштеда, остварених смањењем свих својих издатака за 10%, као подлогу за зајмове које ће самоуправе закључити у циљу финансирања локалних јавних радова.

Уштеде самоуправа на личним расходима и на каматамао

служиће, према томе, стварању посла незапосленима; за

БЛАГОСТАЊЕ

јавне радове треба да се заинтересују и месне штедине које су досада због кризе поверења тезаурисале. -

_ Извођење јавних радова, према новим декретима, имало би да траје 3 до 4 године, а за финансирање укупног програма стајао би на расположењу износ од 11: до 12

_ милијарди франака. С обзиром на огромне разлике капитала којим Француска располаже, обим кредита не изгледа претеран. Број незапослених пао је од марта до јула о. г. са 503 на 380 хиљада, према 320 хиљада у јулу 1934. Сада би се имао уклонити и остатак незапослених. С тиме у

_ вези растеретиле би се јавне благајне које су давале по-

моћ незапосленима, а повећали би се и приходи. _ i

Сузбијање незапослености имају за циљ и декрети о стварању централног комитета за борбу против незапослености, који се мора нарочито старати о професионалној реедукацији незапослених; даље декрет којим се ограничава И контролише делатност страних занатлија и побољш ва положај незапослених француских занатлија; затим декрети о реформисању пензионих благајна рударских. радника, о исплати надница и о укидању прековременог рада.

IV. ЗАШТИТА ШТЕДИША |

Један од најважнијих циљева за којим иде влада г. Лавала, састоји се у томе да се измами на тржиште тезаурисани новац, да се потстакне на сарадњу и уведе у редовни привредни процес. Ако се уклони криза поверења, која је најважнији узрок и буџетског дефицита и привредне депресије у Француској, уклонила би се и најглавнија сметња за оживљење привреде. Због тога је влада донела и неколико декрета којима-жели да заштити штедише,

Нема сумње да је један од узрока тезаурације у томе што је злоупотреба поверења била у недовољној мери сузбијана, или је бар дуго трајало до извршења предвиђених санкција. Сада су казне повећане, а поступак је постао строжији и краћи у свима случајевима злоупотребе поверења и преваре. Реформисан је и стечајни поступак, да би се индустријалцима и трговцима омогућило да што пре и уз што мање трошкова дођу до својих потраживања, која су блокирана у стечајној маси.

Неколиким декретима појачана је одговорност управљача акционарских и командитних друштава. У случају стечаја или банкротства чланови управе изравнавају се с обичним трговцима. Повећана су права надзорног одбора, а тако исто. и његова одговорност.

Једним декретом даје се акционарима првенствено право за упис нових акција, а другим се повећава заштита ималаца облигација. Донети су и строги прописи о продаји хартија од вредности путем путујућих агената, о функционисању друштава која прикупљају уштеде и оријуравај јућих друштава.

Најзад један декрет одређује репресивне мере против лихварења, а други смањује законску каматну стопу на % у грађанским и 5% у трговачким пословима.

Иначе, у погледу обарања каматне стопе на тржишту није: декретима ништа предвиђено, Али је Француска банка смањила своју есконтну стопу на 3%. Пре“ кризе франка ова је стопа износила. 2:/2%; а за време кризе франка била је подигнута на 6%. У вези са смањењем кирија и закупнина смањују се и хипотекарне камате. Влада ће у току идућих недеља предузети и разне мере у погледу обарања осталих врста камата. Природно је, да ће њен успех на том пољу зависити о томе да ли ће порасти добровољна понуда капитала.

У. ЕЛАСТИЧНИЈА ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

На пољу трговинске политике влада није напустила принцип контингентирања, јер сматра да би то било опасно за баранујоку) производњу, нарочито пољопривредну. , OIK